Izbor urednika

„Da ste me pre pola godine pitali da li bi jedna firma kakva je Vip, sa 1300 zaposlenih, od kojih je 800 u kancelarijama, mogla da radi potpuno onlajn, na daljinu, od kuće – rekao bih: „Nikada.”“

Ovo za BIZLife magazin kaže Dejan Turk, generalni direktor kompanije Vip mobile i A1 Slovenija.

„Danas, šest-sedam meseci kasnije, to je postala naša realnost. Pre četiri godine napravili smo najsavremenije kancelarije u Beogradu, koristeći koncept otvorenog prostora (open space), u kom niko nema svoju kancelariju, pa tako ni ja. Svi sedimo, radimo, komuniciramo i šalimo se zajedno, a eto, sticajem okolnosti, nešto što je tada bilo kompetitivna prednost – danas je postalo mana.“

Turk kaže da nas ipak, svaka situacija nauči nešto novo, „posebno jer smo na neki način već bili spremni“.

„Naši zaposleni su već poznavali način rada od kuće, jer su i ranijih godina mogli nekoliko dana u mesecu ili nedelji da rade od kuće, tako da smo imali infrastrukturu. Svako je imao svoj računar, koristili smo postojeće IT platforme i sistem u kom ljudi znaju šta se od njih očekuje i kada nisu u kancelariji.

No, danas, kada razmišljam kako ćemo dalje i da li ćemo ubuduće raditi na taj način, siguran sam da nećemo. Kad odem u kancelariju, što je skoro svaki dan, jer želim da osetim taj miris i duh kancelarije, vidim da se sve više ljudi vraća. Koliko god tehnologija stvorila uslove da u potpunosti možemo funkcionisati radom od kuće, a da posao ne trpi – socijalna smo bića i potrebno nam je da budemo zajedno. Osim toga, za Vip je karakteristična naša korporativna kultura i mentalitet ljudi – dosta smo upućeni jedni na druge i raduje me što polako tu svoju bliskost vraćamo iz virtuelnog sveta u realno okruženje“, kaže Turk.

Čini se da je vaša industrija jedna od retkih kod koje koronavirus nije napravio veće probleme. Da li je to tačno ili mi ne vidimo neke stvari koje vi vidite?

U ovakvim situacijama, kada se čitav svet suočava sa jednom od najozbiljnijih ekonomskih kriza u ovom veku, ne postoji industrija koja nije osetila posledice. I mi smo, kao i većina drugih kompanija, bili primorani da značajno redefinišemo planove i promenimo prioritete u poslovanju za tekuću i narednu godinu. Pokrenuli smo dosta inicijativa koje su prilagođene situaciji. Jedna od njih je DokTok, prva platforma za onlajn konsultacije sa lekarom, a tu je i naša virtuelna prodavnica, spoj onlajn kupovine i odlaska na fizičko prodajno mesto, što je prvi prodajni format ovog tipa na našem tržištu.

Kvalitetna telekomunikaciona infrastruktura pokazala se od prvog dana uvođenja vanrednog stanja veoma važnom za privredu i koliko-toliko normalan život ljudi. Kada se u tom prvom talasu veliki broj usluga i aktivnosti odjednom preselio u digitalni svet, imali smo dodatne investicije u samu mrežu, kako bismo podržali rastuće trendove saobraćaja. Potrebe korisnika su diktirale ponudu proizvoda i usluga, pa smo morali da se prilagodimo vrlo brzo. Omogućili smo im onlajn pristup svim uslugama, besplatne dodatke za internet, aplikacije za video-konferencije, besplatno pozivanje epidemioloških službi i posete različitim edukativnim i informativnim sajtovima. Sve to trebalo je sprovesti u okruženju u kom smo i sami morali da vodimo računa o zdravlju i bezbednosti svih zaposlenih, obezbedimo uslove za rad od kuće za više od 800 kolega. Iz ove perspektive, smatram da smo uspešno odgovorili na izmenjene potrebe tržišta i da smo se pokazali kao pouzdan partner našim korisnicima.

