Izbor urednika

Ni sudovi ni advokati ne prave razliku između diskriminacije i zlostavljanja na radnom mestu, što se može zaključiti na broju pravosnažno donetih presuda, ali i broju tužbi koje su sudovi odbili pod obrazloženjem da "nisu napisane kako treba". Ako profesor na fakultetu, sudija ili advokat/advokatica ne prave razliku - neće ni obični građani, ocenio je Bojan Urdarević, profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu, na panelu "Mentalno zdravlje na radnom mestu".

Urdarević je kao primer naveo konkurs jednog doma zdravlja u kom su tražene medicinske sestre mlađe od 35 godine. U obrazloženju konkursa je pisalo da su one "brže".
"Taj konkurs je nezakonit, jer prestavlja diskirminatornu radnju, tužbom je traženo da se konkurs poništi. Diskriminacija je pravljenje razlike između ljudi po ličnom svojstvu, dok zlostavljanje predstavlja radnju ili ponašanje kojom se značajno otežava boravak u radnoj sredini. Na kraju pojedinac ili da otkaz, često je praćeno zdravstvenim problemima", kazao je Urdarević.
On je pojasnio da je diskriminacija jedan čin, kao u slučaju pomenutog konkursa, a da se zlostavljanje, po važećim propisima, razlikuje po dužem vremenu trajanja.
"Sudska praksa kaže da (treba da trpite) barem šest meseci da biste mogli (nekoga) da tužite", dodao je Urdarević.
Kao primer negativne prakse, profesor je naveo i da mladi na intervjuima za posao odmah sami govore o svom bračnom statusu.
"To je postala praksa, jer kad god da su ranije konkurisali poslodavac bi ih to pitao. (Tako) su počeli i sami da govore", izjavio je on. 
Prema njegovim rečima, Zakon o zabrani zlostavljanja je donet 2010. godine, a neko je već tada rekao da unosimo pravne norme koje ne razumemo, "jer to tako treba".

"I onda dobijete Zakon koji je problem za sudove, jer se mnoge njegove odredbe ne shvataju dobro... Kod dela diskriminacije izvršilac može biti svako, kod zlostavljanja može biti samo poslodavac. Jedan od propusta Zakona je da se teško (okrivljuje) treće lice. Ukoliko radimo u banci i klijent nas napadne, ne možemo tužiti njega, već samo poslodavaca", smatra Uradrević.
Takođe dodaje da se slučajevi teško dokazuju, da da pokretanja postupaka retko dolazi , jer mali broj ljudi želi da svedoči usled straha.
"Čak i kada mogu da tuže, neće, jer se boje posledica... Onda je problem dokazivost, zato imamo malo presuda, i ti postupci zaista dugo traju. Ono što danas dolazi do sudova su poremećeni ljudski odnosi, uglavnom istovremeno kreću tužbe i za diskriminaciju i za zlostavljanje, koje su identične. Tu zakon nije rešenje, već edukacija od malih nogu... Ako nemate poveranja u institucije, u sud koji će da prepozna zlostavljanje, onda je je cela priča sa zakonom besmisao", zaključio je Urdarević. 
Kupac ne može da bude uvek u pravu, jer su žene, naročito u maloprodajama i ugostiteljstvu, često žrtve zlostavljanja. Zato bi poslodavac trebao da napravi korake i zaštiti svoje zaposlene od trećih lica, u ovom slučaju mušterija, dodaju autorke priručnika "Mentalno zdravlje i poslovno okruženje".
Jasna Mićović, koautorka priručnika, navodi rezultate istraživanja iz nordijskih zemalja, po kojima rigorozniji zakoni protiv zlostavljanja i mobinga znače i veću toleranciju između muškaraca i žena. 
"Oni kada dođu na posao, očekuju da su zaštićeni", kazala je Mićović.
Pol kao osnov diskriminacije se uvek nalazi među tri najčešće pritužbe za diskriminaciju, dodao je Relja Pantić, savetnik u Kancelariji poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
"Od početka godine do danas, Poverenik je primio oko 80 pritužbi u kome je nevedeno da je osnov diskriminacije pol, dok je prošle godine bilo 110 pritužbi po ovoj osnovi. U oblasti rada i zapošljavanja je podneto najviše pritužbi. Prošle godine je podneto preko 185 pritužbi po različitim osnovama u oblasti rada i zapošljavanja", dodao je Pantić.
On pojašnjava i da, nakon što Poverenik da svoje mišljenje, da li je došlo do diskriminacije, on samo može da da predlog kako da se to ispravi. 
Još jedna od koautorki priručnika Jelena Vulić je dodala da vremenski rokovi u nekom poslu predstavljaju još jedan od izvora hroničnog stresa, koji je priznat kao mentalna bolest.
"Briga o mentalnom zdravlju se višestruko vraća (poslodavcima)... Stres takođe ubija i kreativnost, koja je jedan od ključnih faktora u biznisu. Takođe, jedan od pokazatelja (lošijeg) radnog okruženja je i broj bolovanja i odsustva sa posla koji pokazuju kakva je klima u firmi", rekla je Vuluić.
Najranjive su višestruko diskriminisane žene, koje pored diskriminacije na poslu, trpe i diskriminaciju po rasnoj, verskoj ili seksualnoj osnovi. 
Priručnik "Mentalno zdravlje i poslovno okruženje" je izdat u okviru projekta "Ravnopravnost ne može da čeka", koji realizuje Fondacija Ana i Vlade Divac pod pokroviteljstvom Balkanskog fonda za demokratiju i Ambasade Kraljevine Norveške.
Publikacija ima za cilj da omogući prepoznavanje i razumevanje uticaja rodno zasnovane diskriminacije na mentalno zdravlje zaposlenih, kao i posledice na poslovni uspeh.

novaekonomija.rs

Samo prijavljeni korisnici mogu ostavljati komentare.