Putanja: INFO Poslovne vesti Izbor urednika Pet veština koje bi svaki programer trebalo da ima

Pet veština koje bi svaki programer trebalo da ima

Preporuči prijatelju Štampa

racunar, mladic, programiranjePotrebno je da imate više od tehničkih veština kako biste kao programer došli do dobrog posla i dobre zarade, vodili timove, projekte i na kraju – kompanije. S manje od jedan odsto nezaposlenih u mnogim područjima informacionih tehnologija i potrebom za IT stručnjacima koja stalno raste,

pronalaženje posla za programere možda ne izgleda kao najzahtevniji zadatak. Ipak, potrebno je da imate više od tehničkih veština kako biste kao programer došli do dobrog posla i dobre zarade, vodili timove, projekte i na kraju – kompanije

Nažalost, baš kao što postoje problemi u našem obrazovnom sistemu, u kome vlada ekstremni nedostatak tehničko-tehnološkog obrazovanja, taj problem u svetu informacionih tehnologija najviše se oseti kada je u pitanju obrazovanje u oblasti „mekih veština“ koje ne samo da vam omogućavaju da imate dobar posao, već i da izgradite uspešnu karijeru IT stručnjaka.

Pred vama je pet mekih veština koje poslodavci koriste kako bi razlikovali dobre programere od programera koji su vrsni.

Intelektualna radoznalost

Ako želite veliki uspeh, kao programer bi trebalo da počnete da postavljate pitanja i sagledavate probleme iz novih uglova. Svakodnevno „raduckanje“ nije dovoljno.

„Oni koji su uspešni u ovom poslu sagledavaju problem s više strana, tragaju za elegantnim rešenjima i postavljaju sebi pitanja poput – zašto se ovo događa?, ili – zašto se to radi? Oni sagledavaju celokupnu sliku iz više perspektiva, a to im omogućuje da pronađu nova rešenja“, navodi Džeremi Džonson, osnivač kompanije „Andela“, koja povezuje kompanije i programere.

Intelektualna radoznalost je dobra za celu kompaniju, jer na taj način brže i bolje napreduju projekti, a tako i cela kompanija, a vi kao programer dobijate šansu da gradite uspešnu karijeru i napredujete. „Istražujte, čitajte o temama koje vas interesuju, pogledajte najnovija istraživanja, postavljajte pitanja“, savetuje Džonson.

laptop, kafa, notes, programiranje

Otvorenost za nova iskustva

Programeri koji su otvoreni za sve novine imaju veću šansu da ostanu relevantni i angažovani na tržištu rada i da izbegnu pad u kolotečinu svakodnevice.

Spremnost na preuzimanje rizika, isprobavanje novih tehnika i eksperimentisanje s novim metodama može da vas odvede do poboljšanja veština, ali i do inovacija.

„IT industrija se kreće brzo, a oni koji su spremni da pomeraju granice i hvataju se u koštac s novim procesima i sistemima biće najuspešniji“, smatra Džonson. „Preuzimanjem nove uloge i odgovornosti takođe možete da unapredite svoju karijeru i postižete sjajne stvari.“

 

Empatija za nečiji budući rad

Ako želite da budete dobar i disciplinovan programer ili softverski razvojni inženjer, to znači da treba da budete ljubazni prema ostalim članovima tima i nekome ko će biti kao vi u budućnosti. Samo tako možete da podstičete kvalitetan rad.

Uprkos pritisku menadžera i rokovima, uspešni programeri uvek pronađu vremena za stvaranje visokokvalitetnih kodova. Oni shvataju da će oni, ili neko drugi, morati da pročiste sve kodove i greške ako se posao loše obavi.

Ulaganje dodatnog vremena i napora u završetak projekata na pravi način uštedeće vaše vreme i poštedeti vas nervoze na duže staze, jer ćete tako uspešno izbeći nepotrebne greške i ispravke. Dosledan, kvalitetan rad ne samo da će vam smanjiti neželjene glavobolje, već će vam omogućiti da se predstavite i izgradite reputaciju pažljivog, temeljnog i preciznog programera.

mladi, kodiranje

Disciplinovanost i vežba

Programiranje je poput sporta. Izgradnja i jačanje mišića su neophodni kako bi se postizala maksimalna efikasnost. Programeri moraju da grade i jačaju mentalne mišiće baš kao i sportisti – kroz disciplinovanu vežbu.

Početak vežbi za jačanje mišića, odnosno za poboljšanje vaših veština i sposobnosti, može da se postigne i s 20 minuta vežbanja svakog dana. Nakon mesec dana dosledne prakse, programiranje bi trebalo da postane lakše i brže, te će i vežbanje izgledati kao lagan posao. Postupno povećavajte vreme koje provodite vežbajući. Sticanje navike će pojačati vašu memoriju i povećati produktivnost.

 

Efikasnost

Programeri bi trebalo da imaju odbojnost prema ponavljanju posla koji može da se automatizuje. Kao što Lari Vol, kreator programskog jezika „Perl“, piše u knjizi „Programiranje u Perlu“, efikasnost – ili ono što on naziva „lenjost” – jeste kvalitet koji vas „tera da uložite velike napore kako biste smanjili ukupnu potrošnju energije“. To vas tera da „pišete programe za uštedu vremena, koje će i drugi ljudi smatrati korisnim, i da dokumentujete ono što je napisano, tako da ne morate da odgovarater na mnoštvo pitanja o tome”.

Odbijanje da stalno iznova rade određene zadatke daje stalnu motivaciju programerima da traže nove načine za automatizaciju, optimizaciju i poboljšanje procesa. „Programeri koji se fokusiraju na to kako se može uštedeti vreme i novac lakše će napredovati u karijeri“, navodi Džonson.

Važnost ovih dodatnih veština prepoznale su i obrazovne ustanove kod nas. Tako u okviru školovanja na ITAcademy, osim stručnih znanja u oblasti programiranja, dobićete i poseban paket veština koje će vam koristiti u svakom poslu i najznačajnije su za uspeh u karijeri, Personal Development Program (PDP). Između ostalog, u njih spadaju motivacija, timski rad, analitičnost, komunikativnost, samopouzdanje, fokus, koncentracija, selekcija prioriteta i druge.

Kako da postanete odličan programer

telegraf

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži

© 2016 InfoGO.biz. Sva prava zadržana.