Putanja: INFO Poslovne vesti Izbor urednika Samopozudanje: Verujem, mogu, znam i umem

Samopozudanje: Verujem, mogu, znam i umem

Preporuči prijatelju Štampa
(1 Ocena)
Tagovi: uspehmotivacija

samopouzdanje-snagaOni koji ne veruju u sebe „sabotiraju“ i dobre stvari koje im se događaju, pa čak i kada im se sreća „nasmeši“ ne umeju da je prihvate, verujući da nisu dovoljno dobri. Za sve što nam se u životu dešava postoji razlog. Iako nam se ponekad čini da je sudbina nepravedna prema nama,

 da gubimo nit i ne kontrolišemo ono što nam se događa, zaboravljamo da sve polazi od nas samih i da svakodnevica izgleda uglavnom onako kako je zamišljamo i doživljavamo. A samopouzdanje igra ključnu ulogu u tome kako ćemo ići kroz život, i od njega zavisi mnogo toga – kako će nas drugi doživljavati, kako će se razvijati naša karijera, kako ćemo graditi emotivni život i odnose sa voljenom osobom, decom, porodicom, prijateljima...uspeh

Lako je prepoznati samopouzdanu osobu. To su oni ljudi koji znaju šta hoće i ne plaše se da to i dobiju. Samopouzdanje i vera u samog sebe ključni su za ostvarenje bilo kog životnog cilja. Oni koji ih nemaju, „sabotiraju“ i dobre stvari koje im se događaju. Čak i kada im se sreća „nasmeši“, oni ne umeju da je prihvate. Ili ne smeju, jer veruju da nisu dovoljno dobri i da njima ništa lepo ne može da se desi.

Kod većine ljudi osećaji i misli o sebi zavise od detinjstva, iskustva, uverenja, tradicije, pa čak i dnevnih događanja. Ocena koju smo dobili na ispitu, način na koji nas muž ili dečko tretira, svakodnevna komunikacija sa nadređenim, životni usponi i padovi – sve to ima uticaj na raspoloženje i način na koji ćemo sebe doživljavati. Međutim, osećaj samopouzdanja jači je od običnih promena raspoloženja, ali, takođe, varira i menja se u skladu sa situacijom. Kod ljudi koji imaju zdravu količinu samopouzdanja, tvrde stručnjaci, usponi i padovi, prijatne i one manje prijatne životne situacije ne utiču previše na doživljaj samog sebe. Sa druge strane, kod ljudi sa poljuljanim samopouzdanjem čak i najmanji neuspeh može da blokira svakodnevno funkcionisanje, ponekad i do granica patologije.

Oni se često oslanjaju na ono što se trenutno dešava i na osnovu toga određuju osećaj o sebi. Neophodno im je pozitivno iskustvo kako bi neutralisali negativne misli o sebi. Međutim, i tada kada im se nešto prijatno desi, pozitivan osećaj samo je privremen. Zbog toga je osećaj samopouzdanja toliko važan da se gotovo sve što nam se događa može njime objasniti. Kod ljudi koji su samopouzdani, mišljenje o sebi formira se i temelji na poznavanju sebe i svojih kvaliteta. Takvi ljudi spremni su da realno prihvate i svoje mane i svoje vrline, svesni su unutrašnje snage i svojih ograničenja. Mogu da podnesu neuspehe i da posle njih hrabro krenu dalje. Umeju da prepoznaju lepotu i da u njoj uživaju.


Kako vidimo sebe?

Samopouzdanje se slikovito može opisati i kao ogledalo u kojem vidimo sopstveni odraz. Taj naš lični doživljaj sebe uslovljava i to kakvu ćemo energiju „emitovati“ na ljude. Od njega zavisi kako ćemo formirati odnose i stavove, koja uverenja ćemo usvojiti, kako ćemo graditi očekivanja i želje... Čak i šta ćemo sanjati.

