Finansijski stručnjaci ističu da se upravo za vreme recesije prave planovi za opstanak. Preporučuju građanima da prvo na parče papira stave sve svoje mesečne troškove, od računa za komunalije do potrepština za kuću i decu. Na tom spisku, tvrde, često se nađu mnogi potpuno nepotrebni troškovi.

Jedan od saveta građanima je da obavezno kontrolišu svoje dugove. Ne bi trebalo kasniti sa plaćanjem računa, jer nas to kasnije košta mnogo više, zbog kamata. Oni koji imaju keš, a ne znaju kud bi s njim, najbolje bi bilo da ga stave na štednju. Višak novca trebalo bi iskoristiti za ulaganja, jer finansijski stručnjaci kažu da bi trebalo kupovati kada su cene povoljne. Odluke o investiranju u penzione fondove ili neka osiguranja pokazale su se tokom proteklih godina kao veoma dobre. Prvo, naime, treba proveriti rizik investiranja.

AKCIJE

Uskoro nas očekuje i dugo najavljivana podela besplatnih akcija „Telekoma Srbija“. S obzirom na to da je reč o visokoprofitabilnoj kompaniji, koje svuda u svetu „dobro stoje“, ne bi se trebalo zaletati i olako prodavati ove hartije na Beogradskoj berzi. Mada, poučeni iskustvom da su ljudi, u opštoj besparici, prodavali i jedinu dobijenu akciju beogradskog Aerodroma za 600 dinara, pa i manje, i ovde može da se očekuje da bar četvrtina od 4,8 miliona građana pojuri da unovči ovako stečenu imovinu.

Kada je reč o ostalim akcijama koje se kotiraju na Beogradskoj berzi, njihova cena je izuzetno povoljna za kupovinu, očekuje se da u narednom periodu bude još povoljnija za investitore. Problem je, i ovde, nedostatak novca i kod malih, i kod velikih ulagača.

STAROST

Izvesnost da će sadašnja generacija zaposlenih starih od 30 do 40 godina moći da računa na sigurnu državnu penziju u starosti, sve je manja. Opcija za one koji imaju mogućnosti da izdvoje neki dinar za stare dane, bilo da su zaposleni ili ne, jeste, osim štednje u banci, i ulaganje u privatni penzijski fond ili u životno osiguranje. Kod penzija su uplate vezane za dinar i niko nikada ne može da vam otuđi novac koji ste ulagali, ma koliko to neredovno činili. Uz redovne uplate i poreske olakšice, može da se uštedi fina suma za dopunu državne penzije. Kod životnog osiguranja, pak, osigurana suma koju osiguranik dobija po isteku roka može da bude značajno veća, vezana za evro, ali je ovde jedini problem u redovnosti uplata. Ako u prvih nekoliko godina osiguranik preskoči makar i jednu uplatu - gubi većinu dotadašnjeg uloga.

TROŠKOVI

DA li treba preći u drugu mrežu mobilne telefonije u 2012, zavisiće isključivo od potreba svakog korisnika. Svaki operater, od tri koliko ih trenutno ima u Srbiji, nudi različite pogodnosti za svaku „vrstu“ klijenata: od poslovnih do privatnih, od mlađih do starijih, od onih koji telefon koriste samo za razgovor i razmenu poruka, do onih koji uporno prate savremene tehnologije. Jedini ispravan savet ovde je, kao i kod bankarskog kredita - „put pod noge“, dobro proučiti šta svaki operater konkretno nudi u oblasti za koju ste lično zainteresovani. U svakom slučaju, ako ne budete zadovoljni, uvek lako možete da prenesete broj u drugu mrežu, pod uslovom da ste izmirili sva dugovanja postojećem operateru.

POZAJMICE

U ovoj godini bilo bi dobro izbeći bilo kakvo dodatno zaduženje kod banaka. Ali ukoliko se već mora, prvi izbor je kredit u dinarima, ukoliko se uzima keš ili potrošački zajam, kako bi se izbegao valutni rizik, odnosno eventualno povećanje rata zbog rasta kursa. Krediti za refinansiranje mogu u prvom trenutku da donesu relaksaciju, ali svako produženje roka otplate i korišćenje grejs-perioda donosi skuplju ukupnu otplatu kredita. Ako se uzima stambeni kredit, treba ga koristiti sa fiksnom kamatom, jer se ne zna u kom pravcu će se kretati euribor u ovoj godini.

Kada se koriste kreditne kartice, ni u ovoj godini ne bi trebalo iskoristiti ceo limit i otplaćivati samo po minimalnih pet odsto mesečno, jer su troškovi ogromni. Dozvoljeni minus i dalje je za izbegavanje, jer je to najskuplja vrsta pozajmice. Evro je dobra valuta i ove godine za štednju.

NAMIRNICE

Kriza menja strukturu potrošnje, pa se mnogi okreću jeftinijim artiklima. I svaki dinar mere pet puta pre nego što ga potroše. U vreme opšte besparice ljudi su prinuđeni da manje troše, štede na svemu, pa i na hrani. Finansijska kriza je povećala cenovnu osetljivost potrošača, tako da je potrošnja trgovačkih marki, koje su znatno jeftinije od istih brendiranih, u drugom kvartalu prošle godine udvostručena.

Kupci menjaju i navike, pa u kupovinu odlaze sve češće sa spiskom u ruci. Mnogi više ne prezaju da pređu grad s kraja na kraj, obiđu i po nekoliko prodavnica, kako bi kupili povoljnije meso, ulje, pirinač, jaja... U uslovima smanjene kupovne moći kupcima su vrlo bitni i uslovi plaćanja, pa se prometnici bukvalno takmiče i često hranu prodaju na poček i do pola godine!

- Potrošači se na razne načine trude da prohteve uklope u kućni budžet, a kupovina jeftinijih namirnica koje odnedavno i u Srbiji nude trgovci, kako kažu, jedan je od načina da se uštedi - ističu ekonomisti.

Trgovačke robne marke, koje sada nude ulje, šećer, brašno, mleko, jogurt, začine, dakle osnovne životne namirnice, jeftinije su u odnosu na brendiranu robu najčešće do 20 odsto, mada u pojedinim slučajevima i za trećinu.

ZAOBIĆI

Prelazak domaćinstava na grejanje na gas nije preporučljivo u 2012. godini. Jer će cena ovog energenta nastaviti da raste i u sledećem periodu. Posle novembarskog poskupljenja od 11,1 do 28 odsto, mnogima se više grejanje na gas ne isplati. Prema najavama iz „Srbijagasa“, razgovor o ponovnom povećanju cenovnika mogao bi da se očekuje na leto, a prema njihovoj računici, „plavi energent“ sada košta 20 odsto manje od tržišne cene. Domaćinstva koja troše gas pojedinih distributera, grejanje će ove zime plaćati skuplje nego da koriste drva, ugalj ili TA peći.

novosti