Izbor urednika

Godišnjim povećavanjem bruto domaćeg proizvoda od najmanje pet odsto, prosečni dohodak po stanovniku regiona jugoistočne Evrope dostigli bismo krajem sledeće decenije. Da bismo krajem sledeće decenije dostigli prosečni dohodak po stanovniku regiona jugoistočne Evrope (JIE),

godišnja stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP), to jest svega stvorenog u Srbiji, trebalo bi da dostigne najmanje pet odsto.

Ovo pod uslovom da privredni rast zemalja JIE u tom periodu bude do tri odsto godišnje.

Navedenu formulu za dostizanje brzine ekonomskog rasta zemalja u okruženju juče su javnosti saopštili autori izdanja Ekonomskog instituta „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT).
Kao što je „Politika” juče pisala, u poslednjih pet-šest godina naša zemlja je ostvarila ukupni privredni rast od oko šest odsto, dok je, u isto vreme, prosečan rast zemalja centralne i istočne Evrope bio 15 odsto, a Rumunije čak 25 procenata.

Prema rečima Stojana Stamenkovića, koordinatora istraživačkog programa MAT-a, naš cilj mora biti održiv visoki privredni rast, a on je moguć samo ako bude oslonjen na rast produktivnosti.

– Pretpostavke ovakvog poželjnog rasta su ubrzani rast investicija, modernizacija infrastrukture i efikasniji javni sektor, tehnološki modernizovana industrija kao nosilac robnog izvoza, kvalitetnije obrazovanje i aktivna primena znanja – naglasio je Stamenković.

Ali to nije sve. Za stabilan dugoročan privredni rast u narednom petogodištu trebalo bi obezbediti oko 3,5 puta brži realni rast investicija u odnosu na potrošnju, što je uslov da one u kratkom roku dostignu udeo od 25 odsto BDP-a. Stamenković ukazuje da bi njihov prosečan godišnji rast u naredne četiri godine morao da iznosi 11-12 odsto. Ključna pretpostavka za to je dalje poboljšanje rejtinga zemlje.

– Stopa rasta potrošnje mogla bi da se izjednači sa stopom rasta BDP-a tek kada investicije dostignu udeo od 25 odsto BDP-a, znači sredinom naredne decenije – ukazuje Stamenković.
Ukoliko bi se udeo stranih direktnih investicija zadržao na 30 odsto ukupnih investicija, imali bismo prostor za finansiranje deficita razmene, ekspanziju unutrašnje tražnje i povećanje potrošnje.
Ukupan spoljni dug, što je drugo ime za ukupan dug države i privatnog sektora u stranoj valuti, jeste „na stabilnoj opadajućoj putanji”, kažu autori, ali je rizik u visokim otplatama privatnog duga. Zato bi neophodni rast investicija morao da se zasniva na bitnom povećanju udela domaće štednje, a potom i na SDI.

– Ključni strukturni problem Srbije je nizak tehnološki nivo proizvodnje koji ne stvara rast – kaže Stamenković. – Zbog toga naglašavamo da subvencije za otvaranje radnih mesta ne povećavaju investicije koje će stvarati konkurentnu privredu. One u tom pogledu mogu biti i kontraproduktivne.

Autori takođe ukazuju da država ne treba direktno da usmerava investicije u privredi, već da stvara uslove u kojima će investitori odlučivati o svojim ulaganjima. Državno „planiranje” potrebne strukture sukobljava se sa brzinom promena tražnje, tehnološke modernizacije i konkurencije na tržištu. Država mora da se stara o razvoju infrastrukture i investiranju u nju. Para za to sada ima, a uskoro će državi na raspolaganju biti i 417 miliona evra od koncesije Aerodroma „Nikola Tesla”.

Autori MAT-a napominju da ni u 2017. godini nisu do kraja iskorišćena sredstva u budžetu namenjena kapitalnim investicijama. Ne zato što nije bilo dovoljno priliva, nego zato što nije bilo projekata za ulaganje tih sredstava u celini. Država je u 2017. potrošila samo dve trećine novca namenjenog izgradnji infrastrukture. Mnogo je prepreka na putu ostvarivanja željenog rasta u narednoj deceniji.

– Sve ovo što je navedeno za naredne godine ni u kom slučaju nije prognoza i teško je ostvarivo – upozorava Stamenković.
Pored pitanja da li ćemo za održiv rast narednih godina imati dovoljno struje, pitanje je i da li ćemo imati dovoljno radne snage, jer „već od 2027. ulazimo u ozbiljnu krizu tržišta rada” ekonomisti preporučuju da se rešenje traži u poboljšanju obrazovanja i prilagođavanju na tržištu rada.

Ali i „u penzionom sistemu i pomeranju starosne granice penzionisanja”.

politika.rs

Samo prijavljeni korisnici mogu ostavljati komentare.