Da li ste se nekad zapitali kako banke određuju visinu kamate i zašto su neke kamate, na primer, 15 a neke 20 odsto? Kako tvrde bankari, na formiranje kamate najviše utiču bazne kamate, euribor ili referentna kamata, što diktira inflacija, a na to treba dodati i maržu banke, koja najviše zavisi od procene rizika.
U konačnu efektivnu kamatnu stopu (EKS) ulazi marža banke, referentna kamata Narodne banke Srbije (NBS) ili belibor za dinarski kredit ili euribor, stopa Evropske centralne banke, za kredit u evrima. Po novom zakonu, od 5. decembra u obračun EKS ulaze i svi sporedni troškovi, na primer, za izveštaj Kreditnog biroa, menice ili kod stambenih kredita procena nepokretnosti, osiguranja života i nekretnine...
Nenad Lučić, ekspert za razvoj proizvoda u Folks banci, objašnjava da na formiranje kamate najviše utiče cena novca koju banke imaju na raspolaganju. Na to se, kaže Lučić, dodaju i rizici koji povećavaju cenu sredstava, tj. marža.
Kako je Srbija rizična zemlja za pozajmljivanje, i banke taj rizik uračunavaju u kamatu.
Sonja Miladinovski iz Sosijete ženeral banke objašnjava da na visinu euribora utiče odnos ukupne ponude i tražnje, kretanje inflacije u zoni evra, očekivani privredni rast itd.
Euribor i referentna repo stopa NBS su najčešće stope kod kreditiranja u Srbji. Na ove stope dodaju se odgovarajuće marže, koje pokrivaju trošak banke radi obezbeđenja sredstava za finansiranje, uključujući i trošak obavezne rezerve na ova sredstva kod Narodne banke, zatim trošak kreditnog rizika klijenta, operativne troškove banke i tek na kraju - tzv. profitabilnu maržu.
Belibor Referentna kamata
Marže se formiraju različito, u zavisnosti od vrste kredita i procene rizika. Neobezbeđeni krediti, a to su keš i potrošački, imaju i veće marže. Stambeni krediti, recimo, koji su obezbeđeni hipotekom, imaju manju maržu.
Ova kamata se formira na međubankarskom tržištu Srbije i vezana je za pozajmice koje banke daju jedna drugoj. Pošto referentna stopa zavisi od kretanja inflacije, tako i belibor raste kada inflacija raste i obrnuto.
Euribor
Na kretanje euribora utiču makroekonomske prilike u evrozoni, a pre svega nivo inflacije. U kriznim vremenima evro je na niskom nivou, što je trenutno slučaj, pa i rate u neko skorije vreme po tom osnovu neće rasti, tako da korisnici kredita u evrima mogu da odahnu.
Aktuelna ekonomska kretanja i projekcija inflacije utiču na rast referentne stope NBS. Pad inflacionih očekivanja obara referentnu stopu, a rast inflatornih očekivanja je podiže.
24sata
| ← Stvorili virus koji može da ubije milione, a ne čuva ga niko | Ko ne zameni pasoš gubi i boravišnu vizu → |
|---|