Kako su vaši zaposleni prolazili kroz ovaj period?

Pandemija je donela veliku promenu navika i stila života svih naših zaposlenih. S jedne strane, tu su kolege koje su sve vreme vanrednog stanja bile na raspolaganju korisnicima na prodajnim mestima – za njih smo organizovali posebnu logističku podršku i na dnevnom nivou obezbeđivali neophodnu količinu maski, rukavica i dezinfekcionih sredstava, uz osiguravanje mera socijalnog distanciranja na radnom mestu, kao i prevoz do kuće. S druge strane, izazov su imale i kolege koje rade od kuće, posebno oni koji imaju malu decu. Zato smo omogućili još fleksibilnije radno vreme, tokom kog na imejlove može da se odgovori u toku celog dana – ne samo od 9 do 17 č., na primer.

Ono što je dobro kada je ova situacija u pitanju jeste da smo od početka bili spremni za ono što je usledilo, na vreme smo formirali krizni tim i pripremili različite scenarije zaštite od virusa. Preduzeli smo mere opreza i pre samog uvođenja vanrednog stanja: uveli smo rad od kuće, smanjili putovanja u inostranstvo, obezbedili dezinfekciona sredstva, uz osiguravanje mera socijalnog distanciranja na radnom mestu.

Ono što danas, kada je situacija bolja ali i dalje neizvesna, ne treba zaboraviti jeste da su ljudi više od svog radnog okruženja, u tom smislu je prethodni period za nas bio kontrolna tačka. Pokazalo se da kultura koju negujemo unutar kompanije ima dovoljno jake temelje da odoli izazovu. Šta god da se desi, naši zaposleni znaju da mogu da računaju na našu podršku, a mi na njihovu posvećenost. Ključ je u međusobnom poverenju.

Da li nam možete reći koji je segment vašeg poslovanja bio „na prvoj liniji fronta” u poslednjih nekoliko meseci?

Najveći izazov na početku svakako je bila stabilnost mreže – proglašenje vanrednog stanja prouzrokovalo je značajan rast govornog saobraćaja. Usledili su dani u kojima su sve svakodnevne aktivnosti iz realnog sveta prešle u virtuelni svet: uveden je režim rada od kuće, onlajn edukacija đaka i studenata, a boravak kod kuće je uslovio ljude da više vremena posvete različitim sadržajima na internetu. Sve je to povećalo protok data saobraćaja. Samo u prvom kvartalu 2020. potrošnja interneta putem mobilnog telefona među korisnicima u Srbiji dostigla je 101,6 miliona GB, što je skoro 46 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Iako su porast zabeležila sva tri operatera, čak 42,4 miliona GB podataka razmenili su korisnici Vip mreže, što je 41,7 odsto od ukupne količine razmenjenih mobilnih podataka. Zbog toga naši timovi za održavanje na dnevnom nivou prate rad i opterećenje mreže omogućavajući im obavljanje svih željenih aktivnosti. Naš glavni zadatak će i u narednom periodu biti da budemo operater na kog se uvek mogu osloniti.
Mnoge kompanije već najavljuju da se u kancelarije neće vraćati do kraja godine, a neke čak ni sledeće. Da li vi već znate kako će to izgledati u Vipu?

Naši zaposleni još uvek sami donose odluku o tome da li će raditi iz kancelarije ili neće, zavisno od toga koliko se komforno osećaju. U poslednje vreme primećujem porast dolazaka, od 800 kolega koji rade u centrali, na poslu je bilo njih 150. To me je navelo da dosta razmišljam o tome na koji način ćemo nastaviti da radimo i verujem da će doći do uspostavljanja hibridnog sistema. Mislim da posao u kancelariji neće nestati, ali ćemo svi razmišljati o manjim, efikasnijim, bezbednijim kancelarijama i načinu rada u njima. Mere opreza koje podrazumevaju nošenje maski u zatvorenom prostoru neće trajati večno, u narednom periodu će se uspostaviti ravnoteža između potreba ljudi za komunikacijom „lice u lice” i zdravog radnog okruženja.

