23 jul 2010
Više od 160.000 ljudi u Vojvodini radu na crno, a učešće sive ekonomije prelazi 30 odsto društvenog proizvoda. Radom na crno najugroženiji su nekvalifikovani radnici i oni sa srednjom stručnom spremom, ali ilegalnog rada nisu pošteđeni ni ljudi s fakultetskom diplomom.
Milan Starović, predsednik sindikata Solidarnost, kaže da su sindikati u svojim istraživanjima primetili da preduzeća koja posluju u senci, najčešće zapošljavaju nekvalifikovane i nestručne radnike, od kojih je 53 odsto završilo osnovnu školu, 39 odsto srednju, a osam odsto fakultet.
- Sve više je i mladih koji posao traže u nelegalnoj zoni. Pre osam godina bilo ih je 42 odsto, a 2007. čak 50 procenata. Neslavne brojke rastu, a najčešći razlozi za postojanje neprijavljenog rada su, pre svega, niske zarade kod onih koji imaju stalan posao, previsoki porezi, odnosno doprinosi za socijalno osiguranje, nedostatak stalne i potpune kontrole vlasti - navodi Starović.Prema Starovićevoj oceni, siva zona najčešća je u trgovini, ugostiteljstvu i uslužnim delatnostima, ali i u građevinarstvu i poljoprivredi. Po istraživanju koja je uradila vojvođanska podružnica Unije poslodavaca Srbije, u kojem je učestvovalo 227 preduzeća koja zapošljavaju 10.587 radnika, 83,3 odsto ispitanika kao nelojalnu konkurenciju koja posluje u sivoj zoni navodi fizička lica, odnosno građane koji posluju nelegalno. Kada je reč o nelegalnoj trgovini, najviše se „muva“ putem oglasa. Čak 51,9 odsto pritužbi legalnih preduzeća odnosi se na prodaju te vrste. Siva ekonomija cveta i na pijacama, u neprijavljenim samostalnim trgovinskim radnjama... Takođe, u ovom istraživanju inspekcija nije dobila prelaznu ocenu. Jedinicu joj je dalo 55,5 odsto ispitanika, 37,9 odsto ocenilo je da radi „nezadovoljavajuće“, a niko nije rekao da je efikasna.
Nemali broj preduzeća preživljava radiom na crno.
- Činjenica je da siva ekonomija, u kojoj legalna preduzeća poneki deo svoje proizvodnje izvuku iz fiskalnog sistema, ili deo radnika provlače na crno, često predstavlja meru za preživljavanje. Ali, roba i usluge koje su na tržištu prisutne bez ijednog poreskog opterećenja i bez ikakve kontrole kvaliteta, a njihov udeo je oko 40 odsto, nameću pitanje šta rade država, inspekcije, kontrolne institucije i regulatorna tela koja nam ne manjkaju - kaže Starović.
Što se industrije tiče, rad u sivoj zoni najprisutnije u građevinarstvu.
- Prema našim istraživanjima, nema nijedne građevinske firme koja nema radnike na crno. Najveći broj ima ugovore o radu jedva sa polovinom angažovane radne snage. Na drugom mestu su trgovine koje pod izgovorom „probnog rada“ angažuju radnike na mesec dana nakon čega ih otpuštaju pa primaju nove. Sličan model koriste i ugostitelji - kaže Milan Starović.
Izvor: Blic
| < Prethodna | Sledeća > |
|---|
Narodna banka Srbije potrošila je od početka godine više od 1,4 milijarde evra na odbranu kursa dinara, a da to nije uradila, kurs bi danas bio 130 dinara za evro, kažu domaći analitičari!