Izbor urednika

Kako su Neškovići prešli put od štale i 100 pilića do farme i organskog malinjaka sa svetskim standardima

Trnovit put, trnovitiji od svih njihovih 11.200 sadnica maline zajedno, sa kojih uveliko ovih dana ubiru plodove svog rada, prošli su supružnici Nešković iz Beserovine kod Bajine Bašte.

Pre 13 godina, kada su se venčali, Slobodanka i Danko imali su veoma malo. Izdržavali su se od njegove, skromne činovničke plate u opštini Bajina Bašta i njenog sitnog ćara od uzgoja pilića.

- Živeli smo kao podstanari, a godinama nismo smeli da se usudimo da rađamo decu. Nismo imali od čega da ih podižemo - priča Slobodanka Nešković.

I to malo što su imali bilo je mnogo spram onoga što je Danko imao kao dečak. Snežanini roditelji nisu bili sirotinja. Mogli su da joj pruže za pristojan život, ali ona je htela da živi od svojih 10 prstiju. Radila je u jednoj prodavnici i studirala Višu ekonomsku školu u Valjevu. "I da završim studije", razmišljala je, "u najboljem slučaju završiću kao trgovac."

"U ovčijoj štali od 25 kvadrata počela sam proizvodnju pilića. Krenula sam sa 100 komada. Roditeljima je to teško palo, želeli su da im ćerka bude ekonomista", priča Snežana.

Posle godina grčevite borbe uspeli su Neškovići da prodišu. Proizvodnju u živinarniku su udesetostručili. Danko je radio u Bajinoj Bašti i po završetku radnog vremena odmah jurio u Beserovinu na imanje. Kad je 2.000 pilića pijukalo u njihovom živinarniku znali su da je muci došao kraj. Teskobnu štalu zamenili su novim objektom i u njemu napravili farmu pilića.

A onda su, kao šlag na tortu njihovog životnog preokreta, 2010. dobili ćerku, dve godine kasnije i drugu. Podstanarske muke rešili su se 2013.

Dolaskom velikih trgovinskih lanaca u Bajinu Baštu smanjila se tražnja za njihovim pilićima, pa su Neškovići razmišljali šta i kako dalje. Odlučili su se za proizvodnju maline na Snežanino insistiranje. Danko je bio protiv, strahovao je da sami ne mogu postići sve.

"Kupili smo hektar placa na idealnih 500 metara nadmorske visine i na njemu posadili 56 ari maline. Sve nas je koštalo oko 23.000 evra, s tim što je zemlja u tom troškovniku bila najjeftinija. Doveli smo vodu, struju, uveli navodnjavanje kap po kap, nabavili sertifikovane sadnice", pričaju Neškovići.

Odlučili su se na proizvodnju organske maline. Cena joj je 30 odsto veća od konvencionalne. Prvi rod donela im je 2017. kada su ubrali 12 tona, naredni im je doneo 14 tona prinosa.

"Imala sam iskustva u malinarstvu jer moji roditeli ovo voće gaje od 1998. Organska malina nije mnogo zahtevna, samo traži malo više ozbiljnosti. Treba joj više zaštite, ali preparatima na biljnoj bazi. Ove godine joj je cena 170 dinara", priča nam Snežana.

Glava je kuće što se tiče organizacije posla na imanju. Valja joj ovih dana brati, spremati obroke beračima, pritom ne zapostaviti ni ćerke ni farmu pilića. Jedino o čemu ne misli je da završi Višu ekonomsku.

"Diplomu ne bih mogla da unovčim, a iz Beserovine mi se, iskreno, u grad ne ide. Imam divnu porodicu, posao, imanje", osta da nabraja Snežana.

Uvrštena je među dobitnike opštinskih priznanja povodom dana Bajine Bašte. Cene opštinari što je Snežana najveći proizvođač organske maline u čitavom kraju. To na priznanju neće pisati, ali cene Snežanu i Danka jer su postali svoji na svome.

blic.rs

Samo prijavljeni korisnici mogu ostavljati komentare.