Izbor urednika

Sve evropske zemlje završiće 2020. godinu sa padom ekonomske aktivnosti, dok će u 2021. sve zabeležiti oporavak, glasi aprilska projekcija Međunarodnog monetarnog fonda. Međutim tempo kojim će privrede padati, odnosno oporavljati se znatno se razlikuju.

Ovog puta Srbija se, bar prema prognozi MMF-a nalazi u povoljnijoj poziciji od većine ostalih država, a razlog bi mogao biti što su naše mane u krizi postale naše vrline.

Za celu Evropu MMF u ovoj godini prognozira pad od 6,6 odsto, a za evrozonu 7,5 odsto. S druge strane, tzv. Evropa u razvoju u kojoj su zemlje Istočne i Jugoistočne Evrope će imati prosečan pad od 5,2 odsto i tek nešto sporiji oporavak od razvijene Evrope u narednoj godini.

Najpogođenije ekonomije su one koje najviše zavise od turizma, ugostiteljstva i transporta. Tako se Grčkoj predviđa pad BDP-a od čak 10 odsto, Italiji 9,1 odsto, a Hrvatskoj devet. Takođe i Španije i Slovenija će, prema MMF-u zabeležiti pad od osam odsto, kao i baltičke zemlje kojima doduše Fond predviđa još brži oporavak sledeće godine.

Na drugoj strani BDP Srbije će pasti za tri odsto, a Mađarske 3,1 odsto. Prema MMF-u, u Evropi će samo Malta proći sa manjim padom, od 2,8 odsto. Bugarska će imati recesiju od četiri odsto u 2020, a Rumunija pet odsto.

Ivan Nikolić, urednik MAT-a, podseća da je u Grčkoj 23 odsto ljudi direktno zaposleno u turizmu koji čini više od četvrtine BDP-a ove zemlje. Slično je i u Hrvatskoj gde je petina BDP upravo turizam i ugostiteljstvo.

„Mi nismo toliko pogođeni, jer ako gledamo novčane tokove, mi imamo čak veće odlive po osnovu turizma nego prilive. Istina, ljudi rade u tom sektoru i svakako će se osetiti kriza, ali manje nego u mediteranskim turističkim zemljama koje će biti najpogođenije pandemijom“, objašnjava Nikolić.

Što se tiče mnogo lošijeg rezultata evrozone od zemalja CIE i JIE, Nikolić to objašnjava stanjem u kom su ekonomije upale u ovu krizu.

„Još prošle godine uočeni su problemi u ekonomijama evrozone. I da nije bilo korone već u prvom ili drugom kvartalu ove ekonomije bi bile u tehničkoj recesiji. Ovo je samo produbilo krizu“, ocenjuje Nikolić.

Deo privreda koji je takođe žestoko pogođen je izvoz. Iako Srbija beleži visok rast udela izvoza u BDP-u koji se popeo na oko 50 odsto, to je i dalje niže nego što imaju brzorastuće zemlje.

„Zato je sada negativan efekat na te zemlje veći nego na našu ekonomiju. Važan faktor može biti i to što se dinamika naše privrede i izvoza počela razilaziti od kretanja evrozone i EU. Osim toga, značajan deo našeg BDP-a i dalje čini poljoprivreda koja će po svemu sudeći biti dobra“, objašnjava Nikolić dodajući da tako naše mane pre krize mogu sada biti naše vrline, ali da je to samo privremeno.

„Najvažnije je koliko dugo će trajati epidemija, jer ako se oduži, sve prognoze padaju u vodu“, napominje on.

Koliko su prognoze nepouzdane u vreme kada se situacija menja dramatično iz nedelje u nedelju pokazuje i to da je Bečki institut za međunarodne ekonomske studije pre mesec dana u težem scenariju predviđao rast za Srbiju od dva odsto, dok je sada situacija znatno teža.

Vladimir Gligorov, saradnik ovog instituta, ističe da sve te projekcije ne znače mnogo.

„Zato što moraju da se pretpostave tri stvari. Jedna je dužina trajanja mera za suzbijanje širenja epidemije što je period najvećeg pada proizvodnje. Potom je potrebno pretpostaviti kako će izgledati postepena normalizacija kada se privreda oporavlja. Konačno, trebalo bi znati kada će početi normalan život. To bi trebalo da izgleda kao slovo U. Onda se zemlje razlikuju po strukturi proizvodnje. Recimo turističke zemlje će izgubiti čitavu sezonu i oporavak se ne može očekivati za manje od godinu dana, ako se život potpuno normalizuje. U drugim zemljama, kao u Srbiji, poljoprivreda ima značajan udeo u ukupnoj proizvodnji. Pa ako epidemija potraje, gubici bi mogli da budu veliki“, objašnjava on dodajući da izvoz kod malih privreda kao što je srpska ima takođe veliki udeo u proizvodnji, a on opet dosta zavisi od uvoza.

„U razvijenijim zemljama usluge, koje su posebno pogođene, nezavisno od turizma, trpe velike gubitke. Konačno, u Srbiji i na Balkanu uopšte neformalna privreda ima veliki udeo i nije sasvim jasno kako će se ona ponašati“, kaže Gligorov.

Prema njegovim rečima, ako bi epidemija trajala jedno tromesečje pad bi mogao biti i pet odsto, a ako se produži na dva tromesečja pad bi mogao da iznosi i 10 odsto.

„Tako da će se te prognoze revidirati kako se epidemija bude odvijala“, napominje on dodajući da će mnogo zavisiti i od perioda oporavka, a pre svega od strukture proizvodnje i od privredne politike. U 2021. godini MMF je prognozirao rast Srbije od čak 7,5 odsto.

„Pretpostavljam da je MMF računao sa potpunim oporavkom i na to dodao ranije očekivani rast proizvodnje. Dakle, tri posto pad ove godine i ranije predviđeni rast of 4,5 posto, dakle 7,5 posto. Ako je tako, to je isto kao da su rekli ne znamo kako će stvari izgledati sledeće godine. Pa neka izgledaju kao što bi izgledale da epidemije nije ni bilo“, napominje on.

danas.rs

Samo prijavljeni korisnici mogu ostavljati komentare.