Vladajućoj koaliciji ne pada na pamet da utvrđuje poreklo imovine bogataša * Čupić: To je bez sumnje najznačajniji antikorupcijski akt * Šuković: Mete zakona diktiraju hoće li biti usvojen * Nenadić: Uvesti krivično delo nezakonitog bogaćenja.

Vlada Mirka Cvetkovića, kao i sve ostale od 5. oktobra 2000, nema nameru da usvoji temeljni antikorupcijski akt - zakon o poreklu imovine. To potvrđuje i zid ćutanja na koji je Danas naišao u vladi, pitajući zašto premijer i ministri o ovom zakonu ne govore, dok su im „puna usta“ borbe protiv korupcije.

Najuporniji među zagovornicima usvajanja propisa, kojim bi bio zadat snažan udarac tajkunima, a građani se konačno uverili u poštenje i beskompromisnost demokratske vlade, jeste profesor Čedomir Čupić, član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije. Čupić smatra da bi se proverom porekla imovine svi ljudi u ovoj zemlji napokon izjednačili pred zakonom.

„Nesumnjivo najznačajniji i najprimarniji antikorupcijski zakon je zakon o poreklu imovine, koji bi korupciju drastično zaustavio. Njime bi bila sankcionisana nepravda naneta građanima. Kako je u pitanju osetljiv zakon, njegova primena trebalo bi da bude precizno razrađena. Zakon bi se odnosio na sve, ali bio bi primenjivan u fazama da se ne bi stvorilo vremensko stanje u kojem bi bilo nerealno sve obuhvatiti“, navodi Čupić za Danas.

Sagovornik Danasa ukazuje na to da se 30 odsto novčane mase u Srbijine registruje, niti kontroliše i da je u sivoj zoni.

„Taj novac je posebno opasan za političku korupciju. Ovaj zakon bi uredio i kretanje novca koji se ne kreće u papirima niti podleže PDV-u i smanjio bi tu količinu na najmanju meru“, smatra Čedomir Čupić.

Tajkuni diktiraju zakone

Danilo Šuković, član Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Srbije, za Danas kaže da se ne može očekivati da vlada usvoji zakon o poreklu imovine, to bi bilo učinjeno odmah posle demokratskih promena, pre 11 godina.

„Oni koji bi bili pogođeni ovim zakonom, dakle tajkuni, diktiraju donošenje zakona u Srbiji. Posle 5. oktobra donet je zakon koji je imao za cilj oporezivanje onih koji su veliku imovinu stekli u vreme režima Slobodana Miloševića. Taj zakon o ekstraprofitu je praktično bio stopiran“, podseća Šuković.

Prema njegovim rečima, problem je u tome što institucije koje bi trebalo da se bave time na koji način se, legalno ili nelegalno, stiče novac, a to je Poreska uprava, ne bave time.

„Tajkuni koji su za vreme Miloševića stekli kapital, danas ga samo uvećavaju u sprezi s političkim strankama na vlasti. U to kolo ulaze i sudovi. Dok se ta sprega ne razbije, ne možemo očekivati da Srbija krene u obračun s korupcijom“, upozorava Danilo Šuković.

smedia