Mnogi od nas uvek krive druge za situacije u kojima se nalaze i sebe proglašavaju žrtvama kojima ništa ne ide od ruke. Tako im i život prolazi u nadi da će ih neko drugi učiniti srećnim. Međutim, tajna je samo u nama samima, jer dobijamo uglavnom ono u šta iskreno verujemo da nam je potrebno. Drugim rečima, ljudi dobiju upravo ono što očekuju da će dobiti.

mala

Stručnjaci tvrde da su bebe i mala deca prilično samopouzdani jer osećaju koliko su važni roditeljima, iskreno ispoljavaju emocije, zahtevaju ono što žele bez straha ili predrasuda. Vole sebe i smatraju da imaju pravo da im bude lepo. A to je i suština verovanja u sebe. Međutim, sa odrastanjem, samopouzdanje može da se nadograđuje ili da oslabi, na šta najviše utiču roditelji i okruženje. Usvajaju se nova osećanja, stavovi i emotivne reakcije se menjaju dok još nismo dovoljno iskusni da ih logički definišemo. Preterane kritike, strogi roditelji, nesigurnost... sve to utiče da menjamo sliku o sebi i usvajamo tuđa mišljenja kao istine. Ukoliko roditelji stalno ukazuju detetu na greške, govore mu da nije dovoljno dobro ili da nešto ne može, dete će to usvojiti kao istinu, koja će ga u zrelom dobu ograničavati i sputavati. Takođe, nedostatak ljubavi, pažnje, loši emotivni odnosi unutar porodice stvaraju nam osećaj da nismo dovoljno dobri. Iako se samopouzdanje razvija kroz ceo život, sliku o sebi gradimo prvenstveno na osnovu najranijih iskustava. Psiholozi zato savetuju da decu često nagrađujete, pa čak i za najmanji uspeh, da sa njima razgovarate sa poštovanjem i tretirate ih kao ličnosti.

Iskustva iz prošlosti, pa čak i ona kojih se ne sećamo, skrivena su duboko u nama i svakodnevno se vraćaju kao „unutrašnji glas“. Podsvest nam stalno šalje poruke, a od samopouzdanja zavisi hoće li one biti pozitivne i ohrabrujuće ili mračne i destruktivne.

Takođe, tvrde stručnjaci, traumatična ili bolna životna iskustva mogu uticati na samopouzdanje, ali se kod onih koji veruju u sebe problemi prevazilaze vremenom ili uz stručnu pomoć. Nesamopouzdani ljudi često su anksiozni, depresivni, žale se na stres, glavobolje, vrtoglavice, depresiju... Imaju problem u komunikaciji, često menjaju raspoloženja i svojim postupcima vrlo ozbiljno ugrožavaju pozivciju na poslu, ali i odnose u emotivnim vezama. Jako brzo planu i nepredvidivi su u reakcijama. Mračni su, sve im smeta, nikada nije baš onako kako bi njima odgovaralo, ostaju u nezdravim odnosima i mire se sa tim. Često prstima vrte kosu ili prave nervozne pokrete. Ne vole ništa na sebi i uglavnom su slepi za lepo.

 
ŽENE OBESHRABRUJE RASKID, MUŠKARCE NOVAC

Istraživanja pokazuju da polovi različito funkcionišu i kada je u pitanju samopouzdanje. Muškarci ga gube najčešće kada im ne ide na poslu, kada im je finansijska situacija loša, dok su žene najmanje sigurne u sebe posle raskida emotivne veze i u trenucima kada nisu zadovoljne svojim fizičkim izgledom. Takve oscilacije primećene su kod ljudi sa zdravom količinom samopouzdanja, a stručnjaci tvrde da je ponovo „kriva“ evolucija. Naime, žene po svojoj tradicionalnoj ulozi žele da budu majke i supruge, pa se najlakše obeshrabre kada ne uspeju u ljubavnoj vezi, dok za muškarace ljubavni brodolomi ne znače obavezno i manjak vere u sebe. Oni ga češće osećaju kada ne ispune svoja očekivanja u kancelariji, a gubitak posla ili pad na lošiju poziciju u firmi najčešći su okidači da posumnjaju u svoje sposobnosti, tvrde stručnjaci.

 

Psiholozi tvrde da postoje i oni kojima je samopouzdanje jača strana, ali samo u određenim životnim segmetima. Tako se može dogoditi da su prodorni, uspešni poslovni ljudi ali nesigurni u ljubavnim odnosima, ili da su briljantnog uma, sa visokim koeficijentom inteligencije, ali nesigurni kada je u pitanju njihov fizički izgled. Nedostatak samopuzdanja ne mora da bude povezan sa načinom na koji sami sebe doživljavamo, već često sa tuđim standardima i vrednostima. Često smo najnesigurniji u sebe kada nas procenjuje neko sa drugačijim sistemom vrednosti.


Perfekcionista, mrgud i „večiti gubitnik“

Nizak nivo samopouzdanja lako možemo primetiti na drugima, ali na sebi teško. Ipak, postoje neka „pravila“ ponašanja po kojima bez greške možete prepoznati manjak vere u sebe.

