otpad stari kompjuteriParalelno sa zagađenjem planete raste i potražnja za zdravom hranom i ekološkim proizvodima. Ono što ljudima treba – mora se proizvoditi od onoga što su već odbacili. U svetu se to zove cirkularna ekonomija i platforma je na kojoj počiva četvrta industrijska revolucija. U Srbiji tek počinju procesi koji bi putem podsticaja ali i kazni trebalo da nateraju lidere biznisa da im novac ne bude jedino merilo uspeha.

Zemlju koja ima sve predispozicije da bude bašta, nemarom sve više pretvaramo u deponiju. Svaki evro BDP-a generiše potrošnju 4,2 kilovata električne energije i četiri kilograma đubreta koje uglavnom ne razvrstavamo i ne recikliramo.

"Zašto Srbija mora da uvozi zvukobrane ako se oni mogu raditi od reciklirane gume i plastike? Zašto to nije dobar biznis za neko malo preduzeće u unutrašnjosti Srbije? Zašto odbacujemo tetrapak ako možemo praviti građevinske ploče? Velike količine guma koje Srbija u ovom trenutku proizvodi i izvozi na svetsko tržište, sav odbačeni deo iz škarta se može koristiti za agroprostirke. Sada gradimo velike koridore, zašto ne ugrađujemo pepeo iz termoelektrana u putnu podlogu", pita Siniša Mitrović iz PKS.

Srbija nije sistemski rešila problem deponija i prerade otpadnih voda, a poslednja posledica je masovni pomor ribe u Srbobranu, za koji mnogi optužuju lokalnu šećeranu.

magacin

Ministar koji kaže da je ekologija u Srbiji dugo bila trinaesto prase potvrđuje da među stranim investitorima ima više onih koji vode računa o životnoj sredini, iako to čine u manjoj meri nego u zemljama zapadne Evrope. Ohrabruje ga to što domaće firme sve više shvataju da potrošači žele ekološki proizvod.

"Neće moći svoje proizvode da prodaju van granica Srbije, to još uvek mogu kod nas u Srbiji ali brzo će i u Srbiji doći vreme kada će biti gotovo nemoguće prodati proizvod koji nije ekofrendli", rekao je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan.

Bez poštovanja ekoloških zahteva nije moguće ni dobiti subvencije u poljoprivredi. Ali to važi samo za one koji apliciraju za evropska sredstva.

"Niko od ratara ne može da dobije sredstva iz IPARD fondova ukoliko nema rešeno odlaganje plastičnog otpada od hemije. A iz nacionalnih fondova? U nacionalnim to je sad put kojim idemo. idemo korak po korak, ne može pre zore da svane", dodaje ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Razlog zbog kog ne zbrinjavamo otpad od pesticida, iz farmako-industrije što ne recikiramo tekstil i baterije je u nedostatku inženjerskog kadra i infrastrukture, kažu stručnjaci.

Zalažu se za osnivanje takozvane Zelene banke koje bi finansirale ekološke investicije. Da je u tome rešenje, čitaju u izjavi nove predsednice evropske komisije koja kaže da će u takvu banku pretvoriti EBRD.

 

rts.rs

Dodaj komentar

Nije dozvoljeno vređanje, psovanje niti govor mržnje. Administratori će neprikladne komentare ukloniti bez najave.

Sigurnosni kod
Osveži

Komentari posetilaca

Na vrh