srbija insvesticijeNajveći deo srpske privrede – čak 99,8 odsto, čine mala i srednja preduzeća (MSP), koja u privredi kreiraju 60 odsto dodate vrednosti, 66 odsto zaposlenosti i učestvuju sa 45 odsto u ukupnom izvozu. Mala i srednja preduzeća (kao i mikro firme) često nemaju kapacitete da samostalno premoste razvojne izazove. Razlozi su uglavnom nedostatak kapaciteta u najširem smislu – radna snaga, znanje, veštine (pogotovo menadžerske), pristup finansijama i tržištu. Kroz efikasno organizovanje neki od ovih problema mogu da se prevaziđu.

Prema navodima Svetske banke, veliki problem strukture privrede u Srbiji je “nedostatak sredine”, odnosno nedovoljan broj dinamičnih preduzeća srednje veličine, koja će značajno doprineti razvitku privrede, dok su resursi striktno koncentrisani kod malog broja velikih preduzeća sa nezadovoljavajućom produktivnošću.
Takođe, postoji veliki broj malih i mikro preduzeća koja nisu uspela da prerastu u srednja, niti da ostvare ekonomiju obima potrebnu da postanu konkurentni izvoznici.

Pavle Medić, zamenik glavnog ekonomiste u CEVES-u, nezavisnoj istraživačko-razvojnoj organizaciji posvećenoj društveno-ekonomskom razvoju Srbije i Zapadnog Balkana, kaže za Biznis.rs da je ipak u Srbiji tokom prethodne tri decenije, uprkos velikom broju izazova, stasalo nekoliko stotina veoma uspešnih malih i srednjih preduzeća od kojih su neka u svojim nišama gotovo lideri na evropskom nivou.


Sve popularnije povezivanje u različite vrste platformi

Ova preduzeća sreću se i u sektorima gde Srbija kroz nasleđe ima konkurentsku prednost, kao što je proizvodnja nameštaja i enterijera, gume i plastike, prehrambenih proizvoda, specijalnih mašina i alata i metalnih proizvoda, ali i u nekim “modernijim“ kao što je proizvodnja medicinskih aparata i opreme, električnih i optičkih proizvoda, softverskih i hardverskih IT rešenja, kao i grupe firmi koje se bave inženjeringom i projektovanjem sistema, mašina i slično. Suština problema upravo leži u činjenici da bi ovakvih preduzeća moglo biti znatno više, a da se istovremeno nedovoljno “koristi“ prisustvo onih koji su već tu.

– Na primer, inicijativa koja bi unutar istog sektora oko ovih već etabliranih preduzeća okupila ona sa manjim iskustvom donela bi korist za oba – etablirana preduzeća bi mogla da manje zahtevne delove proizvodnje prepuste (podugovore, outsource) preduzećima sa manjim iskustvom i koncentrišu resurse na zahtevnije delove poslovanja, dok bi manje iskusna preduzeća osim posla dobila priliku da od uspešnih “uče kroz rad“ – navodi Medić.

Pavle Medic

Takođe, udruživanje ne mora biti unutar istih sektora, već sve popularnije postaje povezivanje različitih sektora u različite vrste platformi koje se mogu nazvati inovacioni klasteri. Na primer klasteri koji spajaju IT tehnologije u širem smislu i poljoprivredu ili medicinu, programiranje igara i virtuelnu realnost, preduzeća koja čine industriju 4.0, proizvođače koji zajedno proizvode pametan nameštaj i slično. Veća dodata vrednost kroz produžavanje lanaca vrednosti omogućava višu produktivnost i bolju zaradu, što je neophodan preduslov rasta.
– Naravno, potrebni su veliki napori i vreme kako bi MSP prerasla u velika preduzeća, ali bi napori koji bi podstakli preduzeća da se udružuju, pa čak u prvom koraku da shvate značaj i važnost udruživanja, sigurno davali dobre rezultate – objašnjava Medić.


Kakvu korist od povezivanja i saradnje imaju mala i srednja preduzeća, a kakvu privreda u celini?

Udruživanjem preduzeća mogu da postanu produktivnija, da dobiju lakši pristup znanjima i inovacijama, finansijama, tržištima. Kroz primer povezivanja preduzeća unutar istog sektora preduzeća mogu optimalnije i produktivnije da rasporede resurse, odnosno da od uspešnijih uče kroz rad i saradnju. Kada je u pitanju povezivanje različitih sektora, rezultat su duži lanci vrednosti, odnosno “skuplji“ proizvodi više dodate vrednosti.

– Sve ovo za manja preduzeća znači i posredno ili neposredno uključivanje u svetsku trgovinu. U svetlu najnovijih dešavanja, krize izazvane korona virusom i rata u Ukrajini, jasno je da jako domaće tržište koje može da obezbedi potrebne inpute može biti od neprocenjivog značaja. Takođe, udruživanje može biti jako značajno i za pristup vlastima i promovisanje potreba za promenama regulative – glas dobro udružene grupe preduzeća sa konkretnim zahtevom teže je “ignorisati“ nego glas jednog preduzeća, ma koliko dobru ideju ili inicijativu to preduzeće imalo – smatra Medić.

