Budućnost tržnih centara više neće biti u kupovini i oni će morati da menjaju format ukoliko žele da opstanu na tržištu.
To je zaključak panela "Budućnost ritejla i industrije šoping centara", koji je održan na konferenciji o nekretninama "Razvoj budućnosti".
"Inovativni tržni centri moraće da idu u korak sa promenama, a posebno će tri fronta biti pokretači. Naime, u šoping centrima se umesto klasičnog šopinga sve više dešava prodaja iskustva", rekao je Miloš Babić, iz kompanije Novaston.
"Oni ne mogu biti konkurentni Alibabi ili Amazonu i zato je u tržnim centrima sve više bisokopa, klizališta, zabave u najširem smislu. Takođe, potrebno je i da prihvate tehnologiju, koja može biti od višestruke koristi. Tako, na primer, mogu stupiti u kontakt sa potrošačima pre nego što uđu u šoping centar, dok su tamo, kao i kada odu", dodao je Babić.
On je dodao da je "treći front" menjanje samog formata nepokretnosti u arhitektonskom ali i u prostornom smislu, piše eKapija.
"Danas je odnos prostora zajedničkih i lizing erija 50:50, dok je ranije bio 30:70", istakao je Babić.
Trend gradnje tržnih centara i ritejl parkova prisutan je u Srbiji, a sve su interesantniji i manji gradovi.
"Povećanje broja šoping centara i ritejla svakako je pozitivan trend, međutim, jedino što se sa stanovišta investitora može oceniti kao negativno je što će padati cene zakupa i renti", rekla je Milica Mitrović iz Posejdon grupe.
Ona je dodala da do pre pet godina u Srbiji nisu postojali ritejl parkovi, a sada ih ima 25 i istakla da je država "prilično pokrivena" njima.
Slična situacija je i u susednoj Hrvatskoj.
"U Hrvatskoj je tržište zasićeno, tržnih centara ima taman koliko treba, a možda čak i malo više", rekao je Filip Vučagić i dodao da je i u Hrvatskoj primetno da kupci sve manje troše kroz klasičnu kupovinu.
Govornici su se saglasili i da je kupovina na internetu postala realnost na ovim prostorima, ali da uprkos brojnim prednostima, neće u skorije vreme imati bitniji uticaj na tržne centre i ritejl parkove.
b92.net
Komentari posetilaca
Kako se vrši povraćaj poreza na robu kupljenu u inostranstvu
TRGOVINA SE SELI NA MREŽU: Poslednji podaci centralne banke pokazali rekordan broj elektronskih transakcija
Koliko korisnike koštaju skriveni troškovi banaka?
Tajne privatne kompanije koje kontrolišu vaš život – ko je vlasnik sveta?