Izbor urednika

Prema rezultatima novog istraživanja Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, u periodu od od 2010. do 2019. godine, Srbija je zabeležila neto priliv mladih visokostručnih ljudi, što se kosi sa uobičajenim navodima o „odlivu mozgova” iz Srbije, objavio je „Startit”.Prema rezultatima novog istraživanja Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, u periodu od od 2010. do 2019. godine, Srbija je zabeležila neto priliv mladih visokostručnih ljudi, što se kosi sa uobičajenim navodima o „odlivu mozgova” iz Srbije, objavio je „Startit”.Bečki institut je jedna od vodećih međunarodnih organizacija, kada je reč o ekomonskim politikama.

Podaci iz istraživanja pokazuju da je tema kompleksnija nego što se misli, i poređenje sa drugim analizama sličnog tipa bi potvrdilo ili opovrgnulo navode, navodi „Startit”.
U sažetku izveštaja stoji da, iako su sve zemlje regiona tokom navedenog perioda zabeležile neto odliv stanovništva, pojedine zemlje, poput Srbije i Severne Makedonije, zabeležile su neto priliv visokoobrazovanih, dok je opšti trend da ove krajeve najviše napuštaju oni nižeg i srednjeg obrazovanja, s naročitim naglaskom da Srbiju napušta dosta medicinskog osoblja. Citirana je izjava profesora Mihaila Arandarenka sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu za portal „Biznis”, koji je i konsultant istraživanja zadužen za podruje Srbije.

Prema rezultatima istraživanja, ukupan broj pristiglih visokoobrazovanih ljudi u periodu 2015. do 2019. je oko 90.000. To znači da je u zemlju, u navedenom periodu, ušlo ukupno oko 90.000 više visokoobrazovanih nego što je iz nje otišlo.
Među njima prednjače oni koji su bili u starosnoj grupi 15-19 godina 2010. u Srbiji, a danas imaju između 24-29, što govori u prilog tezi o povratku svršenih studenata. Po svemu sudeći, samo u ovoj grupi ima više od 40.000 visokoobrazovanih.
Postoji, međutim, i jedna važna razlika – prema kategorizaciji studije, različite vrste medicinskih radnika klasifikovani su pod više, tj. vokaciono obrazovanje, i ne računaju se u neto razliku vezanu za visokoobrazovane.
Tri razloga za ovaj fenomenNavodi da za taj fenomen postoje tri verovatna objašnjenja. Deo priliva može se objasniti našim diplomcima koji su se po sticanju diploma u inostranstvu vratili u Srbiju. Drugi razlog mogao bi biti priliv mladih iz regiona, poput Bosne i Hercegovine, koji dolaze u Srbiju radi obrazovanja i u njoj i ostaju. Treći faktor mogao bi biti priliv visokoobrazovanih stranaca koji dolaze u zemlju.

dnevnik.rs

Samo prijavljeni korisnici mogu ostavljati komentare.