Vrtlog nelikvidnosti sve brži i jači

Podeli ovo Twitter Myspace Digg Yahoo Googlize this Facebook Štampaj Pošalji prijatelju

Srpska privreda mogla bi da bude u još većem problemu, pod uslovom da se obistine najave pojedinih medija o obustavljanju subvencionisanih kredita. Eventualno ukidanje povoljnih zajmova, koje se najavljuje za jun, posle razgovora sa Međunarodnim monetarnim fondom, dovelo bi do daljeg pada likvidnosti, dužih rokova naplate, pada izvoza, i na kraju, novog talasa otpuštanja radnika.

Prošle godine država je građanima i privredi obezbedila kredite od oko 1,1 milijardu evra, tako što je subvencionisala kamate sa ukupno 55 miliona evra, što je 0,15 procenata bruto društvenog proizvoda Srbije. Nemačka je, recimo, za stimulacije izdvojila 2,5 odsto BDP-a, ili oko 68 milijardi evra, a Irska 0,3 odsto bruto društvenog proizvoda, što je 623 miliona evra.

 

Po izjavama privrednika i bankara čini se da bi ukidanje subvencionisanih kredita srpsku privredu tek bacilo na kolena. Samo u prošloj godini preduzeća su uzela čak 11.000 kredita za likvidnost u ukupnoj vrednosti od blizu milijardu evra. Isti tempo zahteva za ovim, "preživljavajućim" kreditima nastavljen je i ove godine, a kako očekuju u bankama, povoljne kamate sa jedne strane, i potreba za novcem, sa druge, argumenti su za njihov dalji rast tražnje.
"Banka Inteza" je, recimo, prošle godine plasirala 297 miliona evra subvencionisanih kredita, od čega 256 za likvidnost, finansiranje obrtnih sredstava i izvozne poslove.
"Tražnja za ovim kreditima je nastavljena i ove godine, pa smo od februara plasirali 3,8 miliona evra kredita za likvidnost. Program se u ovoj godini realizuje tek nešto kraće od mesec dana, ali interesovanje za ovu vrstu kredita, vidimo, postoji. Imajući u vidu stimulativne kamatne stope očekujemo da će i nadalje biti odobren značajan iznos subvencionisanih kredita", kaže za "Novac" Darko Popović, član Izvršnog odbora i direktor Sektora za poslovanje sa privredom u "Banci Inteza".
Hemijska firma "Elan" iz Prijepolja prošle godine podigla je kredit za likvidnost od sto hiljada evra. "Na taj način smo smanjili troškove sirovina i materijala za osam odsto i zaposlili pet novih radnika. Imajući u vidu da je ovakve kredite uzeo veliki broj firmi, bilo je lakše i naplatiti potraživanja", kaže za "Novac" direktor "Elana" Goran Sekulić.
U ovoj godini "Elanu" će biti potreban još jedan kredit od sto hiljada evra, a ukoliko subvencionisani krediti budu obustavljeni, Sekulić se ne usuđuje ni da kaže koliko bi problemi mogli da se prodube. "Nesumnjivo je da će likvidnost biti dodatno ugrožena. To će sigurno produžiti rokove naplate, što je i danas najveća boljka privrede, zatim povećati troškove sirovina i na kraju, dovesti u pitanje radna mesta. Problemi će biti veći, posebno što na naplatu dospeva kredit koji smo uzeli prošle godine", kaže Sekulić.
U požarevačkom "Bambiju" još uvek nisu uzimali subvencionisane kredite, ali se slažu da bi "atakovanjem" na državne podsticaje privrednici imali još veće probleme. I ne samo oni kojima je ugrožena likvidnost, već i njihovi partneri koji koliko-toliko posluju sa uspehom.
"Subvencionisani krediti su retko efektivna mera za podsticaj onemoćale privrede. Osim direktne koristi za preduzeća kojima je bila ugrožena likvidnost, ovakav potez Vlade indirektno je pomagao i ostalim firmama u lancu. Plaćanja su bila redovnija, a potreba za kreditiranjem partnera manja", kaže za "Novac" Miroslav Miletić, generalni direktor "Bambija".
Darko Budeč, predsednik kompanije "Bak", koja se bavi proizvodnjom svetiljki, kaže da su krajem prošle godine uzeli kredit za likvidnost od 250.000 evra da bi mogli da finansiraju izvoz. Obustavljanje ovakvih kredita, smatra naš sagovornik, povećalo bi nekonkurentnost privrede i smanjilo izvoz.
"Već sada smo nekonkurentni. U Evropi se privreda zadužuje po kamati od 1,8 do 2 odsto. Prošle godine kamata za naše subvencionisane kredite bila je tri odsto, a ove godine četiri. Takva cena je na granici atraktivnosti", kaže Budeč.
Nesporno je da ove godine treba očekivati privredni rast, bar ga je MMF projektovao na dva odsto. Ovaj pomak, međutim, ne treba da znači i značajniji oporavak u preduzećima, tvrde ekonomisti.
"Dinamika rasta će ići puževim korakom, firme će se i dalje boriti za likvidnost, pa će subvencionisani krediti biti neophodna mera. Ovakve stimulacije treba da imaju prednost i u odnosu na start ap kredite koji služe za osnivanje novih preduzeća. Uostalom, to je prošle godine sugerisao i MMF", kaže ekonomista Saša Đogović.

Odobreni krediti za likvidnost iz vladinog
Vrsta kredita - Broj kredita Iznos u mln. EUR
Krediti za likvidnost sa valutnom klauzulom 10.810 856,9
Krediti za likvidnost u dinarima 863 79,1
Ukupno 11.673 936
Izvor: Ministarstvo za ekonomiju

Kurs sve veći problem
Eventualno ukidanje subvencija samo bi dolilo ulje na vatru imajući u vidu da je slabljenje dinara već dovoljan namet onemoćaloj privredi. Za godinu i po dana, od početka krize, dinar je oslabio dvadesetak odsto. Samo u ovoj godini domaća valuta je izgubila 3,4 odsto vrednosti. Poznavaoci tvrde da će u toku godine jedan evro vredeti i 105 dinara, što je nivo koji neće ugroziti planiranu gornju inflaciju od osam odsto.

Izvor: Blic 

 

 

Zatvoreno od strane administratora. Diskusiju mozete nastaviti na Forumu.