U Srbiji se hrana proizvodi u oko 4.500 objekata, a njih 300 je zatvoreno u ovoj godini, zbog neprimenjivanja propisa Zakona o bezbednosti hrane. Samostalni savetnik u Udruženju za poljoprivredu i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije Dejan Budimović naglasio je da svi koji se bave proizvodnjom, preradom i prometom hrane u Srbiji moraju da imaju primenjen "Hasap".

On je objasnio da to znači da mora postojati lanac koji može da se prati - od proizvodnje hrani na njivi, daljoj preradi i distrubuciji, pa sve do njene konzumacije kod potrošača.

"To činimo isključivo zbog nas koji ovde živimo i radimo, a cilj je da se konzumira zdravstveno bezbedna hrana", naglasio je Budimović.

On je istakao da je PKS prepoznala značaj zdravstvene bezbednosti hrane, pa se zbog toga ovom zadatku pridaje i poseban značaj.

"Cilj je da se svaki rizik svede na najmanju moguću meru. Dakle, princip 'Hasap' i dobre proizvođačke prakse moramo stalno negovati", rekao je Budimović.

On je istakao da se "Hasap" sistem mora primeniti kroz ceo lanac od primarne proizvodnje do konačne potrošnje hrane, a njegova implementacija ima za cilj da se rizici u proizvodnji hrane sve dok ona ne stigne do krajnjeg potrošača svedu na najmanju moguću meru.

Dobra proizvođačka praksa, kako je rekao, predstavlja niz preporuka koje je poželjno sprovesti u proizvodnji, preradi, skladištenju i snabdevanju hranom kako bi se sprečila njena mikrobiološka, hemijska ili fizička kontaminacija.

biznis