Izbor urednika

Fizička strana lica koja žele da kupe srpske oranice moraće da imaju boravište u Srbiji bar sedam godina, dok će za pravna uslov biti da su bar pet godina registrovana u APR, saznaje “Blic”. To je kostur Nacrta zakona o poljoprivrednom zemljištu,

koji bi radna grupa Ministarstva poljoprivrede trebalo da završi do početka sledeće nedelje, a kojim bi se definisali uslovi prodaje od 1. septembra ove godine. Doduše, još uvek postoje nedoumice oko vremenske pravne povezanosti stranaca sa Srbijom, ali većina članova Komisije smatra da je ovo rešenje koje garantuje zaštitu domaćih poljoprivrednika. Tako će ovim ograničavajućim faktorom vlast pokušati da delimično sanira grešku koja je napravljena potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), kojim se naša zemlja obavezala da od 1. septembra, dakle pre ulaska u Evropsku uniju, omogući strancima trgovanje oranicama. To nijedna druga država nije uradila pa se sada moraju ispravljati greške napravljene još davne 2008. godine. Izvor “Blica” iz Nemanjine 11 tvrdi da to nije nimalo lak posao i da će se zbog toga veoma uvažavati i mišljenja iz javne rasprave koja bi trebalo da počne za desetak dana.

- Nova pravila trgovine oranicama, koja će biti i na javnoj raspravi, imaju za cilj da se srpske oranice daju samo onima koji su u određenom vremenskom periodu pravno povezani sa našom zemljom. Polemika se vodila oko te odrednice u samoj Radnoj grupi ali je ipak načelno dogovoreno da pravo da kupi srpske oranice ima fizičko strano lice koje ima vreme prebivališta, a ne boravišta u Srbiji sedam godina, dok uslova za pravna je da su upisani u APR bar pet godina. Tako ćemo pokušati komplikovanjem uslova prodaje da ograničimo broj onih koji bi mogli da konkurišu za srpske oranica. Mi nemamo uslove za odlaganje ovog procesa a ovim Zakonom pokušavamo da ispravimo loše ispregovarane uslove. Mi smo prva zemlja koja će pre ulaska u EU izjednačiti prava kupovine zemlje kod stranih i domaćih fizičkih i pravnih lica - kaže naš sagovornik.

Iz Ministarstva poljoprivrede, međutim, nisu hteli zvanično ni da potvrde ni da demantuju saznanja “Blica” samo nam je rečeno da je Zakon u završnoj fazi i da bi uskoro trebalo da ide u javnu raspravu.

S druge strane, Miroslav Kiš iz Saveza udruženja poljoprivrednika Srbije ističe da nije trebalo da se čeka minut do 12.

- Strancima bi kupovinu obradivog zemljišta trebalo ograničiti kako bismo ih onemogućili da dođu do velikih površina. Primeri za to su da se odredi broj godina koliko stranci moraju da žive u Srbiji da bi mogli da kupe zemlju, da se kupljena površina obradivog zemljišta ograniči na najviše hektar i da jedino stručnjaci za poljoprivredno zemljište sa školskom spremom mogu da uđu u taj posao - predlaže Kiš.

Ipak, kako kaže, ovim merama neće se podići konkurentnost paorima, objašnjava Kiš.

Kako su se zaštitili Mađarska i Poljska

Sa sličnim izazovima zaštite zemljišta od stranaca suočile su se Mađarska i Poljska koje su na različite načine rešile taj problem. U Mađarskoj su se odlučili za radikalan potez odnosno promenu Ustava pa je 2012. godine donet amandman na Ustav koji zabranjuje strancima da kupuju poljoprivredno zemljište. Od 2004. do 2011. godine u ovoj zemlji je bio na snazi moratorijum kako bi se sprečilo povećanje prilično niskih cena zemljišta i špekulantska kupovina. S druge strane, Poljska je odložila prodaju zemlje strancima na 12 godina od datuma ulaska u EU, a pošto je prošle godine istekao taj period izmenili su zakon i postavili uslove kako bi maksimalno udaljili strance od zemljišta. Tako stranci, recimo, moraju da dokažu poljsko poreklo, brak sa njihovim državljaninom, da imaju privremenu boravišnu dozvolu i da planiraju poslovanje na teritoriji te zemlje.

blic

Samo prijavljeni korisnici mogu ostavljati komentare.