Putanja: Pokreni se Saveti i zanimljivosti Novi “dot com bubble”

Novi “dot com bubble”

Preporuči prijatelju Štampa
Tagovi: internet

it racunari strucnjakDa li je na pomolu nova prilika za sposobne Internet preduzetnike? Prema tvrdnjama mnogih svetskih ekonomskih analitičara, započeo je novi "dot com bubble" talas, koji je sličan onom iz perioda od 1995 - 2000. Pored sličnosti, novi talas ima i neke razlike u odnosu na prethodni. Ovaj tekst analizira šta se to dešava, zašto se dešava, koji su trendovi i kako da se uključite, ako imate novu grandioznu ideju u koju duboko verujete.

Mnogi se sećaju velikog rasta Internet firmi u periodu od 1995. do 2000. godine. Jedan od značajnih momenata ovog talasa je bio izlazak na berzu firme Netscape, čije su akcije tokom prvog dana trgovanja na berzi skočile za 2.7 puta. Nedavno se slično desilo sa akcijama LinkedIn-a, koje su takođe skočile od početnih 45 dolara na celih 122.70 dolara tokom prvog dana trgovanja, što je otprilike sličnih 2.7 puta. Treba napomenuti još jednu sličnost: akcije Netscapea i LinkedIna su se krajem dana vratile na iznos koji je otprilike 2 puta veći od inicijalne cene. LinkedIn je, na kraju prvog dana trgovanja na berzi, imao vrednost od 9 milijardi dolara.

alt

Interesantno je da mnogi analitičari tvrde da su današnji Internet poslovni modeli održiviji na duži rok nego tokom prethodnog dot com rasta ili, kako se to popularno kaže: manja je verovatnoća da investitori „ostanu bez košulje" tokom ovog buma. To bi trebalo da znači da će ipak „drešiti kese" i investirati u nove ideje i pored ranijih i skorašnjih bolnih iskustava. Druga važna razlika je da je Internet biznis globalniji i više internacionalan. Od 25 velikih Internet investicija u poslednjih godinu dana, 15 su bili izvan US, a od toga su 12 su bili u Kini. Videćemo da li će ovaj rast zakačiti i naše krajeve.

Šta se to dešava?big_bubbles_blossom.jpg

Izgleda da je berzansko tržište žedno firmi koje povezuju ljude preko Interneta, a sada postoji jedan značajan broj privatnih firmi koju tu žeđ mogu utoliti. To su, pre svega, Facebook, Twitter, Groupon (kupon sajt), Zynga (firma koja pravi online igre, kao što je FarmVille) i slične. Valuacije (procene vrednosti) Facebooka, Twittera i nekih sličnih firmi aktivnih na Internetu su basnoslovne i izražavaju se čak u desetinama milijardi dolara. Primera radi, valuacije Facebooka se kreću oko 70 milijardi dolara.

Takođe, interesantno je da je Microsoft nedavno kupio Skype za celih 8.5 milijardi dolara. Skoro svi korisnici računara i Interneta znaju čemu Skype služi i da ima stotine miliona registrovanih korisnika. Ovaj proizvod, ili bolje reći sistem, je izmenio načine komunikacije među ljudima i ušao u živote mnogih „običnih ljudi", uključujući pogotovo i one čiji svakodnevni posao i nema puno veze sa računarima. Ipak, mnogi se pitaju: „Zašto je Microsoft platio 8.5 milijardi dolara" za Skype? Da li je to zato što želi da „potuče" Google? Interesantno je da jedna ranija Microsoftova ponuda za Yahoo iznosila celih 45 milijardi dolara.

U istoriji su poznati slučajevi kupovine firmi po principu "buy it or burn it". Velike firme su, kada uoče ozbiljnu konkurenciju, ponekada pokušavale da ih sklone sa tržišta tako što će pokušati ili da ih kupe ili da ih unište različitim metodama. Bilo je i slučajeva kupovine pa onda ukidanja proizvodnih linija ili usluga kupljenih firmi.
Koliko se zahuktava borba među Internet velikanima govore i nedavne vesti da je, navodno, Facebook naručio blaćenje Googlea.

Trendovi ili zašto se to dešava?

Mnogi se pitaju: „Zašto se to dešava?" Po svemu sudeći, Microsoft je uvideo potencijal koji Skype ima. To se odnosi na ogromnu korisničku bazu, odličan proizvod i sistem i odgovarajući poslovni model. Microsoft je, u stvari, kupio Skype korisnike i njihove minute (dane, nedelje, godine) koje tu provode. Nagađalo se da će Facebook dobiti svoj VoIP servis, kupujući Skype, ili će to možda učiniti čak i Google, i time ojačati Google Voice. Ipak, pretekao ih je Microsoft, a neki kažu da je i značajno preplatio da bi došao u posed.

Jasno je da se granice, koje su postojale između telefonske, video i pisane komunikacije u poslednjih više od 30 godina, ubrzano ruše. Svet putuje ka jedinstvenom sistemu komunikacija koju kombinuje sve gore navedene, a daje i neke sasvim nove mogućnosti. Ovo važi, kako za stone i prenosne računare, tako i za mobilne telefone i druge slične uređaje, koji sa rastom propusne moći komunikacionih kanala mogu da prihvate simultano sve vidove komunikacije dajući visok kvalitet.cloud-computing.jpg

Sa druge strane, rast video conference i cloud computing sistema i usluga omogućava velike benefite i velike uštede za poslovni svet.

