Izbor urednika

Pandemija koronavirusa promenila je način života i poslovanja u gotovo svim delatnostima i u gotovo celom svetu.
Drugačije nego do sada se i živi i radi, ali i kupuje, a ta promena je izuzetno vidljiva jer je sve više kupaca koji odlučuju da u kupovinu ide u radnju u blizini. Tako su male komšijske radnji sve posećenije, a to pokazuju i rezultati istraživanja nedavno sprovedenog u Evropi.

Naime, tri četvrtine potrošača u Evropi, odnosno njih 74 odsto, radije kupuje u lokalnim zajednicama, što je više nego pre godinu, pokazalo je istraživanje kompanije „Masterkard”. Uloga malih preduzeća u nacionalnoj ekonomiji ozbiljno je narušena svetskom zdravstvenom krizom ove godine, ali je, uprkos tome, poverenje u lokalne prodavnice na istorijskom maksimumu.

74 odsto stanovnika u Evropi radije kupuje u lokalnim zajednicama
Istraživanje ukazuje na to da ljudi širom Evrope troše više novca u lokalnim zajednicama. Gotovo 50 odsto onih koji se odlučuju na taj korak kao razlog navode da žele da im pomognu da poslovanje vrate na pređašnji nivo, a nakon toga slede novoizgrađeni odnosi s lokalnim trgovcima i samostalnim prodavnicama – 28 odsto, a njih 26 odsto se na odlazak u prodavnice u lokalnoj sredini odlučuje zbog poverenja u preporuke ljudi iz zajednice.

Dve trećine, ili 65 odsto stanovnika Evrope, kaže da su iznova počeli da cene lokalnu zajednicu i lokalne prodavnice od kada je nastupila pandemija. Izvajaju se tri glavna razloga zbog kojih kupci ponovo otkrivaju radnje u komšiluku – polovina anketiranih se izjasnila da je to praktično, a potom to što izbegavaju redova u većim supermarketima, te ograničenje putovanja. Nešto više od tri četvrtine ispitanika, ili 77 odsto, kazalo je da više voli da kupuje od nekoga koga poznaje, a 72 odsto veruje preporukama lokalnih trgovaca.

Komšija sve važniji

Zanimljivi su i rezultati istraživanja „Masterkarda” vezani za društvene vrednosti zajednice. Naime, od uvođenja ograničenja kretanja, 58 procenata ispitanika izjavilo da se radije javlja svojim komšijama nego pre godinu. Svaki peti ispitanik ima rezervni ključ stana svog suseda, 44 odsto preuzima dostavu za komšiju, a 18 odsto je član „Votsap” grupe koju čine susedi. Istraživanje je takođe otkrilo da su lokalni kafići, mesare, piljarnice, pekare i pabovi među glavnim stubovima moderne zajednice.

ako u Srbiji takvo istraživanje nije sprovedeno, izvesno je da malih komšijskih radnji ima i da im ne nedostaje mušterija. U gradovima je gotovo na svakom uglu poneka radnja, neretko u istoj ulici ili bulevaru ima i po nekoliko prodavnica velikih trgovačkih lanaca, ali i samostalnih trgovina.

77 odsto više voli da kupuje od nekoga koga poznaje
Po rečima pravnog savetnika u Udruženju potrošača Vojvodine Marka Dragića, u poslednje vreme, a pre svega zbog koronavirusa, navike potrošača u Srbiji su se promenile. On ukazuje na to da su male komšijske radnje veoma važne, pre svega, starijim kupcima, a da mladi brže i lakše prihvataju promene.

– Mladi sada daleko više nego ranije kupuju onlajn, a u kupovinu uglavnom odlaze u supermarkete – kaže Dragić. – Stariji potrošači vole da kupuju u manjim radnjama, gde najčešće nabavljaju osnovne proizvode – hleb, mleko, tu su opušteniji i neretko poznaju prodavce, razgovaraju s njima...

Po njegovim rečima, odlaskom u velike radnje, u kojima je širok izbor različitih proizvoda, na jednom mestu se kupi sve što je potrebno za jednu nedelju ili nešto duži period. Time se štedi i u vremenu i novcu jer su u hipermarketima cene ugavnom povoljnije nego u manjim radnjama. U kupovini u komšijskim radnjama, gde su cene nešto više, ne kupuje se mnogo već se odlazi u mini-kupovine, najčešće kad nešto zatreba.

dnevnik.rs

Samo prijavljeni korisnici mogu ostavljati komentare.