Izbor urednika

Ovo nezavisno telo je još letos reklo da je pomoć svim punoletnim građanima od 100 evra pogrešna mera. Analiza je pokazala da ona nije usredsređena na one kojima je potrebna.
Uvek postoji izvestan stepen napetosti između nezavisnih institucija, kao što je Fiskalni savet i Vlade Srbije. Naše je da ocenjujemo i često se ne slažemo u ocenama i procenama sa vladom. Naravno, potom uslede reakcije sa druge strane. Računamo na to da je stepen napetosti upisan u način rada, kaže za „Politiku” Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, povodom prekjučerašnje oštre polemike sa Sinišom Malim, ministrom finansija, o meri pomoći svim punoletnim građanima u iznosu od 100 evra.

Težište diskusije bilo je zapravo studija koju su finansirale Međunarodna organizacija rada (MOR) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), u kojoj se između osatalog kaže da je jednokratnom novčanom pomoći svim punoletnim građanima, Srbija uspela da obuzda širenje siromaštva.

Na skupštinskom Odboru za finansije, gde se razgovaralo o rebalansu budžeta, ministar finansija je zapitao da li je posao Fiskalnog saveta da kritikuje i demantuje EBRD i MOR, koji upravo hvale tu meru države. On je Pavlu Petroviću i Nikoli Altiparmakovu, članovima Fiskalnog saveta, rekao da su oni Fiskalni savet Republike Srbije, a ne onaj ko kritikuje MOR i da za taj posao nisu plaćeni.

Pavle Petrović objašnjava da su ovu studiju pomenute međunarodne organizacije finansirale, a da su je radili domaći autori. U toj studiji je analiziran efekat mere 100 evra pomoći svim građanima i zaključeno je da je to smanjilo siromaštvo.

‒ Nikola Altipamakov i njegov tim su pogledali studiju i imali su analitičke primedbe. Uočili su grešku da je efekat mere znatno manji nego što su tvrdili autori studije. Pokazali su da je sa tih 600 miliona evra ili čak polovinom ili trećinom tog iznosa mogao da se postigne isti efekat na smanjenju siromaštva, da je taj novac upućen samo onima kojima je to bilo neohdno, a ne čitavoj populaciji ‒ objasnio je prof Petrović.

‒ Naša reakcija je bila da luzerski kažemo ‒ evo međunarodne organizacije hvale meru vlade, a mi smo bili protiv toga. Naše je bilo da analitički pokažemo da to nije tačno. Odgovor na to može da bude da autori studije pokažu da mi nismo u pravu i da je mera imala efekat ‒ kaže naš sagovornik.

Na kritiku da posao Fiskalnog saveta nije da komentariše međunarodne organizacije ili konstataciju jednog poslanika, koji je prema Petrovićevim rečima, duhovito primetio da bi Fisklani savet mogao da kontroliše prebrojavanje glasova u Džordžiji, predsednik Fiskalnog saveta podseća da je ovo nezavisno telo još letos reklo da je pomoć svim punoletnim građanima od 100 evra pogrešna mera. Njihova analiza je pokazala da mera nije usredsređena na one kojima treba i da je fiskalno skupa.

‒ Imate potpuno jedan luzerski pristup, ako imate MOR i vama i drugima bude krivo, pa kažete da država nije smanjila siromaštvo. Kakve veze ima to sa onim što radi Vlada Srbije ‒ kazao je ministar finansija i dodao da je potpuno besmisleno da Fiskalni savet kritikuje stav MOR-a i EBRD-a, prenosi Tanjug.

Petrović objašnjava da su analizirali pomenutu studiju da vide da li su i sami pogrešili. Jer ta studija tvrdi da je ovo dobra mera i da smanjuje siromaštvo.

‒ Ne radi se o tome da mi nadgledamo izbore u Džordžiji ili da komentarišemo ove dve međunardone orgnizcije koje hvale vladu već se radi o tome da analiziramo efekte mere vlade da li je ona dobra ili ne. Mi smo kada je trebalo da bude donesena rekli da je preskupa za efekat koji bi imala. Ne radi se ovde o pohvali međunarodnih organizacija vladi već o studiji koja nešto tvrdi i mi na to odgovaramo zato što je to u domenu našeg savetovanja vlade. Pokazali smo vladi, parlamentu i našoj javnosti da to nije tačno. Naša motivacija nije da nas drugi hvale već da dođemo do istine, koliko možemo. Autori te studije treba da kažu da Fiskalni savet nije u pravu i da na profesinalnom nivou analitično to raspravimo ‒ kaže Petrović.

Fiskalni savet je kategoričan u stavu da je pomoć građanima od 100 evra loša mera, jer zbog tih 600 miliona evra deficit budžeta je veći za 1,3 odsto BDP-a. Da nije bilo te mere deficit bi umesto 8,7 odsto bio oko 7,5 odsto BDP-a, što je prosek Centralne i Istočne evrope, navodi predsednik Fiskalnog saveta.

On kaže da je njihova glavna primedba na rebalans budžeta to što nije dobro urađen u delu transparentnosti. Poslanici koji raspravljaju o budžetu, pa i čitava javnost, kako ističe, ne znaju raspodelu tih novih 850 miliona evra, šta su dodatni izdaci u odnosu na aprilski rebalans.

‒ Velika stavka je 150 miliona evra budžetske pozajmice za koju ne znamo gde to ide. Pitamo se da li je to za „Er Srbiju”. Verovatno jeste, ali to bi trebalo vlada da kaže poslanicima i javnosti. Kancelarija za javna ulaganja dobija 100 miliona, ali nije rečeno za šta će to da se troši. Nije objašnjeno ni zašto su investicije Ministarstva odbrane povećaneza oko 100 miliona evra ‒ kaže Petrović.

Uočili su potpuno novi trošak koji nema nikakve veze sa pandemijom. Reč je o subvenciji za izgradnju aerodroma u Trebinju od skoro četiri milijarde.

‒ Mi imamo mnogo veće probleme i imamo ovde gde da ulažemo, ali ako smo odlučili da investiramo tamo zašto ne piše transparentno u rebalansu. Onda poslanici mogu da postave pitanje da li je potrebno da dajemo za aerodrom u Trebinju, a vaduh nam je zagađen, voda se izliva neprečišćena u Dunav i Savu ‒ navodi Petrović.

On zaključuje da je svrha Fiskalnog saveta da pomogne da se pokaže da su javne finansije stvarno javne, pre svega da poslanici koji odlučuju znaju šta stoji iza tih brojeva u rebalansu budžeta, a potom i čitava javnost.

politika.rs

Samo prijavljeni korisnici mogu ostavljati komentare.