kiborzi„Bot“ zvan Tobi generisao je gotovo 40.000 novinskih članaka o rezultatima izbora u Švajcarskoj u novembru 2018. za medijski div Tamediju i to u samo pet minuta.

Vrste veštačke inteligencije poput botova (softverskogrobota), dostupne su već gotovo deset godina i sve se više koriste u novinskim kućama za pisanje članaka, personalizovano slanje vesti i u nekim slučajevima za pretraživanje podataka kako bi se pronašle važne vesti.

Tobi je na francuskom i nemačkom pisao o rezultatima glasanja za svaku od 2.222švajcarskih opština za najveću medijsku grupu u zemlji, po izveštaju redstavljenom prošlog meseca na konferenciji o računarstvu i novinarstvuu Miamiju.

Sličan automatizovani računarski program pod nazivom Heliograf omogućio je Vašington postu da od 2014. pokrije gotovo 500 izbornih trka, zajedno s lokalnim sportskimi poslovnim vestima.

„Svedočimo da se sve više prihvata potencijal veštačke inteligencije, ili robo-novinarstva, u novinskim redakcijama širom sveta“, rekao je Dejmijan Redklif, profesor Univerziteta u Oregonu koji prati potrošačke trendove i poslovne modele u novinarstvu.

„Ti sistemi mogu da ponude brzinu i tačnost i potencijalno budu podrška manjim redakcijama i novinarima pritisnutim rokovima“.

Nisu zamena, već pomoć

Novinske kuće kažu da botovi nisu zamišljeni kao zamena za reportere ili urednike, nego da ih oslobode od najdosadnijih zadataka, kao što su prepisivanje sportskih rezultataili izveštaja sa berzi.

Džeremi Gilbert, direktor za strateške inicijative Vašington posta, rekao je da je Heliograf razvijen kao alat koji će pomoći urednicima. „Post ima neverovatnu ekipu novinara i urednika i nismo nameravali da ih zamenimo“, rekao je.

Gilbert je rekao da bot može brže da napiše ili ažurira priče dok se one razvijaju, omogućujući novinarima da se usredsrede na druge zadatke. Tvrdi da je reakcija zaposlenih bila uglavnom pozitivna.

„Iznenadili smo se da je puno ljudi došlo i kazalo: ‘Pišem ovo svake nedelje, može li se to automatizovati?’ To nisu bile priče koje su svi želeli da rade“, rekao je Gilbert.

roboti

Norveška novinska agencija NTB automatizovala je sportske izveštaje kako bi rezultate utakmica isporučivala korisnicima u roku od 30 sekundi.

Los Anđeles Tajms razvio je „quakebot“ koji brzo distribuira novinske članke o podrhtavanjima tla u regiji i takođe koristi automatizovani sistem u sklopu crne hronike.

Agencija Asošijeted pres automatizovala je kvartalne izveštaje o prihodima za gotovo 3.000 kompanija izlistanih na berzi, a ove godine je najavila planove s partnerom Automated Insights da objavljuje računarski generisane najave košarkaških utakmica na koledžima.

Rojters je prošle godine najavio pokretanje usluge Lynx Insight, koja koristi automatsku analizu podataka kako bi se identifikovali trendovi i anomalije i sugerisalo koje bi priče novinari trebali da pišu.

Blumbergov kompjuterizovani sistem Cyborg „analizira prihode kompanija čim se pojave“ i u roku od nekoliko sekundi sažima „paket s brojevima i puno konteksta“, rekao je glavni urednik Džon Mikletvejt prošle godine, napominjući da je četvrtina agencijskog sadržaja „u nekom stepenu automatizovana“.

Francuski Mond i njegov partner Syllabs razvili su računarski program koji je generisao 150.000 internet stranica o 36.000 opština na izborima 2015. godine.

Jedna prednost korišćenja algoritamski generisanih priča je to što one takođe mogu biti „personalizovane“ ili isporučene relevantnim korisnicima, što može biti korisno kod praćenja izbora ili sportskih događaja.

Istraživački robo-novinar?

Dok novinski profesionalci priznaju ograničenja računarskih programa, napominju takođe da automatizovani sistemi mogu ponekad učiniti stvari koje ljudi ne mogu.

Atlanta Džornal Konstitušen koristio je novinarsku ekipu za analizu podataka da otkrije 450 slučajeva lekara koji su bili prijavljeni lekarskim regulatorima ili sudovima zbog polnog zlostavljanja, utvrdivši da je gotovo polovina zadržala svoje licence za rad u medicini.

List je koristio računarsko učenje, alat veštačke inteligencije, da analizira svaki slučaj i dodeli „ocenu verovatnosti“ u vezi sa polno nedoličnim ponašanjem, što je tada analizirala novinarska ekipa.

Istraživanja pokazuju da čitaoci izgleda prihvataju kompjuterski generisane priče, koje se uglavnom označavaju kao takve.

Strah od robotske apokalipse

Premda izgleda da se novinari i roboti međusobno pomažu, i dalje postoje bojazni da bi se veštačka inteligencija mogla oteti kontroli i novinarima oduzeti radna mesta.

Istraživači neprofitnog centra OpenAI u februaru su objavili da su razvili automatski generator teksta koji je toliko dobar da za sada čuvaju pojedinosti o njemu.

Program će, kažu, moći da se koristi zlonamerno, uključujući stvaranje lažnih vesti, lažno predstavljanje na internetu i automatizovano stvaranje lažnog sadržaja na društvenim medijima.

Ali Meridit Brusar, profesorka data novinarstva na Njujorškom univerzitetu, kazala je da za sada ne vidi pretnju da bi roboti mogli da preuzmu novinske redakcije.

Istakla je da postoji puno pozitivnih primera korišćenja veštačke inteligencije u redakcijama, ali za sada većina programa obrađuje „najdosadnije“ priče.

„Postoje neki poslovi koji će biti automatizovani, ali uopšteno, ne zabrinjava me da bi mogla da se dogodi robotska apokalipsa u novinskim redakcijama“, kazala je.

 

bizlife.rs

Dodaj komentar

Nije dozvoljeno vređanje, psovanje niti govor mržnje. Administratori će neprikladne komentare ukloniti bez najave.

Sigurnosni kod
Osveži

Komentari posetilaca

Na vrh