Izbor urednika

Kriza izazvana pandemijom korona virusa imaće brojne posledice po privredu Srbije. Kakav će biti uticaj na rast, nezaposlenost, javni dug i druge delove naše ekonomije?

Rast privrede
Projekcije MMF-a od pre dve nedelje procenjuju da će Srbija imati pad BDP-a od 3% u ovoj godini, da bi potom imala rast od 7,5% u narednoj 2021. To je veliko smanjenje očekivanja u odnosu na oktobar prethodne godine kada su projekcije bile godišnji rast od 4% u narednim godinama.

Ako se ovakva privredna kretanja i ostvare, to znači da će privreda Srbije u 2021. iznositi 51,6 milijardi evra, a da nije bilo pandemije korona virusa, taj iznos bi bio 53,5 milijarde evra – skoro 2 milijarde više. To je otprilike cena ove krize po našu privredu. Ove procene, međutim, baziraju se na pretpostavci da neće doći do novog talasa virusa i shodno tome, novih mera zatvaranja i usporavanja privredne aktivnosti, što je velika nepoznanica.

Smanjenje priliva kapitala
U slučajevima ekonomske krize, dolazi do smanjenja priliva kapitala na periferna tržišta kakva je i Srbija. Zaustavljaju se investicioni projekti, što znači pre svega i niži nivo stranih direktnih investicija (SDI). Drugi važan kanal transmisije je smanjenje bankarskih kredita domaćoj privredi – inostrane banke mogu da povuku kapital koje su unele jer im je neophodan u matičnim filijalama. Bankarski sektor u Srbiji je za sada solventan, sa niskim nivoom nenaplativih kredita, ali moratorijum na otplatu dugova ovome neće baš da pomogne.

Program garancija za kredite za likvidnost preduzećima sigurno će navesti barem neke od banaka da nastave da rade sa nesmanjenim kapacitetima na našem tržištu i daju kredite privredi. Ipak, ne bi bilo zgoreg da se razmišlja o pokretanju programa sličnog Bečkoj inicijativi. Ovom incijativom, koju su organizovale međunarodne finansijske institucije 2009. godine, banke iz Zapadne Evrope koje posluju u regionu centralne i istočne Evrope (CIE) obavezale su se da neće povlačiti kapital iz tih zemalja.

Rast nezaposlenosti
Projekcije nezaposlenosti za sada predviđaju njen rast sa 10,9 na 13,4%, što sa trenutnim parametrima znači oko 100.000 izgubljenih radnih mesta. Međutim, u ovu brojku nisu uračunati ljudi koji rade u inostranstvu, ali su sada privremeno u Srbiji usled pandemije virusa – neki od njih imaju stalni boravak u inostranstvu, a neki od njih rade privremeno ili povremeno. Budući da ovde nisu uračunati u domaću statistiku rada, to znači da bi stopa nezaposlenosti mogla dodatno da poraste ukoliko neki od ovih ljudi ne budu mogli da se vrate na posao u inostranstvu već ostanu u Srbiji.

Kako određeni broj ovih ljudi radi u sektoru turizma, koji će biti značajno pogođen krizom, pitanje je da li će imati gde i da se snađu. Ovo će da pogodi i naše sezonske radnike koji već tradicionalno idu da rade na jadranskom primorju tokom letnje sezone u Crnu Goru, ali i u Hrvatsku. Tako da možemo očekivati i nešto višu stopu nezaposlenosti od ove koja se za sada predviđa.

Rast javnog duga
Usled recesije, smanjiće se javni prihodi, a povećaće se javni rashodi. Oni će takođe rasti usled paketa pomoći privredi koji predviđa odlaganje plaćanja poreza i doprinosa ili direktna davanja preduzećima za plate zaposlenih, kao i garancija bankama za kredite. Da bi se nadomestila ova nedostajuća sredstva, država će morati značajno da se zaduži, što znači i veliki rast javnog duga. Da bi finansirala obećani program, država je nedavnim rebalansom budžeta predvidela nova neto zaduženja od 2,3 milijarde evra.

Prema tome, javni dug bi u narednoj godini trebalo da se poveća sa 24,7 milijardi evra iz marta 2020, na 27 milijardi. Ovime će nivo javnog duga, mereno udelom u BDP-u, porasti sa oko 53% na 60% – ne samo usled povećanja javnog duga, nego i smanjenja delioca, pošto će se i BDP smanjiti usled recesije. Ukoliko ekonomski oporavak bude sporiji u odnosu na trenutna predviđanja (relativno slaba recesija ove godine i visok rast naredne godine), javni dug će nastaviti da raste – ponovo ćemo zabeležiti budžetski deficit, pa bi za par godina ovo moglo da znači određene fiskalne probleme.

Ovakav scenario za sada je daleko, ali sve dugove koje sada napravimo moraćemo nekada i da vratimo. Zato treba biti pažljiv sa ekonomskim merama, naročito imajući u vidu dosadašnju praksu da država uskače i pomaže neuspešnim državnim preduzećima – glavni kandidat za budžetsku pomoć za sada je Air Serbia, kompanija koja ima toliko neuspešan poslovni model da je i u uspešnim poslovnim godinama primala državne subvencije. Program ekonomske pomoći treba da bude kratak i ne sme da se pretvori u davanje subvencija šakom i kapom, bilo državnim ili privatnim preduzećima, a naročito onima čiji je osnovni poslovni model loš.

Smanjenje doznaka
Ovako duboka recesija u Evropi imaće velike posledice i na tamošnje tržište rada. Iako različite državne mere koje su za sada primenjene zadržavaju radna mesta, ovakvo stanje ne može da traje zauvek. Kada privreda bude ponovo otpočela sa radom, neće biti lako vratiti se na staru tačku. Neka preduzeća će smanjiti proizvodnju, a neka će se potpuno ugasiti usled smanjenja prometa, što će rezultirati i gašenjem radnih mesta i povećanjem nezapsolenosti.

Usled ovoga možemo da očekujemo i značajnije smanjenje doznaka koje naši stanovnici iz inostranstva šalju u zemlju svojim porodicama i rođacima. Te doznake inače značajno podižu životni standard velikog dela stanovnika, ali i budžetske prihode od naplate poreza na potrošnju. Ovakvom razvoju događaja svedočili smo 2008. kada su doznake smanjene na 3,5 milijardi američkih dolara u odnosu na godinu pre toga kada su iznosile 3,8 milijardi.

talas.rs

Samo prijavljeni korisnici mogu ostavljati komentare.