dete pare stednjaKolika mesečna primanja su dovoljna za normalan život? A za idealan? Koliko ima ljudi toliko ima i odgovora, jer svako ima svoje poimanje normalnog ili idealnog.
Ali, uzmimo za primer idealnog komentar jednog čitaoca Danasa: „Realno sada za normalan život u Srbiji da odeš na letovanje, zimovanje, da ne gladuješ, da voziš solidan auto star pet godina, recimo za jednu porodicu sa dvoje dece treba bar 300.000 dinara za normalan život bez luksuza, a ako hoćemo da se luksuziramo bar 5.000 evra mesečno“.

Ovo je jedan od odgovora u Danasovoj anketi sa pitanjem: „Koliko Vam je novca potrebno da vodite „idealan život“?“
Od preko 2.000 anketiranih, više od 41 odsto je odgovorilo da je potrebno 5.000 evra, a nešto manje, oko 37 odsto da je potrebno 2.000 evra.

Ponuđeni odgovori bili su: 2.000 evra, 5.000 evra, 10.000 evra, 100.000 evra i drugo.

Sa ovim saznanjem pokušali smo da otkrijemo koliko ljudi u Srbiji ima primanja za jedan takav „idealan život“.
Iako je do podataka o raspodeli dohodaka teško doći, posebno nakon dve pandemijske godine u kojima Zavod za statistiku nije kontinualno sprovodio Anketu o potrošnji domaćinstava, izvesno je da je broj domaćinstava sa primanjima od 5.000 evra jako mali.

Naime, dovoljno je reći da je prosečna zarada 10 odsto ljudi sa najvećim dohotkom u Srbiji u 2021. godini prema podacima Republičkog zavoda za statistiku 90.660 dinara, što je bilo 771 evro. To znači da bi mesečni prihod domaćinstva u kome dvoje odraslih ima toliku platu bio malo više od 1.500 evra.

U stvari prihod prosečnog domaćinstva iz desetog decila (deset odsto najimućnijih domaćinstava u Srbiji) je čak nešto i manji od toga. Statistika ove podatke računa preko pojma takozvane potrošačke jedinice, koja omogućava da se upoređuju domaćinstva različite veličine i starosnog sastava. Tako, prvi odrasli član domaćinstva dobija vrednost 1, drugi i ostali odrasli članovi stari 14 i više godina, vrednost 0,5 i deca ispod 14 godina dobijaju vrednost 0,3.

kafic

S obzirom da prosečno domaćinstvo 10. decila ima 1,8 potrošačkih jedinica, prosečan prihod je oko 1.388 evra mesečno.

Ovo je daleko od 2.000 evra, a 5.000 evra je naučna fantastika.
Nažalost kod nas ne postoji analiza prihoda domaćinstava po percentilima, odnosno raspodela dohotka po svakom procentu stanovništva pa je teško reći koji deo stanovništva, koji je svakako manji od 10 odsto, može da računa na prihode od 2.000 ili 5.000 evra.

Možda bi neki pokazatelj mogao biti broj građana koji prijavljuje godišnji porez na dohodak na šta su ove godine obavezni svi sa godišnjim prihodom većim od 3,27 miliona dinara što je oko 28.000 evra.

U proseku to je mesečni prihod od 2.316 evra. Takvih ljudi u Srbiji se prijavi oko 30.000 svake godine.

Ovo nam ne govori koliki su prihodi domaćinstava, ali podatak da svega 0,4 odsto građana (ako pretpostavimo da nas ima sedam miliona) prijavljuje mesečni prihod od 2.300 evra nije ohrabrujući. Doduše, kako napominje Mihail Arandarenko, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, prihodi najbogatijih su po pravili potcenjeni.

„Ne može se doći do realne slike o najvišim dohocima jer se za određen broj ljudi oni ne vide ni iz poreskih podataka. Mnogo je izvora prihoda osim plate“, napominje on.

Tu mogu biti paušalci iz IT sektora koji mogu da imaju godišnje prihode i do 50.000 evra. Oni koji rade u inostranstvu, ali ne planiraju tamo da žive, mogu da imaju velike plate i šalju ih ovde porodici itd.
Arandarenko grubo procenjuje da bi oko 100.000 ljudi u Srbiji moglo da potpadne pod godišnji porez na dohodak, odnosno da ima godišnje prihode veće od 28.000 evra.

Čak i da je ova brojka bliža stvarnosti to bi opet značilo da svega 1,4 odsto ljudi ima primanja od preko 2.000 evra odnosno ima novca za „idealan život“.

Ako pogledamo na drugu stranu skale ka prvom decilu, ili 10 odsto najsiromašnijih u zemlji, u prošloj godini imali su prihode u novcu i naturi od svega 11.717 dinara (po potrošačkoj jedinici) ili 21.442 dinara po domaćinstvu ukoliko jedno domaćinstvo ima 1,83 potrošačkih jedinica.

Tek nešto malo veći prihod imali su građani iz drugog decila – 19.690 dinara.

Zanimljivo je da su se oni koji su primali prosečnu platu od 65.864 dinara u 2021. godini nalazili pri vrhu devetog decila, što faktički znači da je više od 85 ljudi u Srbiji u prošloj godini imalo prihode manje od prosečne plate.

Poređenja radi prosečna potrošačka korpa u junu prošle godine koštala je 76.482,12 dinara dok je minimalna potrošačka korpa bila 39.334,76 dinara. Gledajući raspodelu dohotka prošle godine, minimalnu potrošačku korpu svojim jednim primanjem nije moglo je da priušti oko 55 odsto građana Srbije, a prosečnu potrošačku skoro 90 odsto.

 

danas.rs

Dodaj komentar

Nije dozvoljeno vređanje, psovanje niti govor mržnje. Administratori će neprikladne komentare ukloniti bez najave.

Sigurnosni kod
Osveži

Komentari posetilaca

NAJČITANIJE

Prijava / Registracija

Na vrh