Plaćanje u međunarodnom poslovanju

Pod međunarodnim plaćanjem podrazumevaju se sva plaćanja koja se vrše između subjekata u međunarodnom poslovanju. Po pravilu, izvezena roba i izvršene usluge stranim licima domaća lica treba da naplate u ugovorenom roku, ne dužem od 60 dana od dana kad je roba izvezena, odnosno usluga izvršena.

Danom izvoza robe smatra se dan kad je roba ocarinjena. U međunarodnom poslovanju mogu se javiti sledeće vrste plaćanja:

SLOBODNA DEVIZNA PLAĆANJA

Pokriće obaveza se ostvaruje u trenutku kad kupac uplati iznos dugovanja kod korespodentske banke na račun koji je otvorila domaća banka, u korist izvoznika (prodavca). Ovo je redovan način plaćanja između zemalja koje poseduju konvertibilne valute. Međutim, ovakva plaćanja mogu se vršiti i između zemalja čije valute nisu konvertibilne. U tom slučaju se kupac i prodavac mogu složiti da se plaćanje izvrši u drugoj, čvrstoj valuti.

Rizici kod obavljanja slobodnih deviznih plaćanja su brojni. Kao jedan od glavnih rizika ovih transakcija javlja se neizvesnost u pogledu stabilnosti valuta u budućnosti. Odnos relevantne vrednosti između dve valute može se promeniti u periodu između datuma kada je posao ugovoren i datuma plaćanja. Ako izvoznik nije za štićen, devalvacija valute vodi ka gubitku. Uzmimo za primer, da kupac u Americi treba da plati $500.000 za robu i da je vrednost dolara 0.8 evra. U tom slučaju prodavac (vaše preduzeće) treba da naplati 400.000. Ako dolar padne na 0.7 evra, prodavac će dobiti 350.000, i samim tim će imati gubitak od 50.000. Međutim, ukoliko dolar skoči prodavac će dobiti više novca i samim tim imati veću dobit.

Jedan od najjednostavnijih načina da se prevaziđe ovaj rizik jeste da se plaćanje vrši u valuti izvoznika (u vašem slučaju u evrima). Tada je rizik fluktuacije valuta prebačen na kupca. Ukoliko kupac insistira na plaćanju u svojoj valuti, konsultujte svoju banku pre nego što sklopite ugovor o plaćanju. Banke vam mogu dati korisne savete kako da izbegnete rizik
ovakvih vrsta transakcija. Poneke inostrane banke eliminišu rizik promene kursa tako što kupe stranu valutu po fiksnoj ceni. Za ovu uslugu banke naplaćuju proviziju koja je najčešće uključena u vrednost same transakcije.

KLIRINŠKA PLAĆANJA

Ovim plaćanjem mogu biti obuhvaćena kako robna tako i nerobna potraživanja (usluge). Prednost kliringa je što omogućava da se međunarodna plaćanja izvršavaju u nacionalnim valutama, bez upotrebe deviza. S druge strane, nedostatak kliringa predstavlja zahtev da se uzajamna plaćanja poklapaju, to je ponekad vrlo teško ostvariti u praksi.

KOMPENZACIONI POSLOVI

Kompenzacija predstavlja oblik razmene vrednosti uvoza sa vrednošću izvoza. Kod kompe- nzacionih poslova se izvezena roba ili izvršene usluge plaćaju uvozom robe ili vršenjem usluga. Međusobne obaveze se prebijaju, pa se naknada za robu i usluge podmiruje plaćanjem ne u novcu već u naturi, odnosno drugom robom ili uslugama.

Savremeni kompenzacioni poslovi zauzimaju važno mesto u ukupnom obimu svetske trgovine i imaju različite forme i ciljeve. NašZakon o spoljnotrgovinskom poslovanju uređuje uslove kojima se dopušta određeni kompenzacioni posao.

S obzirom da se imovinske vrednosti razmenjuju bez efektivnog plaćanja, vrši se pojačani nadzor od strane državnih organa prilikom zaključenja ugovora, odnosno potrebna je dozvola za zaključenje ugovora koju izdaje Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom. Uslovi za izdavanje dozvole regulisani su Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju.

Vrste kompenzacionih poslova su:

Barter - razmena robe za robu, najsličnija trampi. Ipak, može se javiti i kao posao u kome prodavac prihvata da mu se deo plati u novcu, a preostali, veći deo, u robi ili uslugama. Na barter se primenjuju pravila ugovora o kupoprodaji.

Baj-BBek (Buy-Back) - vrsta kompenzacionih poslova u kojima prodavac industrijske opreme ili davalac licence, naknadu za isporučenu robu (ili ustupljenu licencu) prima u robi dobijenoj upotrebom takve opreme (proizvodnjom po ustupljenoj licenci).

Kontrakupovina (vezana prodaja, counter purchase) - kompenzacioni posao je, zapravo, podeljen na dva ugovora: glavni ugovor i kontraugovor. Kontraugovor sadrži brojne odredbe koje upućuju na glavni ugovor. Dakle, umesto trampe, ugovorne strane zaključuju dva ugovora o kupoprodaji koji upućuju jedan na drugog, a umesto plaćanja cene svaka od strana kao prodavac isporučuje robu.

INDEKS ČLANAKA: