Izbor urednika

Tržište kriptovaluta i priče o brzom bogaćenju privukle su mnoge ljude da investiraju iako nemaju nikakvog iskustva. Krah investitora bi veoma lako doveo do nove svetske krize. Prvi koraci u sprečavanju ovog scenarija su već sprovedeni.

To je dovelo do velikog ulaganja ljudi u rudarenje, ali i u direktno trgovanje valutama. I dok je inicijalna ideja bila da se Bitcoin koristi kao alternativni vid plaćanja, tržište kriptovalute se ubrzano pretvorilo u klasičnu berzu gde investitori kupuju kritovalute (“akcije”) u nadi da će ih preprodati po višestruko višoj ceni.

Uglavnom nije reč o milionerima koji ulažu u kriptovalute, već o ljudima koji praktično nemaju sredstva za početna ulaganja. Odakle im onda novac? Odgovor je prilično uplašio banke jer se ispostavilo da ljudi kupuju kriptovalute kreditnim karticama, tj. parama koje nemaju. I dok se pare obrću bankama je to ok, ali sa padom vrednosti postalo je jasno da može da dođe da nemogućnosti vraćanja sredstava.

To je dovelo do velikog ulaganja ljudi u rudarenje, ali i u direktno trgovanje valutama. I dok je inicijalna ideja bila da se Bitcoin koristi kao alternativni vid plaćanja, tržište kriptovalute se ubrzano pretvorilo u klasičnu berzu gde investitori kupuju kritovalute (“akcije”) u nadi da će ih preprodati po višestruko višoj ceni.Banke se plaše nove svetke krize
Poučene uzrocima (svojom slepom pohlepom) svetske krize iz 2008. godine kada je puklo tržište nekretnina u SAD, banke su na reagovale i zabranile korišćenje kreditnih kartica za trgovanje kriptovalutama. To se pre svega odnosi na Ameriku gde je kupovina na ovaj način najviše uzela maha. Brojna istraživanja su potvrdila potencijal za krah – skoro 20 posto ljudi koji poseduju kriptovalute poput

Bitcoina su se zadužili kako bi ih kupili.

Uglavnom nije reč o milionerima koji ulažu u kriptovalute, već o ljudima koji praktično nemaju sredstva za početna ulaganja. Odakle im onda novac? Odgovor je prilično uplašio banke jer se ispostavilo da ljudi kupuju kriptovalute kreditnim karticama, tj. parama koje nemaju. I dok se pare obrću bankama je to ok, ali sa padom vrednosti postalo je jasno da može da dođe da nemogućnosti vraćanja sredstava.

Rast dugovanja je glavni razlog zašto su velike banke poput Citigroup stopirale kupovinu Bitcoina i drugih kriptovaluta putem kreditnih kartica. JPMorgan je takođe uveo zabranu, kao i Bank of America. Glavni razlog je naravno strah da ovi krediti nikad neće biti vraćeni, a znamo da uzimanje imovine i prodaja kuća nije najbolje prošlo kao rešenje. Upravo ove mere su jedan od razloga zašto je došlo do pada vrednosti kriptovaluta, iako je došlo do oporavka i rasta poslednjih dana.

Situacija gde veliki broj ljudi ne može da otplati dugove usled pada vrednosti kriptovaluta predstavlja horor scenario za finansijske organizacije širom sveta, naročito što ne postoji način da se osiguraju ove investicije i pokriju gubici. Zbog toga se sve više i priča o uvođenju kontrole na tržište koje se nezadrživo širi i pored prognoza da će se kriptovalute urušiti.

Situacija u Srbiji je drugačije, trgovanje kriptovalutama se smatra avanturizmom koje mnogi ne razumeju najbolje. Iako postoji rast interesovanja, čini se ipak kaskamo u odnosu na svet, iako se ljudi ohrabruju. Čini se da su građani Srbije ipak pažljiviji, poučeni iskustvima iz 90-tih, kada su piramidalne šeme pojele “staru deviznu štednju”. Ipak, već sada se po manjku vrhunskih grafičkih karti na tržištu može zaključliti da je kripto-groznica stigla i kod nas.

pcpress

Samo prijavljeni korisnici mogu ostavljati komentare.