nemacki automobiliU Nemačkoj više od polovine ljudi živi u iznajmljenim stanovima, što je najveći procenat u Evropi, a stanarine za sve više ljudi predstavljaju nemoguć izdatak.

I dok je vlast nemoćna da zaustavi skok kirija, gnev stanara u Nemačkoj raste zbog visoke cene kirija. Ovog proleća su desetine hiljada ljudi izašle na ulice da protestuju.

Sve je više zahteva da se nešto učini, da se uvede ograničenje cena, da se oduzmu nekretnine velikim firmama koje izdaju stanove kako bi njihov posao preuzela država i tako dalje, piše Dojče Vele (DW).

Prema najnovijoj studiji koju je naručio poslanički klub Levice u Bundestagu, kirije su se u poslednjih pet godina povećale za 11,4 odsto.

Gde su stanovi preskupi?

Na prvom mestu je Minhen gde iznajmljen kvadratni metar stambene površine košta gotovo 18 evra u proseku – dakle za stan od sto kvadrata plaća se 1.800 evra bez režija. Drugi je Frankfurt sa 14,20 evra a na trećem mestu je Štutgart sa nešto manje od 14 evra po kvadratnom metru. U Berlinu je trenutno prosečna cena 6,72 evra po kvadratnom metru, a najpovoljniji je Varštajn u Severnoj Rajni Vestfaliji sa 4,64 evra po kvadratnom metru.

Zašto je malo stanova s povoljnom cenom?

Mnogi stanovi koji su nekada bili u javnom vlasništvu sada su u rukama koncerna. Tako je, na primer, grad Drezden 2006. godine prodao sve stanove kojima je raspolagao i tako jednom potezom vratio svoje dugove koji su iznosili 741 milion evra.

Vonovia, najveći nemački koncern koji izdaje stanove, ima više od 300.000 stambenih jedinica. Jedan od njegovih ciljeva je, kako kaže Suzane Heg, profesorka za geografsko istraživanje gradova iz Frankfurta, da stalnim povećanjem kirija ostvari dobit koja se prebacuje akcionarima.

stanovi

Drugi važan razlog za stalno povećanje cena je povećanje potražnje, tako da je ponuda, naročito u centralnim zonama metropola, postala vrlo oskudna.

"Gotovo polovina svih studenata upisanih u jednoj godini u Nemačkoj studira u velikim gradovima", kaže Heg.

Kakvim instrumentima raspolaže vlast?

Država – što savezna, što pokrajine – do kraja mandata vladajuće koalicije namerava da oživi javnu stanogradnju sa pet milijardi evra. No, problem je u tome što ograničenje visine kirija ne važi zauvek; posle nekog vremena njemu ističe rok – to je 2018. bio slučaj sa gotovo 49.000 stanova. Ali sagrađeno je samo 27.000 javno dotiranih socijalnih stanova. To znači da imamo 22.000 stanova manje – za koje se ne traže previsoke kirije.

Savez nemačkih stanara DMB traži da se godišnje gradi 80.000 socijalnih stanova i 120.000 stanova za iznajmljivanje za koje kirije neće biti previsoke. Savez kritički upozorava da se gradi previše skupih i luksuznih stanova, a gradi se oko 25 odsto stanova manje nego što je potrebno.

Ograničenje visine kirije

Od leta 2015. u Nemačkoj je visina kirija ograničena tako da one pri sklapanju prvih ugovora o iznajmljivanju stana ne smeju da prekorače "uobičajenu vrednost u kvartu" za više od deset odsto.

Stambeni dodatak

Od 2020. godine, građani sa slabim primanjima će imati pravo na reformisani stambeni dodatak – deo kirije koji nekom plaća država. Ta mera će obuhvatiti oko 600.000 domaćinstava.
Stambeni dodatak mnogima može da olakša život, ali ne rešava probleme manjka stambenog prostora.

Oduzimanje nekretnina koncernima

Građanska inicijativa Berlina je Senatu ovog grada-pokrajine predala peticiju kojom se traži oduzimanje stanova velikim koncernima. To bi značilo da bi država zapravo naterala koncerne da joj te stanove prodaju kako bi sama mogla da ih iznajmljuje po pristupačnim cenama.

Embargo na povećanje kirija

Berlinski Senat bi uskoro mogao da donese odluku o zabrani povećanja svih kirija u narednih pet godina. To Stranka levice traži za čitavu Nemačku.

 

b92.net

Dodaj komentar

Nije dozvoljeno vređanje, psovanje niti govor mržnje. Administratori će neprikladne komentare ukloniti bez najave.

Sigurnosni kod
Osveži

Na vrh