menjacnicaGotovo svaki drugi dinar kapitala u malim preduzećima u Srbiji – stranog je porekla. Slično je i u slučaju firmi srednje veličine, dok stranci stoje iza četvrtine osnovnog kapitala velikih kompanija.

Investitori iz inostranstva najradije ulažu u naše rudarstvo, poslovanje sa nekretninama, administrativne i pomoćne uslužne poslove, ali i stručne, naučne i inovacione delatnosti.

Podaci iz publikacije Republičkog zavoda za statistiku „Preduzeća po veličini i preduzetnici“ pokazuju da se za samo dve godine domaći kapital u malim trgovinama na veliko i malo smanjio za blizu devet odsto – od učešća od 47,5 na 38,7 odsto. U malim firmama koje se bave naučnim, inovacionim i tehničkim delatnostima, domaće gazde su retkost. Od učešća od 16,4 odsto u 2018, u 2020. spalo je na nepunih 12 odsto.

Kod srednjih preduzeća, stranaca je najviše u rudarstvu – čak 85 odsto. U trgovini na veliko i malo – 61 odsto, a gotovo 56 odsto u saobraćaju i skladištenju. Najveći udeo stranog kapitala u velikim kompanijama opet je u trgovini na veliko i malo – oko 80 odsto. Čak 60 odsto osnovnog kapitala naših rudnika stranog je porekla. U prerađivačkoj industriji gotovo svaki drugi osnivački dinar je iz inostranstva.

novac

Stručnjaci ističu da brojke pokazuju da je dolazak stranih investitora uticao na smanjenje spoljnotrgovinskog deficita.

– Lako je uočiti da je strani kapital značajno doprineo popravljanju spoljnotrgovinskog salda – objašnjava ekonomista Ivan Nikolić.

– Raste izvoz i taj rast beležimo od 2013. godine. Nosioci su tog značajnog prirasta kompanije iz oblasti gde je veći udeo stranog vlasništva. Po meni, veoma bitan doprinos je što se ulaskom stranog kapitala restrukturira industrija. Investicije utiču na porast kvaliteta tehnologija. Ide se ka proizvodima sa većom dodatom vrednošću. Veća je i zaposlenost. Prisustvo stranog kapitala u Srbiji, što se tiče industrije, povoljno je uticalo i može se oceniti kao pozitivno.

Kada je reč o velikim kompanijama, stranci vole da ulažu u administraciju i pomoćne uslužne delatnosti. Pre nekoliko godina držali su 61,5 odsto njih, a u 2020. godini – oko 55 procenata. Poslednjih godina povećali su učešće u informisanju i komunikacijama. Od udela od 28,3 odsto stigli su do 34 odsto.
Prokret u hotelima

Tokom 2018. godine, u velikim firmama koje se bave smeštajem i ishranom, svega je 26,4 odsto kapitala bilo domaćeg porekla. Već godinu kasnije, učešće je povećano na 76,7 odsto. U rukama stranaca, u 2020. godini, ostalo je samo 8,4 odsto kapitala.

– Nemam odgovor šta se desilo – kaže Georgi Genov, predsednik udruženja „Hores“.
– Istina je da nema zainteresovanih za investiranje u Srbiju. Iza većine lanaca stoji domaći kapital, jer je reč o franšizama. Hoteli u stranom vlasništvu mogu se „prebrojati na prste“.

 

bif.rs

Dodaj komentar

Nije dozvoljeno vređanje, psovanje niti govor mržnje. Administratori će neprikladne komentare ukloniti bez najave.

Sigurnosni kod
Osveži

Komentari posetilaca

Na vrh