Putanja: Naslovna

Priče o uspehu: Inovativni farmer

Preporuči prijatelju
(1 Ocena)
Tagovi: priče o uspehu

srb-nojeviCrvenčanin Velibor Brajović napustio je fabriku i odlučio da bude paor, ali na potpuno nov način, sa novim sortama i vrstama. Umesto stare šeme pšenica - kukuruz, kukuruz - pšenica, on je odlučio da razbije monotoniju Bačke potpuno novim biljkama i životinjama. U domaćinskom dvorištu Velibor gaji nojeve, uzgaja ginko, limunove, kivi i mnoge druge egzotične biljke.

  Nojevi su njegova preokupacija jer veruje da će proširenjem jata više zarađivati i ovaj hobi pretvoriti u dobar biznis. Par plavovratih afričkih nojeva nabavio je u Mađarskoj i sad ih ima 11. Kaže da oko njih nema puno posla, nisu ni neke izelice - svega kilogram zrnaste hrane dnevno po životinji. Nojevi nemaju jezik i skoro su nečujni, ne prave galamu kao ostala perad. 

- Na farmi sam prošle godine sakupio 52 nojeva jajeta i prodavao sam ih za deset evra po komadu. Mogao sam ih prodati i 1.000, da sam imao. Jedno nojevo jaje može da bude teško i do 1,8 kilograma i po hranljivosti zamenjuje 22 do 25 kokošjih jaja, a posebna vrednost im je to što ne sadrže holesterol - priča Velibor, i dodaje, radi slikovitosti, da se od jednog nojevog jajeta prave dve dobre torte. Jedno jaje, puna vangla. On u inkubatoru proizvodi još i nojeve piliće, koje prodaje za 50 evra po komadu. Kaže da im je cena pala više od 100 odsto za tri godine.

farmer-uzgoj-nojeva

 - Kao sve što je potpuno novo, i ova moja zanimacija izazivala je nevericu i podozrenje radoznalih ljudi, ali sad se sve više raspituju kako ovo, kako ono, i ja rado pričam o svojim iskustvima. Nisam ljubomoran, neka probaju i drugi - kaže Velibor.

Inače, on je završio mašinsku tehničku školu i skoro dve godine radio u poznatoj fabrici biskvita “Jafa” u Crvenki koju je napustio da bi potpuno mogao da se posveti svom egzotičnom voćnjaku i nojevima koje neobično voli, “jer su jako pametne i umiljate životinje, snažne, zbog čega nemaju potrebu da budu agresivne”.

Ipak, najbolji prinos nojevi daju u mesu, jer dostižu težinu i do 100 kilograma, a od njega se prave delikatesne kobasice, salame, ćevapi, paprikaši... Od noja se koristi i koža kao i creva za medicinske konce.
Na svom malom imanju Velibor ima i drvo života ili ginko poreklom iz Kine, nekoliko stabala kivija iz Južne Amerike, limun, aronije, tajberi, japanske kruške, mušmule... Nije zaboravio ni pčele, ima 70 košnica i protekle sezone je bilo dosta meda od repice, bagrema i suncokreta za tržište.

I komšije ga hvale, jedan od njih, Obrad, kaže:
- Vredan mladi čovek, dobro je što ne gubi vreme u fabrici, kod njega sve rađa i sve uspeva. On pokazuje da se sa velikim radom i znanjem dobije više nego od žita na latifundijama.
Obrad je inače penzioner i dodaje da bi se okušao u nekom samostalnom poslu kada bi se ponovo rodio.

 
Najveća ptica koja ne leti 
Po zoološkim odlikama noj spada u najveće ptice koje ne lete, vrlo je otporan, izdržljiv i prilagodljiv. Prilikom gajenja traži kontrolisanu sredinu, temperatura u prostoriji gde se čuvaju za gajenje mladih nojeva do četiri nedelje starosti treba da se kreće od 22 do 26 stepena. Mogu se pariti posle dve godine starosti. Do dva meseca starosti zahtevaju vrlo kvalitetnu i dobro izbalansiranu hranu, a kasnije su nešto skromniji u zahtevima. Koža noja se smatra jednom od najluksuznijih.
 

 
Računica
- na farmi ženka snese 80-100 jaja godišnje
- nojevi su sa šest meseci teški 50 kilograma, a sa 14 oko 100
- 76% prihoda od gajenja čini koža, 16,5% meso i 7,5% perje
- nojevi se kolju sa 14 meseci, kada se dobija oko 35 kg mesa
- meso noja sadrži manje masti, a posebno holesterola
 

Blic 

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži

© 2016 InfoGO.biz. Sva prava zadržana.