GlobalGap

O GlobalGap-u

Izazov da se globalizuje svetsko tržište je danas veći nego ikad ranije u sektoru proizvodnje hrane. GlobalGap (nekada poznat po imenu EurepGap) je ustanovio standard koji je ključna referenca za dobru poljoprivrednu praksu na globalnom tržištu, prateći zahteve potrošača u poljoprivrednoj proizvodnji. GlobalGap je prisutan u više od 80 zemalja sveta na svim kontinentima.

Primena Global Gap standarda

GlobalGap je ustanovljen od privatnih lica koja su napravila dobrovoljne standarde za sertifikaciju za sve poljoprivredne proizvde širom sveta. Cilj je bio da se napravi i ustanovi jedinstven standard za dobru poljoprivrednu praksu širom sveta, sa naglaskom da različiti poljoprivredni proizvodi mogu biti GlobalGap sertifikovani.

GlobalGap je standard koji se koristi pre proizvodnje, odnosno sertifikat pokriva procese koji ulaze u proizvodnju na farmi (npr. stočnu hranu ili sadnice), kao i sve radne aktivnosti na proizvodnji proizvoda sve dok finalni proizvod ne napusti farmu.

GlobalGap sertifikaciju vrši više od 100 nezavisnih i akreditovanih sertifikacionih tela u više od 80 država širom sveta, a sertifikat je dostupan za sve poljoprivredne proizvođače koji iskažu volju da uvedu GlobalGap sertifikat.

GlobalGap uključuje kako godišnju inspekciju pri proizvodnji, tako i dodatne nenajavljene inspekcije.

GlobalGap se sastoji od seta dokumenata koje je neophodno primeniti u proizvodnji:

• generalne odredbe,
• kontrolne tačke,
• usklađenost kriterijuma i
• kontrolnu listu.

Prednosti Global Gap-a

Za Vašu kompaniju Global Gap sertifikat:

• naglašava efikasnost i bezbednost u proizvodnji hrane,
• povećava konkurentnost preduzeća na svetskom tržištu,
• evidentno smanjuje barijere internacionalne trgovine,
• povećava profit,
• daje akcenat na efikasnost kompanije koja prati najzahtevnije svetske standarde.

Global GAP kategorije pri standardizaciji

Kategorija biljna proizvodnja:

• Voće i povrće
• Cveće i ukrasno bilje
• Kombinovani usevi, stočna hrana
• Zelena kafa i čajevi

Kategorija stočna proizvodnja:

• Goveda i ovce
• Mlečni proizvodi
• Svinje
• Živina

Kategorija akvakultura:

• Salmonidne ribe (pastrmka, losos)
• Škampi
• Siluride (pangasius, som)
• Tilapia

Podrška države

Uviđajući strateški značaj uvođenja ovog sitema kvaliteta za ukupnu konkurentnost naše privrede, podrška Vlade Republike Srbije preduzećima koja žele da uvedu GlobalGap sertifikat nije izostala.

Državne agencije povremeno nude bespovratnu finansijsku pomoć domaćim privrednim društvima za aktivnost uvođenja, sertifikacije i resertifikacije GlobalGap sertifikata.

Zvanično objavljene oglase i javne pozive portal www.InfoGO.biz objavljuje u sekciji KONKURSI.

HACCP standard

O HACCP

HACCP (Hazard Analysis Critical Control Points) je sistem bezbednosti hrane koji se zasniva na analizi i kontroli potencijalnih bioloških/mikrobioloških, hemijskih i fizičkih opasnosti kojima su izložene sirovine, mogućih opasnosti pri rukovanju, proizvodnji, distribuciji i konzumiranju krajnjeg proizvoda.

HACCP sistem je prilagođen svim vrstama prehrambenih proizvoda i svim vrstama proizvodnje i rukovanja hranom.

Sam HACCP se zasniva na sledećim principima:

• Analiza potencijalnih opasnosti - hazarda,
• Identifikacija kritičnih kontrolnih tačaka - CCP,
• Ustanovljenje kritičnih granica za svaku CCP,
• Uspostavljanje sistema monitoringa za svaku CCP,
• Utvrđivanje korektivnih mera za stanje izvan kritičnih granica,
• Uspostavljanje procedura za proveru sistema,
• Formiranje dokumentacije.

 
Pomoću HACCP sistema identifikuju se i kontrolišu zdravstvene opasnosti koje predstavljaju naročito visok rizik za bezbednost hrane. Njegove glavne karakteristike su da je naučno zasnovan, deluje preventivno, koristi ocenu rizika kao alat, sistematičan je, dokumentovan i proverljiv.