On naglašava da firme kroz udruživanje postaju produktivnije, otpornije na krize i dobijaju bolju pozornicu za promovisanje svojih inicijativa, ideja i interesa.

– Sa druge strane, što je više dinamičnih i produktivnih preduzeća, jača je i privreda. Na kraju, država može biti samo onoliko jaka i sposobna koliko je jaka i sposobna njena priveda – ističe naš sagovornik.
Kada je reč o delatnostima u kojima postoji potreba za udruživanjem malih i srednjih preduzeća, Pavle Medić navodi da je to neophodnost za sve.

– Najkraći i najlakši odgovor bio bi – u svim. Za početak, danas teško da se može zamisliti sektor kome ne bi odgovarala intenzivna saradnja sa IT firmama i/ili firmama iz mašinske industrije koje mogu da optimizuju njihovo poslovanje i proizvode robote i mašine baš prema njihovim potrebama. A toga ima u Srbiji – kaže ekonomista CEVES-a.

Takođe, sve češće se uz proizvode čuje prefiks “pametni“ – pametni satovi, hrana, nameštaj, mali kućni aparati… Svi oni nastaju kroz projekte udruživanja i/ili inoviranje različitih disciplina, odnosno sektora, i to lakše nego što bi se možda činilo. Na primer, pametni bojler ili peć nastaju onog trenutka kada se u njih ugradi aplikacija preko koje vi na svom telefonu možete birati temperaturu ili vreme kada će se uređaj pokrenuti.

– Naravno, nije moguće pokrenuti ovakve inicijative baš u svim sektorima istovremeno. Stoga bi napore trebalo koncentrisati na one sektore koji su već pokazali da imaju jasne konkurentske prednosti i dovoljan broj etabliranih lidera. Na primer, u slučaju Srbije to bi mogli biti klaster proizvođača prehrambenih proizvoda više dodate vrednosti, klaster visokotehnolokih (IT) rešenja u poljoprivedi, napredne tehnologije u medicini, klaster koji bi činio industriju 4.0 (koji bi povezao sektore mašina i opreme, gume i plastike, IT, optike…), klaster proizvođača pametnog nameštaja i energetski efikasnih rešenja za opremanje objekata, ili klaster kreativne modne industrije, gejming industrije i virtuelne realnosti. Osim ovih primera međusektorskog udruživanja, uspeh bi imale i dobavljačke inicijative unutar pojedinačnih sektora – ističe Medić.

Pavle Medic


Razvoj zasnovan na preduzetništvu, solidarnosti i građanskoj inicijativi

CEVES je nezavisna istraživačko-razvojna organizacija posvećena održivom društveno-ekonomskom razvoju Srbije i Zapadnog Balkana, zasnovanom na preduzetništvu, solidarnosti i građanskoj inicijativi, koju je 2004. godine osnovala grupa vodećih srpskih ekonomista, na čelu sa Kori Udovički. CEVES je zajedno sa Ekonomskim fakultetom Univerziteta u Beogradu, osnovao Fondaciju za razvoj ekonomske nauke (FREN). FREN je danas jedna od vodećih naučnih institucija u Srbiji za oblast makroekonomije, društvene uključenosti i tržišta rada.
Dakle, kao i u životu, “lakše je zajedno“ odnosno moglo bi se reći da je udruživanje korisno svima – i “malim“ i “velikim“ MSP.

Bez obzira na postojanje potrebe, u Srbiji potencijal za udruživanje malih i srednjih preduzeća još uvek nije dovoljno prepoznat.

– Iako potencijala ima, u Srbiji reklo bi se ne postoji dovoljna otvorenost i kultura saradnje i udruživanja. Često čujemo od privrednika da se i ne poznaju sa sličnim preduzetnicima, sa privrednicima iz svog komšiluka. Bez poznavanja drugih igrača na tržištu i otvorenosti menadžmenta za saradnju ne može se očekivati da do povezivanja dolazi spontano – objašnjava Medić.


Institucionalna podrška malim i srednjim preduzećima

Određena pomoć, odnosno programi za razvoj malih i srednjih preduzeća, postoje. Međutim, srazmera pažnje koju ova preduzeća dobijaju od države i njihovog značaja za ekonomski razvoj nije adekvatna.

Iako su mala i srednja preduzeća pokretači razvoja u zemljama tržišne privrede, uglavnom imaju probleme pri odobravanju kredita. Iz Udruženja banaka Srbije kažu da je sama priroda kreditne podrške malim i srednjim preduzećima veoma specifična.