Siguran sam, i to često napominjem kolegama, da je kancelarija, verovatno, najbezbednije mesto na kom mogu da budu. Bezbednija je od prodavnica, kafića, sportskih terena, jer obezbeđuje sva zaštitna sredstva i redovno se dezinfikuje i čisti. Obezbedili smo uslove za povratak polovine zaposlenih u kancelarije i početak rada po novom sistemu, odnosno utvrđenim smenama.

Mislim da smo dali dobar primer kako jedna odgovorna kompanija može da savlada nešto što zovem poslovni poremećaj na tržištu, a da pri tom zadrži svoju viziju, napreduje u pogledu poslovnih zadataka i održi pozitivan duh i energiju svojih ljudi, što je najteže kada niste u kontaktu sa njima.

Tema našeg broja je „Nova realnost ili nova mogućnost”. Gde vi vidite „novu mogućnost” za Vip mobile?

Vanredne okolnosti su uspostavile čvrstu bazu za dalji razvoj digitalnog društva, u kom će biti više virtuelne interakcije. U prilog tome govore i podaci najnovijih istraživanja – broj korisnika pametnih telefona u svetu danas iznosi 3,5 milijardi, što je skoro 45 odsto svetske populacije i više od 10,06 milijardi internet konekcija, što premašuje sadašnju svetsku populaciju.

Industrija telekomunikacija sama po sebi jeste dinamična, ali nove mogućnosti za nas će biti izvan granica naše privredne grane. Interesovanja se sve više usmeravaju na industriju zabave. Takođe, inovacije koje pojednostavljuju svakodnevni život i poslovanje polje su koje ostavlja puno prostora da budemo kreativni, drugačiji i partneri u iskustvu naših korisnika. Verujem da je pred nama zaista uzbudljiv period. Naravno, i dalje ćemo davati sve od sebe da budemo prepoznati kao odgovoran i pouzdan provajder koji obezbeđuje odličan kvalitet usluga i najbolje korisničko iskustvo, kao i snažnu infrastrukturu koja će biti otporna na promene u budućnosti.

Veliki broj zaposlenih danas je uplašen i zabrinut ne samo zbog korone već i zbog svojih poslova. Svi gledaju u ljude kao što ste vi. Koliko ovakve krize stvaraju prave lidere? Kako se vi osećate kao čovek u takvoj poziciji?

Potpuno je prirodno da se takav osećaj javlja, i to ne samo kod zaposlenih već i kod samih lidera. U uobičajenim okolnostima planovi i rutine koje imamo daju nam osećaj kontrole nad poznatim situacijama i uverenje da znamo šta treba da radimo. Kada nastupi kriza, gubi se taj osećaj kontrole na svakodnevnim procesima koje obavljamo i javlja se strah. U takvim situacijama najpre je neophodno da budete informisani, kao i da slušate svoje zaposlene i odgovorite na njihove ključne potrebe. Lideri ne upravljaju samo poslovanjem kompanija, već i emocijama svojih zaposlenih, zbog čega je poverenje zaposlenih ključni preduslov za uspešno savladavanje krizne situacije. Još jedan preduslov za uspešno vođstvo u krizi jeste sposobnost lidera da se izdvoji iz trenutne situacije i predvidi na koji način će se ona razvijati. Kada govorimo o ličnom doživljaju liderstva u ovim okolnostima, čini mi se da je ključna prisutnost u sadašnjem trenutku i promišljanje o onome što sledi u budućnosti.

Kakva je uloga kompanija u ovoj situaciji? Šta je danas važno za njih: samo da opstanu, da ostvare profit uprkos svemu ili nešto drugo?

Istorija je pokazala da oni čiji je fokus na ostvarivanju profita vrlo brzo ispadnu iz trke. Bivaju diskvalifikovani. Mislim da je ključno pronaći svrhu koja je veća od same kompanije, a koja na adekvatan način adresira potrebe korisnika i društva u celini u određenom trenutku. To se podjednako odnosi na brigu o zaposlenima, krajnjim korisnicima i okruženju u kom poslujemo. Ove tri stvari su međusobno povezane i zavisne jedna od druge.

