Ekonomisti napravili računicu: Srbiji treba 30 GODINA samo da sustigne Mađarsku

Srbiji će trebati 30 godina samo da sustigne Mađarsku, ali i 50 godina da bi se živelo kao u Nemačkoj, najrazvijenijoj evropskoj ekonomiji u kojoj je minimalac 1.500 evra, a prosečna neto zarada 1.900. Ovakve prognoze nisu, tvrde ugledni ekonomisti, samo ovlaš procene, već računice koje je realno izvesti koristeći relevantne ekonomske pokazatelje.

Pogrešno bi bilo reći da Srbija ne raste. Rastu i strane direktne i domaće investicije i bruto društveni proizvod zemlje, s jedne strane (4 odsto u 2019), a s druge, padaju kamate i javni dug, smanjuje se nezaposlenost... Raste i prosečna plata, grade se i putevi, u Srbiji se više ne priča o bankrotu i nekako, ima se osećaj, da jača optimizam. Ipak, posmatrajući životni standard i osnovne ekonomske parametre koje "osećamo na svojoj koži", Srbija je i dalje mnogo daleko od standarda čak i pojedinih bliskih suseda, da ne govorimo o Nemačkoj i slično razvijenim zemljama.

Najoptimističnije ekonomske prognoze, prema kojima srpska privreda u narednih nekoliko decenija raste 4 do 5 odsto godišnje, a evropske zemlje 2 do 3 procenta, pokazuju da bi nam za dostizanje razvijenih zapadnih ekonomija bilo potrebno najmanje 30 do 50 godina.

Prema rečima Vladimira Gligorova, ekonomiste i dugogodišnjeg saradnika Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, za ove "optimistične prognoze" potrebno je da standard onih koji će ga uživati kroz 30 ili 50 godina "ne bude manje važan od onoga koji se uživa danas”.

“Trebalo bi živeti ne samo za sebe, pa ni za decu, već za unuke, a to nije jednostavno u zemlji u kojoj je narod navikao da probleme prenosi iz generacije u generaciju”, ističe sagovornik "Blic Biznisa" i dodaje da je potrebna velika višegeneracijska upornost da bi se postigao ovakav rezultat.

Gligorov svoje reči potkrepljuje sledećom računicom: ako se uzme u obzir da Srbija ostvari dugoročni rast od 4 odsto godišnje, a da privrede zemalja EU rastu po stopi od 2 odsto, bilo bi potrebno između 50 i 85 godina za dostizanje prosečnog dohotka po glavi stanovnika Evropske unije.

"Ako uzmemo da je veoma dugoročni, tridesetogodišnji, potencijalni rast Srbije 4 odsto, a zemalja sa kojima bismo da je poredimo 3 odsto, tada bi posle 30 godina srpski BDP po glavi stanovnika bio nešto viši od crnogorskog i otprilike na nivou bugarskog. Isto je i ako se računa BDP po kupovnoj moći po glavi stanovnika", kaže naš sagovornik i dodaje da bi Hrvatska, Rumunija i Mađarska i dalje bile ispred ili "značajno ispred" Srbije.

Pojašnjava da nije uopšte tako lako sustići zemlje koje su izmakle, pogotovo ukoliko je reč ne toliko o nerazvijenoj koliko o zemlji koja je nazadovala.

"Obično nerazvijene zemlje imaju mlado stanovništvo, tako da se industrijalizacijom, prelaskom iz sela u grad, značajno ubrzava rast. Srbija je prošla taj proces, mada ga nije završila, i potom je krenula unazad. Sada je demografija nepovoljna, a kapitala je malo i pogotovo se zaostaje u kvalifikovanosti i u preduzimljivosti", tvrdi Vladimir Gligorov.

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, je nešto optimističniji, pa je tako nedavno rekao da je Srbiji potrebno najmanje tridesetak godina da po nivou razvijenosti stigne zemlje Centralne Evrope, poput Mađarske.

On je naveo da je uslov za to da Srbija u tom periodu ostvari visoku prosečnu stopu rasta od čak 5 odsto, što "predstavlja optimistički scenario jer je malo zemalja uspevalo da ostvari tako visoku prosečnu stopu rasta u periodu od nekoliko decenija".

Mogućnost sustizanja zemalje Centralne Evrope u naredne tri decenije jednim delom je, prema njegovim rečima, posledica toga što će ove države pre Srbije dostići visok nivo razvijenosti, nakon čega će se njihov rast znatno usporiti.

Da bi Srbija ubrzala rast i postepeno sustizala razvijenije zemlje potrebno je, kako je rekao, da se promeni način vladavine društvom i privredom.
Arsić je ocenio i da je mogućnost ostvarenja prosečne stope rasta od sedam odsto, koju povremeno nagoveštavaju predstavnici Svetske banke, neverovatan rast čak i kada bi se realizovale potrebne reforme.

U 2019. najveći rast SAD i Španije

Najnoviji podaci Euromonitor International pokazuju da će najveći privredni rast među razvijenim ekonomijama ove godine, kao i prošle, zabeležiti SAD – 2,2 odsto u odnosu na 2,9 u 2018. godini, zatim Španija – 2,3 procenta, i Južna Koreja sa 1,9 odsto. Japan i Velika Britanija završiće ovu godinu najverovatnije sa 1 procentom rasta, a Evrozona sa 1,1 odsto. Prema procenama OECD-a i Međunarodnog monetarnog fonda, francuska ekonomija je sa rastom od 1,3 odsto otprilike duplo snažnije rasla od nemačke.

U Istočnoj Evropi prednjačila je Mađarska sa 4,9 i Poljska sa 4,3 odsto rasta, a viši rast od Srbije imale su, prema procenama Svetske banke, i Rumunija (3,9 odsto) i Bugarska (3,6 odsto), dok su za nama Hrvatska i Albanija sa rastom BDP-a od po 2,9 odsto.

blic.rs

Samo prijavljeni korisnici mogu ostavljati komentare.