Putanja: Pokreni se Motivacija Priče o uspehu: Trnovit put od čistačice do magistra

Priče o uspehu: Trnovit put od čistačice do magistra

Preporuči prijatelju Štampa
(3 Ocena korisnika)
Tagovi: priče o uspehu

magistar-marija-aleksandrovicMarija Aleksandrović je Romkinja. U lice su joj sasipali mnoge predrasude i uvrede. A ona ih je, i s metlom i krpom u ruci, podnosila dostojanstveno. Danas je magistar srpske književnosti i jezika, brižna majka, ćerka i sestra, uspešna poslovna žena, a tamne uspomene joj služe samo za podsetnik.

Da je rođena u Holivudu, životna saga Marije Aleksandrović (38) sigurno bi osvojila filmsko platno ili top-liste bestselera. Put od trnja do zvezda prošla je uvek vođena nadom. Baš tako glasi i njeno kršteno ime – Nada. Drevni običaj Roma je da se novorođenčetu daruje još jedno porodično ime, a njeno je osmislio brat.

Danas je Nada magistar srpske književnosti i jezika, brižna majka, ćerka i sestra, uspešna poslovna žena, a tamne uspomene joj služe samo za podsetnik.

Ponosno je nosila metle

Po završetku srednje Poljoprivredne škole u Zrenjaninu rešila je da upiše studije psihologije u Beogradu. Ali nije joj se dalo.

Prijemni ispit
nije položila, a ponestalo joj je i vere da ima potencijala za dalje obrazovanje.

– Umesto indeksa, ubrzo sam stekla nevenčanog muža i rodila Ivana (17). Živeli smo kod njegovih roditelja, niko nije zarađivao.

-Počela sam da zarađujem berući krastavac i kopajući kukuruz na tuđim njivama – priča.

Radne poraze nastavila je da zbraja trpeći potom verbalna poniženja od muških kolega u ciglani, dok iz ruku nije ispustila ciglu, koja joj je polomila nožni prst.

Gorak hleb je okusila i kao čistačica, čistila je i dvorišta višespratnica u Novom Sadu. Stanari su često pokazivali netrpeljivost prema sićušnoj ženi koja uklanja njihov nered.

Ponosno je nosila urednu odeću, četke, metle i probuđenu želju – da stekne diplomu profesora srpske književnosti i jezika.

Sada je njen CV krcat

Marija je išla na predavanja i spremala ispite dok je radila kao učiteljica u novosadskom romskom naselju Bangladeš, a zadatak opismenjavanje romskih mališana dala joj je humanitarna organizacija „Ekumena“.

U satnicu je, docnije, uklopila i PR delatnost u međunarodnoj organizaciji „Ker internešenel“ u Beogradu, a dobila je i studentsku stipendiju od Fonda za otvoreno društvo.

– Posle sticanja akademskog zvanja radnu listu sam proširila kao asistent za romski jezik u vršačkoj Višoj školi „Mihailo Palov“, zatim kao direktorka projekta „Inkluzija romskih učenika u srednjim školama u Vojvodini“, mandatar i predsednica Odbora za obrazovanje u Nacionalnom savetu Roma.

smedia

© 2016 InfoGO.biz. Sva prava zadržana.