Izbor urednika

Privreda Srbije je tokom 2019. izdvojila gotovo 148 milijardi dinara za 20 najvećih neporeskih nameta, pokazao je NALED-ov godišnji izveštaj kvaliteta regulatornog okruženja – Regulatorni indeks Srbije(RIS).Privreda Srbije je tokom 2019. izdvojila gotovo 148 milijardi dinara za 20 najvećih neporeskih nameta, pokazao je NALED-ov godišnji izveštaj kvaliteta regulatornog okruženja – Regulatorni indeks Srbije(RIS).Reč je o dvostruko većem iznosu u odnosu na 2016. i prethodni RIS, kada su za 20 najvećih nameta izdvojene 73 milijarde.

Najveći deo novca, gotovo 75 milijardi dinara, pripao je republičkom budžetu - 50,7 posto. Gradovi i opštine su na ime ovih neporeskih nameta prihodovali više od 39 milijardi dinara, odnosno 26,4 posto, pokrajinski budžet 7,6 milijardi, a ostali korisnici 26 milijardi dinara. Osim finansijskog opterećenja za građane i privredu; problem je i broj ovih nameta.
- Samo na republičkom nivou postoji 1.189 neporeskih nameta, koje su; u okviru Projekta za reformu neporeskih prihoda, popisali KPMG i NALED – rekao je Igor Lončarević, partner u kompaniji KPMG i potpredsednik Saveza za fer konkurenciju u NALED-u. - Kada se tome doda i veliki broj nameta koje propisuju lokalne samouprave, pokrajina, javna preduzeća i agencije, jasno je da građani i privreda ne mogu da razumeju šta sve moraju da plaćaju; osim ako im se to ne prikaže na jednostavan način i na jednom mestu, u okviru javnog elektronskog registra neporeskih nameta. Cilj nam je da Ministarstvu finansija uskoro predstavimo model takvog registra i pokažemo šta su njegove prednosti. Počećemo s registrom republičkih i lokalnih administrativnih taksi, a naknadno ćemo dodati naknade i druge neporeske namete.

S obzirom na to da su republičke administrativne takse sistematizovane u okviru zakona, prva verzija registra pomogla bi sistematizaciji lokalnih taksi, koje je sada moguće pronaći samo u pojedinačnim odlukama lokalnih samouprava. U okviru registra, korisnici bi takse mogli da pretražuju po više osnova – zakonu i podzakonskom aktu kojim je uveden, organu koji je nadležan za naplatu, osnovici i iznosu nameta, roku za plaćanje i drugim važnim elementima. To bi znatno olakšalo pronalaženje nameta i iznosa koji su obavezni da plate, kao i uplatnog računa.
Registar bi, uz to, trebalo da ima konstitutivno dejstvo i onemogući uvođenje i naplatu nameta koji nisu registrovani. Za organe koji žele da registruju novi namet, postojala bi procedura upisa, a finalno odobrenje davalo bi Ministarstvo finansija. U perspektivi, država bi mogla da omogući i da se kroz registar nameta plati elektronskim putem.
Kada je reč o 20 najizdašnijih neporeskih nameta, najviše novca naplaćeno je za posebnu naknadu za upotrebu državnog puta - 26,1 milijardu dinara. Slede naknada za korišćenje prostora i građevinskog zemljišta i naknada za korišćenje dobara od opšteg interesa sa po 14,9 milijardi dinara. Na četvrtom mestu su republičke administrativne takse - 9,2 milijarde, a potom slede naknade za priređivanje igara na sreću - 8,4 milijarde. U vrhu po visini naplaćenih sredstava su i naknade za korišćenje vazduhoplovnog prostora, vode, šumskog i poljoprivrednog zemljišta i prirodnih dobara, zaštitu životne sredine, sredstva od davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta, sudske takse...
Predvidivost najvažnijaCilj Projekta za reformu neporeskih prihoda je da se formiranjem sveobuhvatnog javnog Registra neporeskih i parafiskalnih nameta unapredi transparentnost i predvidivost neporeskih dažbina, uključujući sve vrste naknada, taksi i ostalih neporeskih nameta koje plaćaju privreda i građani. Realizuju ga Partner Solutions, KPMG, NALED i Institut “Mihajlo Pupin”, a finansira Američka agencija za međunarodni razvoj.
Predvidivost najvažnija
Cilj Projekta za reformu neporeskih prihoda je da se formiranjem sveobuhvatnog javnog Registra neporeskih i parafiskalnih nameta unapredi transparentnost i predvidivost neporeskih dažbina, uključujući sve vrste naknada, taksi i ostalih neporeskih nameta koje plaćaju privreda i građani. Realizuju ga Partner Solutions, KPMG, NALED i Institut “Mihajlo Pupin”, a finansira Američka agencija za međunarodni razvoj.

dnevnik.rs

Samo prijavljeni korisnici mogu ostavljati komentare.