Psiholozi tvrde da često uspešni i naizgled srećni ljudi pate od nedostatka samopouzdanja. Oni se boje neuspeha toliko da im je stalno potrebno dokazivanje. Često su preterani perfekcionisti, žele da se takmiče sa svima i nikada nisu zadovoljni krajnjim rezultatom. Njih je teško prepoznati jer nose „masku“ samopouzdanja, pa su na prvi pogled vrlo sigurni u ono što rade i pričaju.

Postoje i oni koji su stalno ljuti i namrgođeni, često kroz razgovor „provuku“ da ne vrede dovoljno, žale se da nisu uradili ono što su mogli, ali tvrde da ih tuđi komentari ne mogu povrediti. Manjak vere u sebe možete prepoznati i kada vidite nekoga ko se ponaša kao „večiti gubitnik“. On glumi žrtvu, govori da mu baš ništa ne ide od ruke i da nikada nema sreće. Samosažaljevanje je štit koji koristi kako bi opravdao inertnost i umanjio odgovornost za svoje postupke. Takvim ljudima stalno je potrebno tuđe vođstvo, ne umeju sami da funkcionišu jer veruju da će im neko drugi doneti sigurnost i sreću. Obično se opsesivno oslanjaju na partnera i vrlo teško podnose emotivne slomove.

samopouzdanje-uspeh

Kako zavoleti sebe

Nepoštovanje samog sebe je začarani krug iz kojeg je teško izaći. Postoji mnogobrojna literatura, čak i kursevi iz oblasti psihopomoći, u kojima se mogu naći saveti za povećanje samopouzdanja. Ipak, tvrde psiholozi, nema „čarobnog štapića“ kojim se problemi mogu rešiti preko noći, ali postoje mentalne vežbe kojima se samopouzdanje prilično može popraviti.

One podrazumevaju rad na sebi i usvajanje novog načina razmišljanja. Najvažnije je, tvrde psiholozi, shvatiti koji su izvori naše nesigurnosti. Najteži deo je doneti odluku da želimo da se promenimo, zaboravimo negativno ponašanje i lošu sliku o sebi. Lična promena jedini je put da ostvarimo svoje ciljeve. Promene ne dolaze ni brzo ni lako, ali su moguće.

Treba definisati i šta je to što nas čini srećnima, ispunjenima i šta nam donosi mir. I, najteži deo je – zavoleti sebe. Treba shvatiti i da uživanje i osećaj zadovoljstva nisu nešto što mora da se zasluži, već jednostavno nekada dođu tek tako. Život je prepun lepih stvari i one nisu rezervisane samo za „odabrane“ srećnike.

Najvažniji korak je da se suočimo sa negativnim mislima i kritičnim porukama „unutrašnjeg glasa“. Negativna predviđanja treba zameniti objektivnošću.

Samonagrađivanje i samomotivacija najvažniji su u podizanju samopouzdanja. Ono što će vam doneti dugoročna zadovoljstva treba da ima prednost u odnosu na trenutne male radosti. Razmislite o onome u šta verujete, jer su nam verovanja, tvrde psiholozi, bilo da su deo kulturološkog nasleđa, iskustava iz detinjstva ili posledica trenutnih događaja, najveća prepreka. Tako, treba promeniti sva ona koja stvaraju sliku da nismo dovoljno dobri, dostojni ili pametni da dođemo do željenog cilja.

Pogled na stvarnost biće lepši ako se okružite pozitivnim ljudima, tvrde stručnjaci. Zbog toga se trudite da vreme provodite sa ljudima koji se ne boje osmeha, koji vas vole i žele sa vama da podele pozitivnu energiju. Radite ono što vas opušta kada god možete. Uzmite slobodan dan posle uspešno obavljenog posla, podsećajte sebe na svoja dostignuća i kvalitete. Čuvajte uspomene na koje ste ponosni i oprostite sebi ukoliko nekad ne ispunite svoja očekivanja. Potražite pomoć prijatelja, pitajte ih šta je to što vole na vama. Zatražite zagrljaj i zamolite osobu koja vas voli da vam to i kaže. Ne dopustite ni da vas kritika obeshrabri, jer, kako kažu stručnjaci, „ljudski um je kao padobran – najbolji je kad je otvoren“.

Novosti

© 2016 InfoGO.biz. Sva prava zadržana.