Da li Srbija ima profesore i stručnjake sposobne i spremne da u odsudnom trenutku odgovore na poziv predsednika republike da spasavaju zemlju od bankrota, kao Italija, ili smo bliži Grčkoj, gde je i pored dokazane nesposobnosti političkih partija da odgovore na izazove jedini kompromis za nestranačkog predstavnika napravljen oko premijera, dok su ministri i aparat vlade ostali stranački?

Ideja da najbolji domaći stručnjaci iz svih oblasti uđu u Vladu i pomognu joj da izbavi zemlju iz mnogobrojnih problema, koja je uspešno patentirana u Italiji, a u intervjuima za Press pominjali su je i predsednik Boris Tadić i jedan od najuspešnijih domaćih biznismena Miodrag Kostić, svakako je sjajna, ali i teško ostvariva u Srbiji, smatraju sagovornici Pressa.
Stručnjaci raznih profila sa kojima je Press razgovarao kažu da je ovde uvreženo mišljenje da se stručna karijera ulaskom u politiku kompromituje i završava, pa se većina eksperata nerado odlučuje na taj korak.

Dvotrećinska većina

Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, slaže se da bi za Srbiju najbolje rešenje bilo da izabere nepolitičku vladu, kojoj bi narod, preko dvotrećinske skupštinske većine, odredio ciljeve vladavine.

- Pošto su veoma male šanse da se Srbi na takav način ujedine, preostaje da Vladu sačinjavaju dokazani privrednici, istaknuti intelektualci i sposobni administrativci. Najteže bi bilo pronaći ministre iz reda dokazanih privrednika. Ne zato što ih nema, već zbog toga što ne mogu da dođu do izražaja - navodi Savić.
Mario Spasić, član najviše obrazovne institucije u Srbiji, Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, predložio je pet profesora koje bi kandidovao za ministarsko mesto.

- Srđan Stanković, predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, bio bi izvanredan ministar prosvete, Darko Marinković, ekspert u oblasti socijalnog dijaloga, bio bi idealan ministar rada, Radovan Petrović, ekspert u oblasti privrede, odlično bi vodio ministarstvo ekonomije, Ružica Stanković, predsednica Konferencije akademija strukovnih studija Srbije, bila bi vrhunski ministar spoljnih poslova, a Bogoljub Milosavljević, ekspert u oblasti ljudskih i manjinskih prava, ministar unutrašnjih poslova.

Spasić ipak smatra da stručnjaci nemaju motiv da uđu u politiku.

- Činjenica je da postoji veliki broj stručnjaka u različitim oblastima, koji bi mogli veoma uspešno da vode pojedine resore. Nažalost, stručna karijera se završava ulaskom u politiku, sa ozbiljnom mogućnošću kompromitacije i osude čak i dobrih stvari koje je pojedinac tokom svoje profesionalne karijere ostvario. Takođe, novac stečen obavljanjem funkcije ne može u značajnijoj meri da popravi materijalno stanje pojedinca - kaže Spasić.
Jedan od naših najistaknutijih ekonomista, urednik portala Makroekonomija Miroslav Zdravković, navodi da se u prethodnih 12 godina, na ključnim ekonomskim pozicijama u Srbiji, nalaze osobe iz konsultantske kuće „Ces Mekon".

- To je jedan mali privatni institut sa neprirodno velikom moći i uticajem. Iz njega potiču Mirko Cvetković, predsednik Vlade, Dušan Nikezić, savetnik predsednika Vlade, Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, Boško Živković, predsednik saveta NBS, Milojko Arsić, član saveta NBS, Dijana Dragutinović, viceguvernerka NBS... Pored njih, bilo je i drugih „eksperata" iz inostranstva i Srbije, koji se uobičajeno podvedu pod „nestranački". U priči o makroekonomskoj stabilnosti, nažalost, zacrtani cilj nije postignut - kaže Zdravković i predlaže kako da se ideja o ulasku vrhunskih stručnjaka u Vladu modifikuje:

- Neophodno je da BIA pažljivo motri na promenu u imovini tih osoba, ali ne zbog sumnje u njih, već zbog spoljnog integriteta, da ne bi unapred bili etiketirani kao lopovi, što je u Srbiji običaj. Vrlo je važno da oni koji su izabrani ne budu izmanipulisani za jednokratnu upotrebu, kako bi sa političara primili gnev na sebe zbog nepopularnih mera. Bitno je da to budu ličnosti kojima je Srbija iznad ličnog interesa, sposobne da sagledaju šta je opšte dobro. Ne treba ih stavljati pod kontrolu, već dozvoliti da njihovo znanje vodi posao.

Katastrofalna greška

Naš sagovornik smatra da je nakon 5. oktobra načinjena katastrofalna greška, kada je po svaku cenu napravljen diskontinuitet sa tadašnjim najstručnijim ljudima u državnoj upravi. Tako je stvorena mogućnost da se mladi „eksperti" igraju ekonomije i makroekonomije, ne uvažavajući ničije stavove, znanja, analize.

- Zato bih ja kandidovao za predsednika Vlade i ministra ekonomije Srđana Đokovića, oca najboljeg tenisera na svetu, Nebojšu Katića za ministra finansija, Miladina Ševarlića za ministra poljoprivrede, Milana Kneževića za direktora Fonda za razvoj, a Kori Udovički za EU integracije. Vodeće biznismene poslao bih na ambasadorska mesta, na primer, u Rusiju Branislava Grujića, u Ameriku Veselina Jevrosimovića, u Nemačku Zorana Drakulića, u Italiju Miodraga Kostića... kako bi napravili prodor drugih firmi iz Srbije na ta tržišta - kaže Zdravković.

Direktorka Lekarske komore Srbije Tatjana Radosavljević za Press je izjavila da po njenom mišljenju najstručnije lekare odbija politika zato što je limitiran prostor da samostalno donose odluke.

press