Izbor urednika

Prosečna plata na kraju 2025. godine biće 900 evra, a prosečna penzija između 430 i 440 evra, najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na predstavljanju programa “Srbija 2025”. Ekonomski stručnjaci smatraju da je ovaj plan razvoja u narednih pet godina veoma ambiciozan, ali ne i nemoguć, dok pojedini smatraju da bi bilo pozitivno i ako bi se ostvario makar deo najavljenih projekata. Ipak, većina se slaže da je teško verovatno da će najavljeni nivo zarada biti dostignut u tako kratkom periodu od 5-6 godina.

Kao neke od glavnih faktora potrebnih za dalji rast plata i penzija, ekonomisti navode veći rast domaće privrede, unapređenje poslovnog ambijenta i veću sigurnost kapitala, manja poreska opterećenja, ali i dalji razvoj infrastrukture i sprečavanje sve brojnije emigracije radne snage. Sve to trebalo bi da obezbedi veći rast bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Ključna domaća privreda i rast proizvodnje

Kao ključni faktor za dostizanje najavljenih ciljeva, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić navodi podršku domaćoj privredi.

“Srbija mora da se okrene domaćim snagama. Strani investitori su dobrodošli, ali nema ozbiljnog dugoročnog razvoja bez domaćih ulaganja i bez industrijske proizvodnje u kojoj će glavni nosioci biti naši investitori. To je domaći zadatak za ovu ili neku narednu vladu”, ističe sagovornik “Blic Biznisa” i dodaje da bi trebalo više podržati domaće ulagačei omogućiti im iste uslove za rad kao strancima.

Profesor Milojko Arsić takođe smatra da najavljene investicije u infrastrukturu neće biti dovoljne za ovoliki rast plata i penzija. On misli da bi cifre, koje su u rangu trenutnih plata u Poljskoj, mogli da dostignemo tek za 10 godina.

"Potrebno je da proizvodnja u privatnom sektoru poraste 80-90 odsto. Veća proizvodnja, pre svega u industriji, je uslov za rast plata, jer plate mogu da rastu približno koliko i produktivnost, možda 2 odsto više, ako naša inflacija bude veća nego evropska", objašnjava naš sagovornik i dodaje da bismo za dostizanje plate od 900 evra trebalo da imamo privredni rast kao Kinezi.

Unapređenje poslovnog ambijenta i zaštita privatnog kapitala

Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku kaže da je neophodno raditi na unapređenju poslovnog ambijenta u zemlji, odnosno, pre svega, na predvidivosti poslovanja i pravnoj sigurnosti kapitala.

“Trebalo bi obezbediti efikasnije pravosuđe, sigurnost poslovnih ugovora, raditi na unapređenju konkurentnosti...”, objašnjava sagovornik “Blic Biznisa” i dodaje da bi nakon toga trebalo da sledi i veća podrška malim i srednjim preduzećima, niža poreska opterećenja za domaću privredu i prestanak subvencionisanja stranih ulagača.

Manja poreska opterećenja

Sličnog mišljenja je i ekonomista Aleksandar Stevanović koji, uz unapređenje vladavine prava, kao uslov za dostizanje plate od 900 evra 2025. godine navodi i smanjenje opterećenja na plate koje svake naredne godine mora biti najmanje 1,5 odsto, a parafiskali “moraju biti sasečeni”. Takođe, ističe da se mora očuvati makroekonomska stabilnost, ukinuti subvencije investitorima, i nastaviti državne investicije u infrastrukturu.

Bolja infrastruktura privlači investicije

Plan države da u narednih pet godina investira oko deset milijardi evra u infrastrukturu značajno će uticati na povećanje ukupne ekonomske aktivnosti zemlje i omogućiti privlačenje ne samo stranih, već i domaćih privatnih investicija, ocenio je u izjavi medijima predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović.

“Dobro je da vlada planira da u narednom periodu oko desetak milijardi evra investira u infrastrukturu, putnu, železničku, poljoprivrednu, turističku... jer svakako da će to povećanje kapitalnih investicija značajno uticati na povećanje ukupne ekonomske aktivnosti neposredno, i sa druge strane, omogućiće privlačenje ne samo stranih, već i domaćih privatnih investicija u većem obimu nego što je to bio slučaj do sada”, rekao je Vlahović i dodao da će to omogućiti da investicije budu iznad 25 procenata BDP-a, a to je nivo ulaganja koji obezbeđuje da se planiraju ambicioznije stope rasta, od pet do sedam odsto.

Sprečavanje ekonomske emigracije

Srbija se suočava, i tek će se suočavati u narednom godinama, sa činjenicom da zemlje Zapadne Evrope, a prvenstveno Nemačka i Austrija, imaju povećanu potrebu za radnom snagom, ističe Dragoljub Rajić.

“Tamo su uslovi rada bolji, bolji je zdravstveni sistem, veće su zarade, i ako pogledamo raspoloženje mladih generacija i dosadašnju statistiku odlazaka kadrova u inostranstvo, to je nešto što ne obećava”, ocenjuje Rajić i napominje da bi Srbija morala da razmišlja o načinima da zaustavi odliv radne snage.

blic.rs

Samo prijavljeni korisnici mogu ostavljati komentare.