supermarket ceneStručnjak za gljive Ivanka Milenković kaže da četvoročlano poljoprivredno gazdinstvo u Srbiji može da ima održivu proizvodnju šampinjona na površini od najmanje 400 kvadrata za šta je neophodno uložiti oko 67.000 evra.
Oko 16.000 evra je potrebno investirati u sisteme za ventilaciju i klimatizaciju, koji moraju da budu instalirani na jednom mestu, zatim oko 10.000 evra u stalaže čija visina zavisi od visine objekta, te oko 4.000 evra za izolaciju, osvetljenje i sitne građevinske radove – čime ukupna investicija za opremanje objekta iznosi oko 30.000 evra.

Na to treba dodati i varijabilne troškove – za obezbeđivanje neophodnih 200 tona komposta godišnje potrebno je uložiti još oko 20.000 evra, čime ulaganja prve godine dostižu oko 50.000 evra.
Još 17.000 evra neophodno je za kupovinu 80 metara kvadratnih pokrivke, električnu energiju, vodu i rad četiri radnika. Za kupovinu dehidratora neophodno je uložiti još 30.000 evra.

pecurke
Cena u maloprodaji oko 1,8 evra za kilogram
Od 400 kvadratnih metara, u pet turnusa godišnje koji se obnavljaju na dva do dva i po meseca, može se očekivati godišnja proizvodnja oko 40 tona šampinjona.
Domaćinstvo svoj optimalni model poslovanja može naći ako šampinjon prodaje samostalno na zelenim pijacama ili maloprodajama, čime može da ostvari cenu od oko 1,8 evra za kilogram – veću cenu za oko 0,5 evra po kilogramu u odnosu na veleprodajne.
Prema rečima Ivanke Milenković realno je očekivati vraćanje uloženog za oko tri godine.
Po kalkulaciji Instituta za ekonomiku poljoprivrede (IEP), varijabilni troškovi u proizvodnji šampinjona iznose 19,79 evra po kvadratnom metru, dok su ukupni prihodi 41,38 evra po kvadratnom metrui. Bruto zarada je 21,59 evra po kvadratnom metru, što na površini od 400 kvadrta iznosi 8.636 evra.
U Srbiji se, na osnovu procene Ivanke Milenković, proizvodi godišnje od 3.500 do 4.000 tona šampinjona.
Prema podacima Zavoda za zaštitu prirode Srbije, u 2017. godini je, zahvaljujući dobrim vremenskim uslovima, sakupljeno 9.441 tona pečuraka iz prirode, a 2018. godine 9.203 tone, što je tri puta više u odnosu na 2015. godinu, kada je sakupljeno svega 2.896 tona.
U periodu od 2015. dо 2019. godine Srbija je prosečno godišnje izvozila pečuraka u vrednosti od oko 5,2 miliona evra i to na tržišta: Italije, Nemačke, Švajcarske, Austrije.
Najveći udeo u izvozu imaju pečurke koje se sakupljaju iz prirode i to: lisičarke sveže i rashladjene, vrganji sveži, rashladjeni i sušeni. Tokom 2017. godine Srbija je samo u Rusiju izvezla 3.647 tona i inkasirala 4,3 miliona evra, najviše izvozom pečurke roda Agaricus.
Uvoz pečuraka je, kako se navodi, neuporedivo manji, Srbija godišnje uveze oko 20 tona pečuraka. U 2019. godini za uvoz pečuraka je plaćeno više od 70.000 evra, pečurke roda Agaricus se najviše uvoze iz Hrvatske, dok se lisičarke uvoze iz Bugarske.

 

bizlife.rs

Dodaj komentar

Nije dozvoljeno vređanje, psovanje niti govor mržnje. Administratori će neprikladne komentare ukloniti bez najave.

Sigurnosni kod
Osveži

Komentari posetilaca

Na vrh