zaposleni mentalna snagaPrema podacima Organizacije za ekonomsku bezbednost i saradnju od 2000. godine iz zemlje je otišlo više od 650.000 građana Srbije, najviše mladih i radno sposobnih.

Srbija nema tačne podatke koliko njenih građana godišnje ode u inostranstvo pa se procene kreću od 35.000 do 49.000 ljudi, među kojima su i oni koji se više ne ubrajaju u mlade, ali su radno sposobni i imaju zanimanje koje se u mnogim evropskim državama traži i smatra deficitarnim.

Demografska slika Srbije upravo zbog odlaska njenih državljana u inostranstvo već godinama je nepovoljna i zbog toga se o njoj znatno češće raspravlja u javnosti nego o činjenici da svaki obrazovani državljanin Srbije koji se uputi na rad u drugu zemlju “odnosi” sa sobom i novac koji je u njega uložen kako bi stekao određeno znanje. Institut za razvoj i inovacije u saradnji sa Westminister fondacijom sproveo je veliko istraživanje “Troškovi emigracije mladih” kako bi pokazala ekonomska strana i ekonomski gubitak Srbije zbog odlaska u inostranstvo.

Oko 55.000 evra prosečan trošak školovanja jednog doktora nauka
Direktor Instituta za razvoj i inovacije Nenad Jevtović objašnjava da dobijeni podaci prate gubitke u obrazovanju, potencijalnom BDP-u i trošak po potencijalnom zaposlenom koji je otišao u inostranstvo. Iz istraživanja proizilazi da je generisani godišnji gubitak bruto dodatne vrednosti zbog odlaska mladih oko 897,3 miliona evra, što čini oko 2,1 odsto BDP za 2018.godinu.

- Koristeći se prosečnim iznosom po radniku dolazimo do oportunitetnog troška u pogledu izgubljene bruto dodatne vrednosti u iznosu od 685,3 miliona evra. Ovo predstavlja direktan negativan efekat na nivou potencijalnog BDP-a – ojbašnjava Jevtović.- Imajući u vidu da odlazak ovog broja ljudi, a ovo istraživanje se baziralo na podacima OECD-a koji kažu da godišnje 49.000 ljudi ode iz Srbije, značI i smanjenje ukupne potrošnje odnosno pad argegatne tražnje koja će u krajnjoj liniji uticati na obim i proizvodnju i usluga, a samim tim i na bruto dodatne vrednosti odnosno BDP-a dolazimo do indirektnog uticaja od 151,1 milion evra.

Nenad Jevtović

34.000 evra prosečan trošak školovanja studenata
Pored direktnog i indiretnog uticaja u makroekonomskim analizama se često govori i o takozvanom indikovanom uticaju. Budući da se pod njim podrazumeva veliki broj posrednih refleksija na pri­vredne tokove procenili smo ga na 60,1 miliona evra. Kada se svi ti uticaji saberu dolazi se generisanog godišnjeg gubitka bruto dodatne vrednosti zbog odlaska mladih od oko 897,3 miliona evra. Najdirektniji troškovi sa kojima se društvo susreće jeste gubitak uloženih sredstava u obrazovanje svakog građanina Srbije koji je iz nje otišao. Zbog toga je istraživanje o troškovima emigracije mladih posebno pozabavilo izračunavanjem sredstvima koja država tokom školovanja ulaže u svako lice koje odluči da život i radno mesto potraži u inostranstvu.

- Rezultati dobijeni primenom metodologije istraživanja po­kazuju da je u školovanje našeg sugrađanina od predškolskog uzrasta, preko osnovne i četvorogodišnje srtednje škole do kraja akedemskih studija koje su u proseku trajale pet godina i okončane lane, uloženo oko 34.000 evra. Pri tom , troškovi sredškolskog obrazovanja koje je trajalo četiri godine i završilo se 2018. iznosili su blizu 21.000 evra, dok su troškovi osmogodišnjeg osnovnog obrazovanja oko 13,5 hiljada evra. Procenu troškova školovanja lica sa stečenom diplomom doktora nauka značajno otežava nedostupnost podatka po potrebnim strukturama. Na osnovu raspoloživih informacija dolazimo do grupe aproksimacije od oko 55.000 evra prosečnog troška ukupnog školovanja jednog doktora – kaže Jevtović.

Zbog nemogućnosti da se odlazak naših građana u inostranstvo zaustavi, jer je reč o problemu sa kojim se susreću skoro sve evropske države, istraživanje je izračunalo i izgubljenu bruto dodatnu vrednost po potencijalnom zaposle­nom. Čelnik Instituta za razvoj i inovacije objašnjava da je po jednom zaposlenom direktan efekat 14.851 evro, indirektan još 3.247 evra, dok je indikovan 1.321. Tako se ukupno dođe do sume od 19.446 evra samo za jednog potenijalnog zaposlenog koji ode u inostranstvo.

Obrazovanje, ma koliko se u to verovalo, nije besplatno i njega plaća država odnosno građani putem poreskog sistema ili porodica koja uloži u svoje potomstvo. Kada se mladi ljudi u Srbiji , o trošku države, školuju i postanu stručnjaci, a potom odu na rad u inostranstvo, sa stanovišta ekonomije to je promašena investicija. Međutim, dok je ekonomska situacija takva kakva jeste i plate u Srbiji tolike kolike jesu, teško je očekivati da će trend odlazaka mladih oslabiti.

 

dnevnik.rs

Dodaj komentar

Nije dozvoljeno vređanje, psovanje niti govor mržnje. Administratori će neprikladne komentare ukloniti bez najave.

Sigurnosni kod
Osveži

Na vrh