turisti srbijaNajveći problem su portali na srpskom jeziku iza kojih stoje firme registrovane u Grčkoj i Turskoj, koje ovde nude smeštaj, kažu u Juti.

Crno tržište turističkih usluga u Srbiji sve više raste i procenjuje se da 30 odsto onih koji nude usluge, od iznajmljivanja apartmana, prevoza, vodiča, rade u sivoj zoni. Ovo nije samo problem za turističke agencije koje legalno rade, nego i za putnike koji mogu da budu oštećeni i ostanu bez mogućnosti da povrate novac ili ostvare neko drugo pravo. Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Juta, kaže za naš list da se nelojalna konkurencija pojavljuje u više oblika.

– Najveća nelegalna konkurencija turističkim agencijama su portali na srpskom jeziku iza kojih stoje firme registrovane u Grčkoj i Turskoj. Putnici koji na ovaj način rezervišu smeštaj plaćaju usluge direktno na privatne račune fizičkih lica u inostranstvu. S druge strane, imamo društvene mreže gde se oglašavaju pojedinačno smeštajni objekti ili ih pojedinci predstavljaju. To inače nisu ponude samo za pojedinačna putovanja, nego i rezervacije dečjih kampova u Grčkoj, Crnoj Gori – objašnjava Seničić.

On kaže da i agencije koje posluju legalno koriste društvene mreže za prodaju smeštaja, ali da je to legalno iako smatra da će država i tu oblast u jednom trenutku morati da rešava zakonom.

Na pitanje koliko ovakvih usluga ima u sivoj zoni, naš sagovornik kaže da je to teško pretpostaviti, da ih ima mnogo i da je sigurno da to oduzima oko 30 odsto posla regularnim agencijama.

– Ne pominjem najveće sisteme poput platformi preko kojih se nudi smeštaj (npr. „Buking”). Tu imamo problem samo u slučaju kada oglašavaju objekte koji se nude u Srbiji. Oni taj smeštaj prodaju preko portala, s tim da oni uopšte ne proveravaju da li je reč o registrovanom ili kategorisanom smeštaju, nego ga jednostavno uvrste u ponudu ukoliko im se dopadne kako izgleda – kaže Seničić i dodaje da inspekcije rade svoj posao, ali da to ide sporo i da je reč o vrlo obimnom poslu. Po novom zakonu, inače, inspektori mogu da se pojave i kao skriveni gosti u objektima i na taj način ih kontrolišu, međutim, to je vrlo spor proces.

Turska je u jednom trenutku uspela da izdejstvuje potpunu zabranu da se na „Bukingu” oglašava smeštaj iz ove zemlje jer su imali veliki problem s neprijavljenim i nelegalnim objektima. To bi moglo da bude jedno od rešenja za Srbiju.
Direktor Jute podseća da je Turska u jednom trenutku uspela da izdejstvuje potpunu zabranu da se na „Bukingu” oglašava smeštaj iz ove zemlje jer su imali veliki problem s neprijavljenim i nelegalnim objektima. To bi moglo da bude jedno od rešenja za Srbiju, ali nam to i dalje ne rešava problem s inostranim tržištima na kojima borave naše građani. Jedini način na koji bi država mogla da uvede više reda jeste, kaže, da se obave razgovori s predstavnicima ovih sajtova i da se dogovori da uslov za oglašavanje bude to da je objekat registrovan.

turisti

Inače nije problem samo smeštaj, nego i usluge vodiča, iznajmljivanje automobila, autobusa, brodova, jedrilica...

Naš sagovornik kaže da je dodatan problem i to što građani koji koriste usluge neregistrovanih firmi ili pojedinaca praktično preuzimaju rizik jer u slučaju neispunjenja usluge nemaju osnova da se žale.

– Dešavalo se da građani moraju čak i da dokazuju da su platili neku uslugu jer nema dokaza o uplati ili neko tvrdi da nisu. To je proces u kome oni sigurno gube – kaže Seničić.

I u Hrvatskoj, koja je razvijenije turističko tržište od našeg, ovo tek predstavlja veliki problem. Predstavnici turističkih udruženja upozoravaju da crno tržište turističkih usluga raste i da se na taj način smanjuje njihov promet, a na gubitku je i država. Kako navode, poslednjih nekoliko godina sve je više taksista, privatnih vlasnika smeštaja, brodova ili turističkih vodiča koji sami organizuju transfere putnika, izlete i druge jednodnevne ili višednevne turističke obilaske za goste iz hotela, pa i one koji dolaze samostalno preko „Bukinga” ili drugih sajtova za iznajmljivanje smeštaja.

– S digitalizacijom se smanjio broj ljudi koji na ulici nudi razne turističke usluge, pre svega jer je dovoljno otvoriti profil na nekoj društvenoj mreži i onlajn iznajmljivati smeštaj. Čak i vlasnici privatnog smeštaja organizuju razne usluge za svoje goste i to besplatno kako bi ih zadržali i sledeće sezone. Među tim uslugama su, na primer, dogovoreni odlasci po goste na aerodrom, večere ili pozajmljivanje bicikla – navode predstavnici agencija i dodaju da nisu problem ovi vlasnici smeštaja koji se tako bore za goste već oni drugi koje takve usluge naplaćuju. Problem je što nelojalna konkurencija uzima posao onim agencijama koje, da bi obavljale ovu delatnost, moraju da se registruju, plaćaju zakup prostora, radnike, poreze, dok oni na crno ne plaćaju nikome ništa, a uzimaju značajan deo posla.

 

politika.rs

Dodaj komentar

Nije dozvoljeno vređanje, psovanje niti govor mržnje. Administratori će neprikladne komentare ukloniti bez najave.

Sigurnosni kod
Osveži

Komentari posetilaca

Na vrh