Iz vrha Narodne banke Srbije ovih dana su stizale optimistične najave u pogledu inflacije u narednim mesecima, sve do kraja godine. Radio-televizija Vojvodine je istraživala da li su i koliko su te najave realne.

Gledano očima građana Srbije, optimistična varijanta inflacije znači njen maksimum od 5,5 odsto. Viceguverner Bojan Marković veruje da će inflacija ispoštovati zacrtane joj granice:

"Mi očekujemo da će inflacija u prvom tromesečju biti oko donje granice, a da će se oko trećeg tromesečja stabilizovati oko cilja. Očekujemo da će inflacija krajem 2012. biti u granicama cilja, koji u ovoj godini iznosi 4 plus-minus 1,5 odsto", rekao je Marković za Radio-televiziju Vojvodine.

Oslonac za, istina oprezan, optimizam, viceguverner nalazi u tome što kriza javnog duga u pojedinim zemljama evrozone pokazuje znakove smrivanja, a, takođe, i u umerenom padu cena većine primarnih proizvoda.

Oprez, prema Markovićevim rečima, nalaže to što još nema sistemskog rešenja za krizu u evrozoni, koje bi ulilo poverenje investitorima i zaustavilo širenje krize na druge članice evrozone. A svaki pad ili usporavanje globalnog rasta, posebno među najvažnijim nam spoljnotrgovinskim partnerima, mogli bi da poguraju inflaciju za koji procenat.

Kao rizik, koji bi mogao da omete centralnu banku u obuzdavanju inflacije do pet i po odsto, ekonomski analitičar Milan Ćulibrk vidi u neizvesnostima izborne godine, kakva će biti nova vlada, a kakva ekonomska politika.

Uostalom, napominje Ćulibrk, imamo i ekspanzivnu fiskalnu politiku, koja podrazumeva za milijardu evra veću potrošnju, od objektivno mogućeg prihoda od poreza.

Ekonomista Danilo Šuković ističe da je naša inflacija biljka dubokog korena.

"Srbija nema rezultate u reformi, naročito u reformi javnog sektora i smanjenju potrošnje i stabilizaciji opšte javne potrošnje, javnog sektora. To su koreni inflacije strukturalne prirode i oni su jako duboki", kaže Šuković.

U izbornoj godini Amerikanci izbegavaju da ratuju, pa zašto bismo se i mi hvatali strukturnih reformi. Umesto toga, izvesnije je da će država više no obično, voditi računa o poskupljenju proizvoda i usluga pod njenom kontrolom. Ni to, međutim, nije garancija da inflacija neće biti iznad zacrtane.

U 2011. smo, naime, imali pad prometa u trgovini na malo za 16 i po odsto, a cene su nagurale inflaciju na sedam odsto. Domete naše inflacije nezahvalno je procenjivati, jer ona ume i da pozitivno iznenadi.

Saradnica časopisa "Makroekonomske analize i trendovi" Gordana Vukotić Cotić iznosi primer deflacije s kraja prošle godine.

"Inflacija prošle godine od sedam odsto opredelila je deflaciju koja je iznosila 0,7 odsto. Najzaslužniji faktor za registrovanu deflaciju je pojeftinjenje voća i povrća, u novembru prema decembru. Prošle godine voće i povrće pojeftinilo je za 12 odsto. Pri tome su najviše pojeftinili svež krastavac, paprika i paradajz", rekla je Cotićeva.

Ako neko baš ne veruje u delotvornost vitaminske terapije u suzbijanju inflacije, ostaje mu da se nadate da cene neće napumpati neka nova energetska kriza, poskupljenje hrane, slabljenje dinara... Imali li kraja rizicima, ili bolje rečeno izgovorima?

RTV