Glavna odlika uspešnih kompanija, ali i ljudi, jeste sposobnost da se prilagode novim okolnostima, a da bi sistem mogao agilno i efikasno da se prilagodi promenama, mora dobro da funkcioniše iznutra. Na poslodavcima je da, zajedno sa državom, ulože napore i zadrže što veći broj zaposlenih uprkos izazovima ekonomske krize. Korisnicima, s druge strane, treba pružiti upravo ono što im je potrebno po ceni koju u ovim uslovima sebi mogu da priušte. Naravno, veliki uticaj na opravak društva nosi upravo ideja da zajedno možemo više, odnosno da svaka kompanija na svom polju može da doprinese i pomogne svojoj zajednici. Neke kompanije su donirale finansijska sredstva zdravstvenim ustanovama ili lokalnim samoupravama, neke su donirale proizvode i mašine za borbu protiv virusa, druge su čak konvertovale svoj proizvodni lanac da bi proizvodile neophodna sredstva za zaštitu, kakve su maske i sredstva za dezinfekciju ruku, što je velika stvar.

Koliko je danas teško napraviti biznis plan za 2021. godinu?
Baš smo sada u fazi izrade biznis plana, ali razvijanje biznis plana je uvek teško. Kada iza sebe imate istoriju uspeha, vlasnici neminovno očekuju više. Za Vip su poslednje tri-četiri godine bile sjajne, rastao je broj korisnika, dobit, broj zaposlenih, ugled, mreža – sve je bilo u porastu i, naravno, očekivanja su da se to nastavi. Uzevši u obzir celokupnu situaciju, nije lako planirati. Ima puno nepoznanica u vezi s tim šta će se dešavati u svetu, regionu, u Srbiji, kako će se razvijati epidemiološka situacija, kako će ekonomska dešavanja uticati na mala i srednja preduzeća i platnu sposobnost ljudi. Pokušavamo da sve to obuhvatimo poslovnim planom koji će i dalje biti ambiciozan, iako, verovatno, ne onoliko koliko je bio prethodnih godina. Pre svega, nastojaćemo da se dalje razvijamo i budemo bolji od konkurencije na svim poljima.

Da li je i koliko ova situaciju promenila i vaš život?
I jeste i nije. Ja sam od onih koji pokušavaju vrlo brzo da se naviknu na nove uslove. Kao strasnom jedriličaru koji i u normalnim uslovima provodi po mesec dana izolaciji sa porodicom na jedrilici, prijalo mi je. Tad kad je bilo najteže, za vreme policijskog časa i Uskrsa i kada smo, čini mi se, bili četiri-pet dana u kući, sedeo sam na terasi sa svojom ženom, uhvatio je za ruku i rekao: „Pa vidi, ovo je kao da smo na jedrenju. U izolaciji smo, samo treba da zamislimo delfine i more u daljini.”

Još više smo se zbližili kao porodica. Uveče smo se družili, igrali monopol i pokušali da te zajedničke trenutke koji su nam dati iskoristimo na najbolji način. Za mene je to bilo jedno dobro iskustvo. S druge strane, bilo je teško održati kontakt sa zaposlenima. Održati motivaciju. Jako je važno ljudima dati do znanja da ste tu za njih u ovako izazovnim vremenima. Da nisam ja, kao CEO, u boljoj poziciji od njih, već da smo svi u tome zajedno. Za vreme policijskog časa redovno sam obilazio naša prodajna mesta da bih ljudima pružio podršku i dao im do znanja da sam stvarno tu za njih, a ne negde kod kuće dok su oni u poslovnici sa maskama. Želeo sam da im dam do znanja da su najbitniji u tom trenutku. Iza nas je interesantan period, koji je utabao put novim navikama, ali sigurno ne bih želeo da se ponovi.

bizlife.rs

Samo prijavljeni korisnici mogu ostavljati komentare.