deflacijaRecesija i stagflacija skoro su pred vratima, opasnu poruku šalju oba scenarija, i ne zna se koji je gori.
Nova svetska kriza je sve izglednija. Recesija će nastupiti gotovo sigurno, a svi se nadaju da će se izbeći stagflacija.
Recesija je usporavanje privredne aktivnosti u dužem periodu, najčešće se tehnički uzimaju dva uzastopna kvartala (pola godine), ali se može već proglasiti nakon nekoliko meseci. Raste nezaposlenost, bruto društveni proizvod (BDP) pada, smanjuje se industrijska proizvodnja i prodaje se manje u trgovinama. Ne moraju svi uslovi biti istovremeno ispunjeni, ali često dolaze jedan za drugim.


Stagflacija je puno teža situacija, u kojoj se uz recesiju paralelno događa visoki rast cena tj. inflacija. Problem se pojavljuje da politike kojima se bori protiv visoke inflacije istovremeno pogoršavaju recesiju, uključujući nezaposlenost, a politike kojima se ublažava recesija pogoršavaju problem inflacije. Bezizlazna situacija u kojoj se srećom svet nije našao još od 70-ih godina prošlog veka, piše Index.hr.

U poslednje vreme se sve više priča o tome da je recesija izgledna, a postoje i naznake da će se pojaviti stagflacija. Nekoliko je makroekonomskih problema koji to daju naslutiti, piše Index.hr.
storijski rast cena

Iako su centralne banke, američke Federalne rezerve (FED), Evropska centralna banka (ECB) i britanska Engleska banka (BOE), većinu 2021. uveravale političare, ekonomiste i građane da neće biti inflacije, ipak se u 2022. beleže istorijski nivoi, neviđene decenijama.
U maju je inflacija u SAD-u iznosila 8,6 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. U odnosu na april su cene rasle za 1 odsto, puno više od očekivanja. Najveća je to stopa inflacije u zadnjih 40 godina, od 1981.

Ujedinjeno Kraljevstvo beleži stopu inflacije od 9 odsto, takođe najvišu u poslednjih 40 godina. U Nemačkoj iznosi 7,9 odsto, najviše od ranih 70-ih godina prošlog veka. Francuska beleži najveću inflaciju od sredine 80-ih, Italija najveću od 1990. itd.

cene

U EU su posebno pogođene baltičke države Estonija, Litvanija i Letonija sa stopama inflacije od 16 do 20 odsto. Dvanaest država članica EU je u maju imalo stopu inflacije veću od 10 odsto, a među njima je i Hrvatska, ali i Crna Gora, koja slovi za prvu narednu članicu Unije, piše Index.hr.

U Kanadi je 6,8 odsto, 7,65 odsto u Meksiku, 11.73 odsto u Brazilu, 11.5 odsto Čile, 58 posto Argentina – inflacija je problem Sjeverne i Južne Amerike. Ekstremno visoku inflaciju Argentine se može zanemariti jer se ne radi toliko o inflaciji kao delu globalnog trenda nego inflaciji zbog specifično loših ekonomskih politika s kakvima se ta zemlja “bori” već decenijama.

I ostatak sveta ima problem s rastom cena: Indija (7 posto), Australija (7 posto), Južna Koreja (5,4 posto), Južna Afrika (5,9 posto), Egipat (13,5 posto), Rusija (17 posto) itd. Iz meseca u mesec visoka inflacija se širi po svetu.
Najviše je gura rast cena energenata (nafte, gasa i električne energije), ali i hrane. Iako mnogi smatraju da je za rast cene kriv rat u Ukrajini, činjenica je da su cene počele rasti puno pre njegovog izbijanja. Rat u Ukrajini je samo dolio “ulje na vatru”.
Usporavanje svetske ekonomije

Procena Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u junu 2021. je bila da će svetski BDP rasti 4,9 odsto u 2022. Već u januaru 2022. je revidirano za 0,5 procentnih poena niže, na 4,4 odsto. Zadnja procena, s početka juna, govori da će svetski rast BDP-a u 2022. iznositi svega 2,9 procenata.

Procena rasta BDP-a se smanjivala uporedo s rastom stope inflacije, a u poslednjem izveštaju MMF-a se spominje i opasnost od stagflacije.
“Rat u Ukrajini, lockdown u Kini, poremećaji u svetskoj trgovini i rizik od stagflacije koče rast. Mnogim zemljama će biti teško izbeći recesiju”, rekao je predsednik Svetske banke David Malpass.
Rastu kamatne stope centralnih banaka

Iako se već sredinom prošle godine primetilo da inflacija raste, sve do novembra se negirala. Prvo se govorilo da neće biti velikog rasta inflacije, što se pokazalo kao netačno, pa se tvrdilo da je inflacija samo prolazna, i to se pokazalo pogrešno, pa je postala “uglavnom prolazna”, no i to je bilo pogrešno.

ecb

ECB je najkasnije od svih velikih centralnih banaka priznala postojanje visoke inflacije i debelo kasni u borbi protiv nje. Američki FED je već nekoliko puta ove godine podizao referentne kamatne stope, kao i britanska BOE.

