U Srbiji je nepristojno biti bogat

30 jun 2010

Javnost ima loše mišljenje o preduzetnicima jer političari prebacuju odgovornost na njih, kaže predsednik Srpskog poslovnog kluba Privrednik Branislav Grujić. Ocena javnosti o preduzetnicima je loša, izjavio je Grujić i istakao da se u Srbiji stalno stvara atmosfera traženja krivca, a krivci su oni koji nešto stvaraju.

Prema njegovim rečima, slika o privrednicima bi bila bolja da Srbiju nije pogodila ekonomska kriza u kojoj je došlo do naglog siromašenja, "a jedni od krivaca za to su oni koji nešto stvaraju".

Grujić je istakao da postoji loša slika o privrednicima jer i "političke strukture moraju da lopticu prebace na neke druge kako oni ne bi bili apsolitno odgovorni".

On je rekao da se doživljaj privrednika u Srbiji kreće iz krajnosti u krajnost - od idolopoklonstva prema njima, do negativnog doživljavanja, istakavši da treba izbalansirati šta je po tom pitanju istina, a šta nije.

Grujić je rekao da su privrednici deo društva koji stvara novu vrednost i utiče na modernizaciju društva. Istakavši da je ekonomska kriza najviše "udarila" po vrhu preduzetništva, on je poručio da je za prevazilaženje efekata ekonomske krize neophodna pomoć države.

Autorka emisije Utisak nedelje Olja Bećković istakla je da je nepristojno u Srbiji biti bogat i da javnost loše vidi srpske preduzetnike. Tu nema drugačijih mišljenja, rekla je Bećković i istakla da su floskulu da se u Srbiji uspeh ne prašta izmislile "loše narodne pevačice".

Kada bismo ušli u trag kada se prvi put lansirala tema u Srbiji da se uspeh ne prašta, došli bismo do toga da je to lansirao neko ko je nezasluženo uspeo, rekla je ona i naglasila da postoji mišljenje da su privrednici u Srbiji kupili sve, a da je jedino što se ne može kupiti ugled. Ona je rekla da je percepcija srpske javnosti da privrednici "ne stvaraju ništa za nas, već samo za sebe".

Profesor sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Mladen Lazić ocenio je da je slika u javnosti o privrednicima, kao i o političarima, šizofrena. „Ne sumnjam da bi istraživanje ugleda pokazalo da je ugled političara vrlo nizak, ali istovremeno nema poželjnijeg zanimanja od političara“, rekao je Lazić i istakao da slična, šizofrena slika, važi za bogate ljude.

Govoreći o sociološkim istraživanjima, Lazić je istakao da nije tačno da su u vreme "kasnog socijalizma", osamdesetih godina prošlog veka, direktori preduzeća u Srbiji bili članovi partije. Oko 20 odsto najviših menadžera nisu bili članovi Komunističke partije, istakao je Lazić, uz ocenu da je do dramatičnog obrta u ovom procesu došlo devedesetih godina.

Lazić je rekao da je u ratnim godinama, tokom prve polovine devedesetih, dve trećine preduzetničke elite došlo iz politike. Kada dodamo grupaciju koja je u biznis došla preko kriminala, ratnog ili mirnodopskog, dolazimo do impozantnog broja, istakao je Lazić i naveo da posle kraja rata dolazi do "čišćenja" i "odvajanja" preduzetnika od politike.

(B92)