Posebno pitanje je: zašto su Internet firme tako visoko procenjene, iako neke od njih još uvek nemaju profite koji to opravdaju, ako se računa po klasičnm ekonomskim metodama?

Nekoliko trendova je počelo da dominira u oblasti IT proizvoda i usluga. To su:

• jedan stariji trend: deperimeterization (uklanjanje ili lagano nestajanje perimetra, granice između privatne i javne mreže),

• zatim dva tekuća trenda: consumerization (consumer - potrošač, consumerization - nemam dobar prevod, ali recimo da je to usmerenost ili orijentacija ka potrošačima) i decentralization (decentralizacija),

• a potom tri buduća trenda: deconcentration (odsustvo ili nestanak koncentracije stvari na jednom mestu), decustomerization (customer je kupac, mušterija - dalje pokušajte sami), and depersonization (depersonalizacija).

Napomena: Ostavio sam ove termine na engleskom, jer nisam uspeo da nađem dobre prevode koji bi naglasili sitne specifičnosti i razlike među nekima od njih. Više o tome je pisao Bruce Schneier na svom blogu.

Ovo su trendovi koji će veoma uticati na "pejzaž" računarstva i informatike, kao i bezbednosti u predstojećoj deceniji.

Međutim, oni će uticati i na to kako velike kompanije gledaju korisnike i šta je u stvari predmet njihovih interesovanja u pogledu investicija, kupovina i prodaja. Sve češće su korisnici neke firme (njihova brojnost) suštinski predmet prodaje i bitan faktor za određivanje cene. Primera radi: Google nas kao svoje korisnike, koji pretražuju Internet, "prodaje" svojim oglašivačima. Što više zahteva za pretraživanjem u jednom danu, to više prikazanih oglasa (koji su uz to i vrlo ciljani u odnosu na reči i pojmove kojima pretražujemo) to veća cena.

Šansa ili kako da iskoristite novi talas?

Pretpostavimo da silno želite da postanete novi Bill Gates, Paul Allen, Mark Zuckerberg, Larry Page, Sergey Brin, Steve Jobs, Steve Wozniak... Šta je potrebno da tu svoju ideju ostvarite i da započnete svoju novu firmu (start-up)? Pa evo redom (i vrlo kratko):

1. Prvo što je potrebno, to ste Vi, ličnost sa pravim (neki će reći neobičnim ili šašavim) mentalnim sklopom. Smatrate da nemoguće stvari ne postoje, nemate posao ili smatrate da je Vaš trenutni (stalni) posao rizičan, jer ga možete izgubiti svakog trenutka, imate avanturistički duh, smatrate da je život previše kratak da biste provodili najmanje jednu trećinu vremena na poslu koji sada imate. Imate jaku želju da napravite nešto novo. Spremni ste da rizikujete.

2. Imate novu izvrsnu ideju.

3. Imate vrhunski tim ili ideju kako da ga napravite, tj. koje ljude da uključite u svoj tim.

4. Finansiranje (novac, novac, novac...)

Kako da nađete novac?

Ima nekoliko načina:

Ušteđevina (ako je imate ili ako možete da zaradite toliko da reinvestirate zaradu u dalji razvoj.

Grantovi i drugi vidovi finansiranja od institucija, organizacija i grupa koje finansiraju određene vrste razvoja ili ideje (recimo inkubatori) - ovo je „najjeftiniji" novac koji možete dobiti, ali podrazumevajte da morate da napišete kilograme izveštaja, da bi taj novac opravdali i da uslovi mogu biti vrlo „zamrdni".

Zaduživanje (krediti, lizing i slično) - morate platiti kamate i interese u dogovorenim vremenskim intervalima. Računajte da mora postojati osiguranje za svaku paru i ovo će značajno uticati na cash flow u Vašoj novoj firmi.

Equity finansiranje - Investitori koji će finansirati Vaš novi biznis, ali će zato tražiti učešće u vlasništvu.

Equity finansiranje može dolaziti "iznutra" ili "spolja":

• Unutrašnji finansijeri se ponekad zovu skraćeno 4F (Founders - osnivači, Friends - prijatelji, Family - familija (rodbina), Fools (ovo je malo šaljivo - uvek postoji šansa da nađete budalu koja će verovati u vašu ideju).

• Spoljni finansijeri mogu biti:

- Poslovni anđeli (engl. business angels) koji finansiraju ideje u ranoj fazi. Obično su ranije sami prošli taj put i imaju poseban odnos prema novajlijama koji započinju poslovnu avanturu.

- Venture kapital (engl. venture capital) - venture kapitalisti koji su spremni da rizikuju sa vama jer veruju u Vašu ideju. Oni obično računaju da će većina investicija propasti, ali da će 1-2 uspeti u nivou da isplate sve ostale i da se ostvari i značajni profit.

- Private equity funds tj. privatni fondovi spremni da investiraju u nove ideje i da preuzmu određeni nivo rizika.

- Izlazak na berzu (kasnije).

Eto to je ukratko. Moglo bi puno toga da se napiše na ovu temu, ali ostavimo to za neki drugi put.

Pa srećno sa Vašom novom start-up (početničkom) kompanijom u eri novog dot com buma. :)

b92blog

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži

© 2016 InfoGO.biz. Sva prava zadržana.