eko male radnjePotrošači nisu bili preterano srećni kada je pre skoro godinu dana trgovinski lanac Delez najavio da će od sredine jula početi naplatu plastičnih kesa, tim pre što su za svega nekoliko dana to prihvatili i ostrali veći marketi.

Međutim, nije bilo ni preteranog reagovanja zbog novog izdatka na kasi, jer je većina građana to ocenila ne kao komercijalni potez trgovaca, nego kao prvi korak u smanjenju do sada toliko rasprostranjene upotrebe plastike koja na kraju završava na neuslovnim deponijama ili u prirodi. Činjenica je da su naše reke, šume, seoske i urbane sredine pa i turističke destinacije, zatrpane otpadom u kome je najveći udeo plastike. Ona čini i čak četvrtinu otpada koji se stvara u domaćinstvu. Kese su tek manji deo toga, ali kako se gotovo na svakom drvetu u gradu može videti zakačena jedna ili više vrećica koje se potom mesecima vijore, razumevanje potrošača je prirodno.

U Ministarstvu za zaštitu životne sredine, na čiju preporuku su trgovci pokrenuli ovu akciju, kažu da je prema njima dostupnim podacima, upotreba plastičnih kesa smanjena za čak oko 80 odsto, odnosno četiri od pet potrošača odreklo se plastike. To se, naravno, odnosi na trgovine koje su tu meru uvele, ali kako je reč o marketima sa značajnim udelom na tržištu Srbije, dobijeni rezultati nisu za potcenjivanje. Nije sporno ni to što je za nijansu podignuta prodaja plastičnih vreća za otpad, jer je njihova upotreba pod kontrolom i one uglavnom zajedno sa smećem, završavaju na deponijama. Ono što je novi problem, odnosi se na selekciju smeća kako bi se što veće količine usmerile u reciklažu. U Srbiji, svega tri odsto otpada ide u dalju preradu, a to je podatak kojim se barata godinama unazad. U Evropskoj uniji, prosečno se reciklira oko polovine dok je već decenijama neprevaziđeno dostignuće Japana, gde u reciklažu ide preko 90 odsto otpada.

U Ministarstvu kažu da su paralelno sa ovim prvim koracima započete i aktivnosti za smanjenje upotrebe drugih oblika plastične ambalaže. Time Srbija ulazi u grupu zemalja koje su objavile rat plastici i trenutno ide akcija da se u pojedinim segmentima zabrani ili značajnije ograniči plastika za jednokratnu upotrebu. Za našu zemlju to bi mogao da bude podsticaj da se ubrzaju i masovnije sprovedu akcije čišćenja prirode i urbanih sredina od nagomilanog „istorijskog“ plastičnog otpada.

– Za naredni period planiramo pripremu odgovarajućih pravnih akata koji se odnose na EU Direktivu o zabrani korišćenja plastike za jednokratnu upotrebu, imajući u vidu da je ta Direktiva tek nedavno objavljena. U toku 2019. godine Ministarstvo planira prevashodno izmenu postojećih zakona i propisa koji se odnose na upravljanje ambalažom i ambalažnim otpadom. Ministarstvo je podržalo više akcija za očuvanje naše planete a ovogodišnja ekološka tema, na koju se u akciji „Sat za našu planetu“ skreće pažnja, je upravo problem prekomernog korišćenja plastike i njenog neadekvatnog odlaganja, zbog čega svake godine tone plastike završe u rekama, morima i okeanima – kažu za Danas u tom Ministarstvu i podsećaju da je i ministar Goran Trivan u nekoliko navrata ukazao da je „rat plastici objavljen“.

plasticne kese

U akciju su se širom planete uključile i uspešne svetske kompanije, koje su pozvale donosioce odluka širom sveta da podrže jačanje postojećih inicijativa za smanjenje plastičnog otpada, zabrane plastiku za jednokratnu upotrebu i unaprede nacionalne planove upravljanja otpadom, kažu u Ministarstvu.


Ekologija u brojkama

* Od 3.500 deponija u Srbiji samo je osam usklađeno sa regulativom Evropske unije a čak 140 predstavlja opasnost po zdravlje građana i okruženje

* Svega 21 od ukupno 174 opštine ima sistem za preradu vode a sva otpadna voda Beograda završava neprerađena u Dunavu

* U poslednjih 19 godina u projekte zaštite životne sredine u Srbiji je uloženo 598 miliona evra a od tog iznosa 402 miliona potiču iz donacija EU

Čekajući EU

Prema dostupnim zvaničnim podacima, svaki stanovnik Srbije godišnje „proizvede“ 300 kilograma otpada, većina se odloži na deponije i bez sortiranja, a jedan značajan deo završi na divljim smetlištima u prirodi. Ne postoje podaci o tome sa koliko otpada godišnje ugrozimo životnu sredinu a bar trećina lokalnih samouprava ne dostavlja podatke o upravljanju otpadom. Procenjuje se da bi Srbija mogla da otvori poglavlje 27 u pregovorima sa EU ukoliko u toj oblasti započne investicioni ciklus „težak“ gotovo četiri milijarde evra. Ta ulaganja već godinama čekaju na odluku države.

 

danas.rs

Dodaj komentar

Nije dozvoljeno vređanje, psovanje niti govor mržnje. Administratori će neprikladne komentare ukloniti bez najave.

Sigurnosni kod
Osveži

Na vrh