bankaSrbiji ne preti opasnost da zbog narastajućeg javnog duga upadne u krizu sa otplatom, tvrde ekonomisti, ali problem vide u ubrzanom zaduživanju pod netransparentnim uslovima i ne uvek najnižim kamatama.Srbiji ne preti opasnost da zbog narastajućeg javnog duga upadne u krizu sa otplatom, tvrde ekonomisti, ali problem vide u ubrzanom zaduživanju pod netransparentnim uslovima i ne uvek najnižim kamatama.


Samo u poslednjoj godini, javni dug države popeo se za više od tri milijarde evra, sa 24,5 na kraju 2019. dospeo je na nešto manje od 28 milijardi, ali je to još uvek ispod 60 odsto BDP-a, što se smatra granicom za države poput naše.
Iako zapadni analitičari poslednjih meseci ukazuju da se posebno zemlje Istočne i Centralne Evrope ubrzano zadužuju kod kineskih investitora i strepe da će dospeti u „dužničko ropstvo“ prema toj zemlji, Srbija se ni tu ne nalazi na listi rizičnih.


Ne preti nam scenario Crne Gore

Nama ne preti scenario Crne Gore, kojoj ovih nedelja konzorcijum evropskih i američkih banaka pokušava da smanjenjem kamate i reprogramom olakša otplatu kredita koji je premašio milijardu evra i u ukupnoj zaduženosti te zemlje, koja iznosi 80 odsto BDP učestvuje sa oko 25 do 30 procenata.
Kada je o Srbiji reč, ukupno kineski krediti odobreni za izgradnju velikih infrastrukturnih projekata iznose oko tri milijarde, što je desetak procenata ukupnog dugovanja.
– Svaka zemlja ima neku svoju granicu zaduživanja, kada je pređe stvar postaje ozbiljna. Srbija nije u takvoj situaciji, ali je bila pre samo nekoliko godina kada je sprovodila program finansijske konsolidacije po vrlo nepopularnim i prema mnogim ljudima, penzionerima na primer, vrlo nepravičnim merama. Sada ipak mora da pazi da javni dug ostane u prihvatljivim okvirima, jer se već vrti oko 60 odsto BDP-a, a Zakonom o javnom dugu predviđeno je da ne sme preći 45 odsto – kaže za Danas profesor Ekonomskog fakulteta Jurij Bajec i dodaje da svaka zemlja mora da pazi na svoj ekonomski potencijal koji joj omogućava da normalno i uredno servisira dugove, a da istovremeno bude i prihvatljiva za strane kreditore koji mogu nepovoljne kredite da refinansiraju u zajmove sa nižim kamatama.

granica


Srbija ima umereni dug

Srbija ima umereni dug, iako bi u narednih nekoliko godina morala da uspori rast zajmova u evrima, odnosno da počne da obara odnos duga prema BDP-u, smatra profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić.
Objašnjava da već naredne godine mora da se snizi fiskalni deficit na dva do tri odsto kako bi to, uz neki projektovani rast BDP-a od četiri odsto, doprinelo da se obori javni dug.
On ne vidi ni opasnost od kineskih kredita, jer iznosi nisu tako visoki. Smatra da je crnogorski scenario daleko od nas. Ali, kaže i da ukoliko bismo se, hipotetički, našli u sličnoj situaciji, pomoć kakvu je sa Zapada dobila Crna Gora kod nas bi verovatno bila politički uslovljena, verovatno za neke odluke vezane za Kosovo ili Republiku Srpsku, zbog čega bi država trebalo da vodi računa i da izbegne takvu situaciju.
– Naši problemi sa javnim dugom za sada nisu toliko izvesni, čak i ako se pojave to neće biti zbog kineskih nego ukupnih obaveza. Ali, kada je u pitanju dug prema Kini, problem je to što su neki od zajmova uzeti pod većim kamatnim stopama nego što se to moglo naći u tom trenutku na tržištu kapitala. Drugi je problem to što su često povezani sa kineskim izvođačima na projektima koji se kreditiraju, pa su koristi za Srbiju manje. Treći problem koji nije vezan za Kinu, jeste što se naši projekti često realizuju pre nego što se prethodno predstavi javnosti detaljna studija opravdanosti investicije – kaže Arsić.


Sadašnji nivo zaduženosti ne ugrožava finansije

I glavni ekonomista Fiskalnog saveta, Danko Brčerević, tvrdi da sadašnji nivo zaduženosti ne ugrožava finansije zemlje a veruje i da će u narednim godinama doći do stabilizacije i preokretanja javnog duga, pa i sa te strane nema preterane opasnosti da će neko od investitora da se povuče.
– U krizu smo ušli sa stabilnim budžetom, tako ćemo i izaći, što je i plan u fiskalnoj strategiji, a to će dalje voditi ka smanjenju javnog duga, tako da za sada nema rizika. Ali, postoji jedan međukorak, to što mi kao zemlja koja ima lošu istoriju otplate a i ne nalazi se među najbogatijim u Evropi, imamo mnogo veće kamate u odnosu na razvijene, pa čak i u odnosu na zemlje Centralne i Istočne Evrope. Dakle, mi nemamo previsok javni dug, nego je problem to što je on neracionalan. Mi sa dugom od 60 odsto BDP-a isto izdvajamo srazmerno veličini ekonomije kao Francuska koja ima 120 odsto duga u BDP-u, jer je kod nas kamatna stopa duplo veća – kaže Brčerević.


Neracionalne kamate

Ne preti nam kriza, ali naša politika neracionalno mnogo daje na kamate umestio na neke važnije stvari u budžetu. Zato bi, što je naglašeno u fiskalnog strategiji, pravac Srbije narednih godina morao da se usmeri na stabilizaciju budžeta, da se uravnoteže prihodi i rashodi koji su zbog pandemije sada u disbalansu. To bi vodilo smanjenju učešća javnog duga u BDP-u na ispod 50 odsto, blizu zakonom predviđenih 45 procenata – kaže Danko Brčerević.

 

bif.rs

Dodaj komentar

Nije dozvoljeno vređanje, psovanje niti govor mržnje. Administratori će neprikladne komentare ukloniti bez najave.

Sigurnosni kod
Osveži

Komentari posetilaca

  • (VIDEO)
    Sokrat Sokrat
    Šta zna narod šta je kodeks?
     
  • (VIDEO)
    MarioPuzo MarioPuzo
    "RASKRINKANI U SVEGA 6 MNUTA" Ovo bi svi trebali da pogledju jer se dešava sada! Svima nama!
     
  • (VIDEO)
    Radojica56 Radojica56
    Briga njih dvojicu, žive život rok zvezde. Dok se oni glupiraju mi izgibosmo. :cry:
     
  • Istraživanje: Previše rada je opasno za život
    Milana Smajić Milana Smajić
    Rad zarobljava, odmor oslobađa!

Prijava / Registracija

Na vrh