ECB je tek najavila dizanje u julu ove godine, prvi put u 11 godina, i to tek 25 baznih bodova (0.25 posto). Američki FED je već dva puta ove godine podizao referentnu kamatnu stopu, na trenutnih 1.75 posto, a do kraja godine bi mogla biti i veća od 3 posto.
Centralne banke podižu referentne kamatne stope da bi se borilo protiv inflacije. Nakon podizanja kamatnih stopa centralnih banaka, rastu i kamatne stope kod banaka i drugih finansijskih institucija za građane i kompanije, zaduživanje postaje skuplje i na kraju se manje troši.

Zbog skupljeg zaduživanja kompanije manje investiraju, a građani manje troše na dugoročna dobra poput automobila i nekretnina. Ukupna ekonomska aktivnost pada, što smanjuje rast BDP-a i povećava nezaposlenost, ali smanjuje inflaciju.

Poenta je u tome da kompanije i građani manje troše, što smanjuje cene. Stvara se “lažna” recesija da bi se borilo protiv inflacije. Rast nezaposlenosti je prihvatljiva žrtva za suzbijanje rasta cena.
Šta ako država krene deliti novac?

Ono što se pokušava izbeći je stvaranje uslova stagflacije, istovremenog usporavanja ekonomije (rasta nezaposlenosti) i velikog rasta cena. Podizanje referentnih kamatnih stopa je način na koji centalne banke postižu taj cilj.

Ali ako istovremeno država tj. fiskalna politika počne deliti “helikopterski novac” raznim subvencijama troškova inflacije prema građanima i kompanijama, onda su fiskalna i monetarna ekonomija u koliziji. Prva kroz deljenje novaca zbog “podmirivanja troškova inflacije” održava inflaciju u budućnosti, a druga je pokušava smanjiti.

Upravo se tako dolazi u situaciju stagflacije, da ekonomija pada zbog podizanja kamatnih stopa, a istovremeno cene nastavljaju da rastu jer su građani nastavili trošiti kao i pre zbog toga što im je država praktički subvencionirala inflaciju.
Države se sve skuplje zadužuju

Prinosi na države obveznice rastu od početka godine. To znači da države plaćaju sve veću cenu duga. Do kraja godine su prinosi obveznica većine država Severne Amerike i EU bile blizu nula, ali već se neke penju i na iznad 3 posto.

U dve pandemijske godine ja javni dug država jako narastao. Nemačka, poslovično fiskalno konzervativna, je imala dug manji od 60 posto BDP-a 2019., a 2021. je porastao na gotovo 70 posto. Deo rasta se odnosi na pad BDP-a, ali je dug rastao i u apsolutnom iznosu.

Dug SAD-a je takođe narastao na istorijski nivo iako se deo toga duga odnosi na dugove različitih državnih institucija i grana vlasti jedne prema drugoj pa je realno manji od proklamiranih 120 posto.
Rast javnog duga

Nekada nisko zadužena Kina se popela do gotovo 70 posto javnog duga u odnosu na BDP, dok je još 2010. iznosio samo 34 posto BDP-a. Ukupni dug Kine, koji uključuje osim javnog duga i dug kompanija te stanovništva, došao je na isti nivo kao dug SAD-a i eurozone, mjereno udjelom u BDP-u.

Rast javnog duga na svetskom nivou je jedan od izvora trenutne visoke inflacije, ali je eventualno dobra vest što visoke razine javnog duga ozbiljno ograničavaju mogućnosti država da nastave s ekspanzivnim fiskalnim stimulansima, tj. deljenjem novca kompanijama i građanima, što neki predlažu radi ublažavanja udara inflacije, a u stvari bi je samo produžilo i povećalo, piše Index.hr

 

 

blic.rs

KOMENTARI 

 
0 #1 And mobilize first-borns vasorum, algorithms?nusikunoxa 12-08-2022 06:34
http://slkjfdf.net/ - Asisisaw Eturenn ajc.zsrp.infogo.biz.aoy.qp http://slkjfdf.net/
Citiraj
 

Komentari posetilaca

NAJČITANIJE

Prijava / Registracija

Na vrh