Izbor urednika

Država planira da u naredne tri godine uloži 25 miliona evra u obnovu poljoprivrednih zadruga. Na taj način žele da ljude zadrže na selu i obezbede im bolje uslove rada i života. Poljoprivrednici se nadaju da će smanjiti troškove proizvodnje i bolje prodati robu, dok stručnjaci ističu da su zadruge važne i nadaju se da će ta ideja zaista zaživeti.

Da li bi zadruge mogle da budu rešenje za popravljanje stanja u poljoprivredi, voćarstvu i stočarstvu? Država kaže da mogu, pa će im obezbediti novac za kupovinu opreme, zasada i mehanizacije. Postojeće zadruge dobile bi do 100.000 evra, a nove zadruge do 50.000 evra.

"Da objedinimo te male proizvođače, po horizontali, da ih učinimo pravim robnim proizvođačima, da taj njihov proizvod, koji tako marljivo proizvode stigne do kupca, da mogu da ga prodaju i da mogu pošteno da ga naplate", izjavio je Milan Krkobabić, ministar u Vladi Srbije zadužen za regionalni razvoj.

Konkurs za dodelu sredstava traje do 1. oktobra. Među onima koji su već predali zahtev je i zadruga Oblačinjska višnja. Njima je potrebna hladnjača jer, kako kažu, ne isplati im se da putuju preko 200 kilometara da bi skladištili voće.

"Trenutno imamo sušaru i liniju za preradu gde planiramo da prerađujemo sušene višnje, šljive i drugo voće, a hladnjača bi nam pomogla da taj proces produžimo tokom cele godine i da pritom možemo da prihvatimo viškove koji se stvaraju na tržištu, da se ne bi desilo da proizvođaci ne prodaju svoje voće jer nemaju kome da prodaju", kaže član ove zadruge Dušan Miladinović iz Merošine.

Za ovu godinu ministarstvo je namenilo 100 miliona dinara, a prednost će imati opštine s juga zemlje. Agroekonomski analitičar Milan Prostran kaže da je dobro što se krenulo od juga, jer je zemlja tamo najviše usitnjena.

"Nama je zadrugarstvo kao nasušni hleb, kada je u pitanju poljoprivreda, potrebna. Kod nas u Srbiji dominiraju manji farmeri, veličine od dva do deset hektara, dakle oni ne mogu da se nose pre svega sa velikim kompanijama u samoj zemlji, a ne mogu da se nose ni sa farmerima u EU", objašnjava Prostran.

Kao i uvek pri dodeli sredstava, postavlja se pitanje kontrole trošenja novca. U Vladi kažu da će računa o tome voditi Komisija koja odlučuje o dodeli sredstava, ali i lokalna samouprava.

"Svaki ugovor će potpisati i predsednik opštine, predstavnik lokalne samouprave. On će svojim potpisom garantovati da je program koji je zadruga ponudila u skladu sa razvojem te lokalne samouprave. Prema tome ne radimo ništa napamet, krajnje smo ozbiljni, ali ovog puta ne stavljamo dodatne peripetije koje će sprečiti te ljude. Pokušali smo da otklonimo sve što možemo i bićemo krajnje ozbiljni. Nijedan dinar neće otići nenamenski", dodaje ministar Krkobabić.

I plan Vlade da se podsticajima formira 500 zadruga u naredne tri godine je, kako kaže Krkobabić, veoma ozbiljan. Stručnjaci dodaju i optimističan.

n1

Samo prijavljeni korisnici mogu ostavljati komentare.