Izbor urednika

Srbija godišnje proizvede oko 350.000 tona jabuka. Poslednjih godina beleži se i rast proizvodnje tog voća, najzastupljenijeg posle šljive i maline. Država pomaže podizanje novih zasada, kupovinu opreme, ali još ima prostora za modernizaciju, povećanje sortimenta i ulaganje u preradu tog voća.

Iskustva Poljske mogu biti primer i proizvođačima i izvoznicima.

Kampanja "Jedite poljske jabuke" u medijima i na društvenim mrežama, pad cene, prerada i besplatna distribucija, spasili su proizvođače tog voća od ruskih sankcija na uvoz.

Dokaz je milion tona izvezenih jabuka prošle godine i zarada od 318 miliona evra.

Poljska godišnje proizvede oko četiri miliona tona jabuka. Do 2014. godine, čak polovinu su izvozili u Rusiju i Evropsku uniju. Od uvođenja ruskog embarga okrenuli su se novim tržištima - Kini i Indiji.

Državni sekretar u poljskom ministarstvu poljoprivrede Jacek Bogucki napominje da poljski proizvođači ne bi uspeli da nisu iskoristili sredstva iz evropskih fondova za modernizaciju proizvodnje i prerade jabuke.

Kompanije "Frut famili" i "Frut grup", najveće su i najmodernije u Poljskoj. Godišnje, pojedinačno, proizvedu do 80 000 tona jabuka.

"Svakodnevno možemo da preradimo 30 tona jabuka, a kapacitet hadnjače je 15 000 tona. Izvozimo u EU, Egipat, Indiju, Jordan. Drugu klasu prarđujemo u sok koji takođe izvozimo", kaže Monika Korbuski iz poljske kompanija „Frut femili".

Predsednik akcionarskog društva „Frut grup" Jan Kavenčinski ističe da ta kompanija ima 170 kooperanata.

"Udruženi lakše trgujemo i u zemlji i u inostranstvu. Nismo koristili sredstva iz evropskih fondova ali naši kooperanti jesu. Dobijali su do 50 odsto od Unije i 25 odsto od države", ukazuje Kavenčinski.

U Srbiji je pod jabukom 25.000 hektara. Đorđe Čupović je jedan od najvećih proizvođača u požeškom kraju. Jabuke gaji na tri hektara.

"Do sada smo prodavali za rusko tržište i nije bilo problema, uvek može da se plasira. Samo je problem u ceni. Možda bi trebala bolja organizacija - zadruge, hladnjače, neki izvoznici, neko okupljanje, udruživanje", ističe Čupović.

I kod nas veliki, udruženi proizvođači, mogu da se pohvale prinosima i do 120 tona po hektaru na modernim, gustim zasadima.

"Za jedan hektar modernog zasada jabuke treba od 30.000 do 35.000 evra, od početka pripreme zemljišta dok se ne stavi protivgradna mreža, podrazumeva kvalitetan sadni materijal, sisitem za navodnjavanje. Već od 3-4 godine on je vratio svoju investiciju, svoj uložen novac i posluje sa dobitkom", objašnjava Goran Zabrkić iz PIK „Južni Banat" iz Bele Crkve.

U Srbiji se, između ostalog, subvencionište podizanje novih zasada, izgradnja hladnjača, skladišta, kupovina sadnica. Izdvaja se i za preradu.

"Ono što je interesantno proizvođačima je kupovina nove opreme - povraćaj 50 do 65 odsto do tri miliona dinara - za protivgradne mreže, plasteničke konstrukcije", kaže Kolinda Hrehorović iz Grupa za voće, povrće i jaka alkoholna pića pri Ministartsvu poljoprivrede.

Lane smo izvezli 220.000 tona i zaradili 125 miliona dolara. Čak 95 odsto naših jabuka jede se u Rusiji, ostatak odlazi u Mađarsku, Italiju, Belorusiju.

rts

Samo prijavljeni korisnici mogu ostavljati komentare.