Izbor urednika

Vlada Srbije usvojila izmene Uredbe o preciznijim uslovima za paušalno oporezivanje na prihode od samostalne delatnosti kako bi omogućila izdavanje poreskih rešenja i za pojedine delatnosti kojima do sada nisu bile obračunate poreske obaveze.

To se, između ostalog, odnosi na lekare, veterinare, prevodioce, inženjere, dok kategoriji drugih profesionalnih delatnosti pripada većina preduzetnika iz informacionog sektora. Preduzetnici koji paušalno plaćaju porez čine to po rešenju iz 2015. godine, tada su ga poslednji put dobili. Oni koji su samostalnu delatnost prijavili te godine, 2016. ili ove godine – nemaju poresko rešenje, pa ne znaju koliki su im tačno troškovi.

"Godinama se prave isti propusti da se rešnje u tekućoj godini donose u prethodnoj godini. Tako da mi najmanje pola godine ne znamo kakvi će biti uslovi za tekuću godinu", kaže stomatolog Radomir Ljubisavljević.

"Ne treba zaboraviti da paušalci odgovaraju celom svojom imovinom za bilo kakve dugove koji nastanu u poslovanju, tako da treba razumeti i njihov strah da pokrenu neki posao – koliko će imati troškova odnosno obaveza prema državi", kaže Ivan Ćosić, organizator Konferencije o internet poslovanju.

Posle dvogodišnje pauze, Poreska uprava Srbije je, krajem prošle godine, počela da donosi rešenja paušalcima – za obaveze iz 2015. i 2016. godine. Kašnjenje je donelo brojne probleme.

"Prvi problem koji nastaje u praksi jeste kada treba na osnovu plaćenih poreza i doprinosa dobiti uverenje da ste uplatili doprinose za zdravstvo, da bi ta osoba koja je paušalno oporezovana mogla da se leči", kaže Dragoljub Rajić, direktor Mreže za poslovnu podršku.

To se, kako tvrde u Vladi, menja usvojenim izmenama Uredbe, tako što će jasni kriterijumi za određivanje visine paušalnog poreza dati predvidivost poslovanju, ali i pospešiti naplatu poreza. Ono čemu se paušalci najviše nadaju jeste da im se porez ne gomila i uvećava bez obaveštenja.

"Mi sada imamo novu uredbu, koja će jasno definisati kolika je to obaveza preduzetnika, upravo da ne bi dolazili do situacija da oni samoinicijativno plaćaju neki iznos, a da ne znaju koliki je to iznos i da onda dođu u situaciju da su platili manje pa im se ta obaveza nagomila uz kamate, i da onda dođu u situaciju da im je nastavak poslovanja otežan", kaže Aleksandar Kemiveš iz Privredne komore Srbije.

U Srbiji, poslednji su podaci, ima oko 55.000 paušalaca, od kojih njih 45.000 aktivno radi. Paušalno oporezivanje je atraktivno jer preduzetnik ne mora da vodi poslovne knjige niti da izrađuje završne račune.

rts

Samo prijavljeni korisnici mogu ostavljati komentare.