Izbor urednika

Problemi sa naplatom i likvidnošću, pad tražnje, ali i problemi sa redovnom isplatom zarada najveći su izazovi sa kojima se privrednici suočavaju u doba pandemije navodi RTS Ivan Radak iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj. Ističe da većina privrednika smatra da je najvažnije da se dođe do smanjenja ili odlaganja naplate poreza i doprinosa na zarade.

"Država, Vlada i predsednik su uslišili zahteve privrede. Naravno prvo mislimo o životima i zdravlju nacije, a sa druge strane moramo da mislimo i o danu posle - šta sa privredom, šta sa zaposlenošću jer likvidnost je da tako kažem ekonomski virus. Ako njega pustite da se širi, isto tako može da vam napravi problem. Ako jedno preduzeće uđe u problem ulaze i njegovi dobavljači, poslovni partneri, čitav lanac koji može da uruši poret", objašnjava Radak.

Kako kaže, najveći izazovi s kojima se suočavaju jesu problemi s naplatom i likvidnošću (kod čak dve trećine ispitanika), pad tražnje (45 odsto), ali i problemi s redovnom isplatom zarada (32 osto), organizacijom rada i redovnim izmirivanjem obaveza ka državi.

"Problemi sa naplatom i likvidnošću, pad tražnje, ali i problemi sa redovnom isplatom zarada najveći su izazovi sa kojima se privrednici suoočavaju u doba pandemije" navodi Radak.

Dodaje da većina privrednika smatra da je najvažnije da se dođe do smanjenja ili odlaganja naplate poreza i doprinosa na zarade.

Najugroženiji najmanji
Ističe da su najugroženija mala preduzeća, jer su ostala bez izvora prihoda.

"Naše istraživanje je pokazalo da je do najvećeg pada prihoda, više od 50 odsto došlo u sektoru turizma i ugostiteljstvo, saobraćaja i transporta. Problem ima i prehrambena i drvna industrija. Ali, najmanji imaju najveći problem i na njih smo pre svega usmerili ove predloge mera jer neki od njih više uopšte ne rade, nemaju nikakav izvor prihoda i njima je najurgetnije pomoći", objašnjava Radak.

Dodaje da se sa padom od 20 odsto suočavaju banke, IT, farmaceutska industrija.

Kako kaže ispitanici procenjuju da će u proseku da otpuste oko 1.100 radnika, 30 po preduzeću ili 18 odsto radne snage ukoliko ne bude mera podrške.

"Polovina razmišlja da smanji broj broj zaposlenih ili da smanji proizvodnju odnosno troškove. Na drugom mestu je da nešto izvuku iz sopstvenih rezervi i trećem - zaduživanje kod banaka. Država je uredila tako da je privreda pokrila teret marta, sada od aprila država preuzima taj teret i to je dobro jer da smo pustili još mesec, dva da sama privreda podnosi troškove, plašimo se da bi iscrpili sve svoje kapacitete i došli bi u veliki problem", ocenjuje Radak.

Navodi da više od 2/3 privrede očekuje se da će ekonomske posledice trajati u narednih šest meseci do godinu dana, ali da se u NALEDU nadaju da će to dosta kraće trajati.

rts.rs

Samo prijavljeni korisnici mogu ostavljati komentare.