zaposljavanje natpisIako dosta naših državljana traži posao u drugim zemljama regiona, sve više stranaca se odlučuje da posao potraži u našoj zemlji, a za prvih šest meseci ove godine 4.114 stranaca dobilo je dozvolu za rad u Srbiji.

Kako pokazuju podaci Nacionalne službe za zapošljavanje broj izdatih dozvola je svake godine u porastu. Pa je tako, 2015. godine ukupno izdato 6.362 radne dozvole, 2016. godine - 7.340, dok ih je prošle godine bilo 7.647.

Odobrenje privremenog boravka i radna dozvola jeste ono što je zajedničko svim strancima koji rade u Srbiji, a razlika je u osnovu za odobrenje privremenog boravka i dobijanje radne dozvole, pa je dokumentacija koja se prilaže različita.

Kako se saznaje, najviše stranih državljana koji traže dozvolu za rad dolaze iz Kine, Rusije, Italije, Turske, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Grčke... a radne dozvole su se najviše izdavale u Beogradu - 5.093, zatim slede Novi Sad i Niš.

posao

Radne dozvole su se najviše tražile po osnovu upućivanja na rad stranaca koji su zaposleni u drugoj kompaniji u inostranstvu, ali se upućuju na rad u Srbiju, pa je za takvu dozvolu potrebno priložiti pored pasoša i ugovor o radu koji određuje period angažovanja, potvrda o raspoloživom novcu na računu, kao i radnu biografiju...

Zatim sledi zapošljavanje kadrova kojih u našoj zemlji nema dovoljno, a u tom slučaju domaća kompanija podnosi zahtev za radnu dozvolu stranca Nacionalnoj službi za zapošljavanje, a uslov za dobijanje ove dozvole je da na evidenciji NZS nema lica sa kvalifikacijama koje poslodavac zahteva za rad na poziciji na kojoj se zapošljava strani državljanin.

Radne dozvole se izdaju i strancima koji najčešće osnivaju svoje preduzetničke agencije i na taj način sarađuju sa drugim kompanijama. U poslednje vreme u IT sektoru je sve više kompanija koje se odlučuju na ovaj način saradnje umesto zapošljavanja ljudi, tako da taj trend nije zaobišao ni strance koji se nalaze ili dolaze u Srbiju kako bi sarađivali sa domaćim IT kompanijama. Pre nego što podnese zahtev Upravi za strance, MUP-a Srbije stranac mora da registruje preduzetničku agenciju koja se vodi kod Agencije za privredne registre.

I na kraju, kada se prikupi sva dokumentacija potrebno je uplatiti i 13.470 dinara koliko košta republička taksa za izdavanje dozvole za rad.

- U zavisnosti od načina na koji je angažovan, zavisi i da li strani državljanin u Srbiji plaća poreze i doprinose. Ako se registruje kao preduzetnik ili zasniva radni odnos u Srbiji onda ulazi u sistem osiguranja kao i svi drugi zaposleni u našoj zemlji. Situacija je drugačija ako je reč o strancu koji je na primer, poslat u našu zemlju i radi u istoj kompaniji kao i u svojoj zemlji tada ostaje u sistemu osiguranja države iz koje je upućen.

Osim radnika iz zemalja u okruženju, kao i mnogih evropskih država, radne dozvole u našoj zemlji dobili su i državljani nekih zemalja kojima je Srbija "preko sveta". Pa tako, prošle godine, radnu dozvolu dobila je po jedna osoba iz Burundija, Demokratske republike Kongo, El Salvadora, Ekvadora, Jamajke, Kirgistana...

Iz Argentine, Kolumbije, Gabona, Gvineje, Urugvaja, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Zimbabvea i Demokratske Narodne Republike Koreje radnu dozvolu je dobilo po dvoje ljudi. Najbrojniji u 2017. godini, bili su državljani Kine. Njima su ukupno izdate 1.661 radna dozvola, a od toga 429 dobile su žene.

Srbijadanas.com

Dodaj komentar

Nije dozvoljeno vređanje, psovanje niti govor mržnje. Administratori će neprikladne komentare ukloniti bez najave.

Sigurnosni kod
Osveži

Komentari posetilaca

Prijava / Registracija

Na vrh