Naime, radi se o poslovnim sistemima koji imaju skromnu kapitalnu bazu, relativno kratku istoriju poslovanja, skromne godišnje iznose prihoda i profita, sekundarnu ulogu u pripadajućoj delatnosti. Osim toga, veoma često se susreću sa brojnim finansijskim teškoćama, naročito u početnim periodima poslovanja. Samim tim se veoma često pojavljuju kao tražioci odgovarajućeg iznosa sredstava.

Malim kompanijama sredstva su potrebna na regularnoj osnovi, pa često zaključuju kreditne linije. Zbog značaja ovog sektora za svaku zemlju, neophodno je obezbediti koordinirano finansiranje MSP putem odobravanja zajmova iz javnih i međunarodnih izvora, i podsticanje banaka za finansiranje malih i srednjih preduzeća.

Finansijska podrška iz javnih izvora se takođe realizuje putem bankarskog sektora. Pritom, uloga bankarskog sektora u kreditnoj podršci MSP u Srbiji naročito dolazi do izražaja, s obzirom na činjenicu da je naš finansijski sistem izrazito usmeren ka bankarskim institucijama.
Međutim, CEVES je jako zainteresovan i ulagaće velike napore da se ova situacija promeni.

– Ideja je da se promovišu kolektivni identitet i snaga domaće MSP privrede i da joj pokažemo „šta može da uradi“ ako se povezuje, koristi prilike iz stranih i domaćih fondova i prati svetske privredne trendove. Takođe, želja nam je da na važnost podrške za MSP kontinuirano podsećamo i državu, i potpomažemo inicijative da se iskorene loše institucionalne prakse i neodgovarajuća zakonska regulativa – naglašava Pavle Medić.

Pod okriljem nemačkog GIZ-a i švajcarskog SDC-a, a u kontekstu ostvarivanja Agende 2030 Ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija, CEVES već nešto više od dve godine vodi i podstiče dijalog sa i među ključnim preduzećima u Srbiji o potrebama njihovog razvoja i razvoja srpske privrede.

– Kroz ove dijaloge nastojimo da identifikujemo i potpomognemo pokretanje inicijativa koje će da doprinesu ostvarivanju ove vizije do 2030. godine. Oni bi se najlakše mogli sumirati kroz želju da se dostojanstven život obezbedi svim stanovnicima. Kao „veliko finale“ u MIND parku u Kragujevcu početkom juna pripremamo i završnu konferenciju i izložbu pod nazivom „Srbija 2030: SME 100 Expo“, gde ćemo pružiti priliku etabliranim i uspešnim domaćim MSP da predstave sebe i svoje uspehe, međusobno se bolje upoznaju i pomognu nam da oblikujemo inicijative na kojima ćemo raditi u budućnosti. Dakle, u sklopu svih ovih aktivnosti želimo da ukažemo na značaj MSP firmi u Srbiji (neka naša velika preduzeća – šampioni razvoja u međunarodnim okvirima su MSP), da promovišemo zajedničku snagu i potenciramo da preduzeća koja čine najzdravije tkivo našeg razvoja treba da se umrežavaju i sarađuju i da bi trebalo da se njihov glas dalje čuje – ističe Pavle Medić.


Četiri kandidata za prvi srpski inovacioni superklaster

CEVES je na projektu „Srbija inovira“, koji uz podršku USAID-a sprovodi ICT hub, a čija je inicijativa da se u Srbiji napravi prvi “inovacioni superklaster“, igrao veliku ulogu kroz analitičku podršku u procesu izbora domena, odnosno grupa sektora koji mogu biti kandidati za “inovacioni superklaster“.

Kao preliminarna četiri domena, na kojima će tokom narednih godinu dana biti sproveden pilot projekat izabrani su – Web 3 i blokčejn tehnologije, Visoka tehnologija u poljoprivredi i industriji hrane, Gejming okruženje i virtuelna realnost, Napredna rešenja u medicinskoj tehnologiji i biotehnologiji. Jedan od ovih domena biće izabran i podržavan sredstvima projekta do 2025. godine.

– Strategija o MSP još uvek nije izrađena. Neophodno je definisati značajno veću finansijsku i nefinansijsku podršku za razvoj malih i srednjih firmi. Načini podrške biće centralna tema na „Srbija 2030: SME 100 Expo“. Kroz do sada sprovedene razgovore kao teme su nam se nametnule prepreke vezane za finansiranje, obučavanje i privlačenje kadrova i međusobna saradnja. Što se udruživanja tiče, može se reći da je država promovisala razvoj zadrugarstva kada je poljoprivreda u pitanju, dok u ostatku privrede ona izostaju. Međutim za udruživanje nije nužno potrebna država, budući da mnoge korake mogu preći i sama preduzeća, pogotovo kroz inicijative slične SME 100 Expo ili projektu Srbija inovira – zaključuje zamenik glavnog ekonomiste u CEVES-u Pavle Medić.

 

biznis.rs

Dodaj komentar

Nije dozvoljeno vređanje, psovanje niti govor mržnje. Administratori će neprikladne komentare ukloniti bez najave.

Sigurnosni kod
Osveži

Komentari posetilaca

Na vrh