Izbor urednika

Svet je u doba pandemije koronavirusa opsednut krizom nafte, a cene se menjaju iz sata u sat.

Ipak, nekako po strani, gotovo nezapaženo, javila se kriza na drugom tržištu - žitarica.

Pšenica postaje "žuta nafta", pa i važnija od fosilnih goriva i njenih derivata. Naime, prema podacima UN-ovih organizacija za poljoprivredu, hranu i zdravstvo, ta bi kriza, kao posledica pandemije koronavirusa, mogla dovesti do globalne nestašice pšenice, a ponegde izazvati i glad i destabilizovati mnoge zemlje i regione.

Neki analitičari smatraju da bi se mogla ponoviti 2010. godina kada je zbog suše i slabije žetve u nekim vodećim proizvođačima žitarica došlo do nestašica žita u arapskim zemljama, što je, između ostalog, bio dodatni podsticaj za talas revolucionarnih protesta poznat kao Arapsko proleće čiji su najznačajniji "rezultati" građanski ratovi u Siriji i Libiji, koji se još nisu smirili, piše Jutarnji list.

Šta se, dakle, sada dogodilo na tržištu pšenice? Rusija je, kao jedan od najvećih svetskih proizvođača i najveći svetski izvoznik žitarica, obustavila izvoz do početka jula. Time je izazvala napetost na tržištima i paniku kod glavnih uvoznika, poput Egipta, Indonezije, Alžira, Maroka, Nigerije i posebno Turske, koji već imaju problema sa zalihama, ali i kupovinom tog važnog prehrambenog proizvoda. Pšenica je postala skuplja od nafte, što dosad nije zabeleženo.

Ruska odluka "zatalasala" je globalno tržište, a izjava ruskog premijera Mihaila Mišustina unela nemir. Mišustin je rekao da su "potrebe domaćeg stanovništva važnije" i da "prioritet imaju ruski građani". To je mnogima bio znak da Rusija pravi zalihe, u strahu da bi zbog koronavirusa moglo doći do problema sa pšenicom na domaćem tržištu pa joj je to potrebno za smirivanje sopstvenih socijalnih napetosti. Neki drugi smatraju da time Rusija čeka rast cena pšenice kako bi barem delimično pokrila gubitke koji su nastali rekordnim padom cena nafte, njenog glavnog izvoznog proizvoda na kojem Moskva gradi svoju moć, ali i računa svoj godišnji budžet.

Ruska pšenica postala je dodatno zanimljiva i zbog pada rublje u odnosu na dolar i evro, zbog pada cena nafte. Osim toga, i ove se godine očekuje jako dobra žetva. Rusija se u posljednjih 20 godina vratila kao jedan od glavnih igrača na tržištu žitarica - među najvećim je proizvođačima i prvi svetski izvoznik (za 2019/2020. oko 73 miliona tona, od čega izvozi oko 34 miliona tona).

Podsetimo, SSSR je uvozio pšenicu iz SAD i nije mogao da namiri svoje potrebe, a carska Rusija je uoči Prvog svetskog rata, 1914. godine, bila najveći svetski izvoznik i jedan od najvažnijih proizvođača (ipak, i tada je na domaćem tržištu bila oskudica i nestašica pšenice), ali ni to je nije spaslo zlokobne sudbine koja ju je zadesila u toku Velikog rata.

Zabrana izvoza sada se ne odnosi jedino na četiri postsovjetske države koje su u ruskoj orbiti: Armeniju, Kirgistan, Tadžikistan i Uzbekistan. Ipak, trenutni nedostatak ruske pšenice pokriće se zalihama iz SAD i EU, odnosno u prvom redu Francuske kao najvažnijeg briselskog poljoprivrednog velikana koji će najviše profitirati od poteza Moskve. U prikrajku stoji i Ukrajina kao jedan od važnijih evropskih proizvođača i izvoznika, ali s velikim rizikom, jer se tamošnji analitičari pribojavaju da će Kijev morati da proda i više nego što planira kako bi pokrio rupe u budžetu, ali onda dolazi u problem na sopstvenom tržištu.

EU je proizvela 156 miliona tona (od čega Francuska oko 40 miliona tona), a izvozi više od 30 miliona tona. Ukrajinska proizvodnja bila je na nivou 29 miliona tona, a izvoz na 20 miliona. Uz njih, SAD su proizvele 52 miliona, a izvezle 25 miliona, kao i Kanada, koja je prošle sezone požnjela 32 miliona tona.

Egipat, koji je najveći svetski uvoznik (12,5 miliona tona, od čega više od tri miliona iz Rusije), već je to nadoknadio iz Francuske, ali mnogi se pitaju šta će biti dogodine s obzirom na ekonomsku recesiju, koja će biti razorna baš u zemljama uvoznicama. Uprkos takvom uvozu, u Egiptu država još dodatno subvencioniše cenu hleba.

Uz Egipat, najveći uvoznici pšenice su Indonezija s 11 miliona tona, Brazil sa 7,7 miliona i Alžir sa sedam miliona tona. I Nigerija već ima problema s količinama pšenice, a zbog naftne krize ima i rupe u državnoj blagajni. Zbog toga se mnogi pribojavaju da te zemlje neće moći da kupe dovoljnu količinu pšenice kako bi zadovoljile svoje potrebe.

Prema UN-ovim podacima, u Africi nedostatak hrane već oseća oko 135 miliona ljudi, a u toku 2020. godine zbog pandemije bi se taj broj mogao povećati na čak 265 miliona ljudi koji će oskudevati u hrani.

b92.net

Samo prijavljeni korisnici mogu ostavljati komentare.