Izbor urednika

Traži se i osiguranje, pa tako porodica ne mora ništa da vraća. Uzimaju keš bez kamate.

MESEČNI ček od 15.000 dinara dovoljan je penzioneru da podigne kredit od banke, ali većina, naročito stranih filijala, traže da primanja budu najmanje 20.000 dinara.

Da su krediti za penzionere jedan od najtraženijih bankarskih proizvoda najbolje svedoči podatak da ih banke sa zadovoljstvom daju najstarijim sugrađanima. Naime, penzioneri su najredovnije platiše, pa su banke maksimalno snizile kriterijume za odobravanje pozajmica najstarijim sugrađanima. Penzioneri tako mogu da u Poštanskoj štedionici dobiju kredit od 50.000 dinara bez kamate. Mesečna rata iznosi 8.333 dinara, a rok otplate je šest meseci.

Domaće banke odobravaju kredite i penzionerima sa malim penzijama, pojedine čak i ne navode potrebnu visinu čeka, dok većina stranih insistira na većim primanjima. Dakle, većina banaka traži da prosečna primanja potrebna za dobijanje novčane pozajmice budu 20.000 dinara i ova grupa penzionera može da bira kod koga će uzeti kredit. Oni sa manjim primanjima, od 10.000 do 15.000 dinara kredit treba da traže isključivo od domaćih banaka. Ovo je izuzetno brojna grupa penzionera, jer je takvih pola miliona. Naravno, postoje i banke koje insistiraju da kredit može da podigne samo penzioner sa primanjima od 25.000 dinara.

Period otplate se razlikuje i u svakoj banci je drugačiji, a zajednička im je poslednja rata kredita koja mora biti isplaćena do navršene 75. godine, mada ima i pojedinačnih slučajeva kada se rok pomera do 78. godine. Iako se već neko vreme priča da će zbog sve dužeg životnog veka ova granica biti pomerena na 80 godina, to se nije dogodilo. Pojedine banke, međutim, uz osiguranje kredita, omogućavaju isplatu poslednje rate kredita sa navršenih 78 godina. Banke insistiraju na osiguranju, jer u slučaju smrti korisnika kredita, kompletan preostali nevraćeni iznos kredita pokriva osiguranje.

Stručnjaci upozoravaju penzionere da prilikom podizanja kredita treba da vode računa da rata ne optereti mesečni budžet, ali je jasno da najstariji sugrađani koji se zadužuju imaju i neka druga primanja ukoliko su spremni da polovinu penzije daju za ratu. Što se duže otplaćuje kredit i ukupan iznos dat banci biće veći. Kamate koje obračunavaju banke su različite, ali ukoliko je kamatna stopa oko 13 odsto na godišnjem nivou penzioner treba sam da izračuna koliko će banci vratiti i zaključi da li mu se isplati. Zbog toga je uvek bolje uzeti beskamatnu pozajmicu iako je reč o manje novca.

novosti.rs

Samo prijavljeni korisnici mogu ostavljati komentare.