Primena HACCP

Primena HACCP je široko rasprostranjena u razvijenim privredama, dok je u Evropskoj uniji i zakonski obavezujuća direktivom Saveta Evrope (Council Directive 93/43/EEC). Iako se direktiva ne odnosi na zemlje koje nisu članice Evropske unije, ovaj akt indirektno ima značajan uticaj na Vaše preduzeće ukoliko izvozite ili planirate da izvozite u Evropsku uniju.

Primena HACCP sistema je takođe i zakonska obaveza u Srbiji na osnovu Zakona o veterinarstvu ( Sl. glasnik RS br. 91/2005) i Zakona o bezbednosti hrane ( Sl. glasnik RS br. 41/2009). Sve veći broj firmi shvata značaj, važnost i neophodnost uvođenja ovog standarda kvaliteta kako bi unapredilo svoje poslovanje ne samo u okvirima Srbije već i prilikom izvoza na strana tržišta.

HACCP je primenjiv u svim fazama proizvodnje jednog artikla, od proizvodnje sirovine, preko prerade i distribucije, pa sve do krajnjeg korisnika. Svi koji dolaze u dodir sa proizvodom u bilo kojoj fazi njegove obrade, prerade ili distribucije treba da primenjuju principe HACCP.

HACCP sistem su u obavezi da primene svi koji se bave:

• Proizvodnjom, preradom i pakovanjem hrane,
• Skladištenjem, transportom i distribucijom hrane,
• Pripremom hrane,
• Trgovinom prehrambenim proizvodima,
• Ugostiteljstvom, kao i
• Kompletna prehrambena industrija.

HACCP sistem se sastoji od dve osnovne komponente:

• HA predstavlja analizu rizika, odnosno identifikaciju opasnosti u svakoj fazi procesa proizvodnje hrane i procenu značaja tih opasnosti po ljudsko zdravlje.
• CCP (kritične kontrolne tačke) predstavljaju faze u proizvodnji u kojima se može kontrolisati, sprečiti ili eliminisati rizik po bezbednost hrane ili njihov uticaj svesti na prihvatljiv nivo.

 

Prednosti HACCP

Prednosti primene ovog sistema su očigledne kako za potrošače tako i za Vaše preduzeće. 

Za potrošače to znači da se:

• obezbeđuje snabdevanje stanovnika zdravstveno bezbednim prehrambenim proizvodima, i
• redukuje pojava bolesti izazvanih hranom.

Za Vašu kompaniju HACCP sistem

• omogućuje efektivniji i efikasniji rad prehrambenih preduzeća,
• povećava konkurentnost preduzeća na svetskom tržištu,
• uklanja barijere internacionalne trgovine,
• omogućava efikasno uvođenje novih tehnologija i proizvoda,
• povećava profit,
• smanjuje broj neusaglašenih šarži.

 

Osim već navedenih prednosti, implementacijom HACCP sistema potencijalno se smanjuju troškovi analiza, kako eksternih tako i internih. Jedna od bitnih prednosti je i brže puštanje gotovih proizvoda na tržište, a samim tim i smanjenje zaliha.

Za proizvođače hrane je posebno važno da znaju da se implementacijom HACCP sistema skoro u potpunosti eliminišu finansijski troškovi koji se javljaju u slučaju gubitka kontrole u nekoj fazi proizvodnje ili distribucije.

Uspeh HACCP sistema zavisi od obrazovanja i obuke zaposlenih. Veoma je važno da zaposleni shvate šta je, i kako funkcioniše ovaj sistem. Oni moraju da budu upoznati sa odgovarajućim procedurama i radnim uputstvima koja sadrže opis posla koji treba da bude obavljen. Primena HACCP sistema nije limitirana samo na velika proizvodna preduzeća i kombinate, već se efikasno može uvesti i u srednja i mala preduzeća, zadruge, hotele i restorane, u kojima je bezbednost hrane od izuzetnog značaja.

Kako se uvodi HACCP?

Uz podršku i podsticaj menadžmenta, ovaj sistem može, unutar samog preduzeća, sprovesti interni relevantan kadar. S druge strane, uvođenje sistema može se sprovesti uz pomoć spoljnih saradnika, tj. konsultanata. Podrazumeva se da konsultant koga angažujete mora da bude stručan i iskusan u području prehrambene i poljoprivredne industrije.

Sertifikacioni proces za HACCP je sličan svim drugim sertifikacionim šemama. Nakon potpune dokumentovanosti procesa i operativne primene HACCP sistema (minimum 3 meseca), može se pristupiti sertifikovanju. Sam plan implementacije sprovodi konsultantska kuća u saradnji sa zainteresovanim klijentom.

Ovaj proces sastoji se iz sledećih 5 koraka:

1. Priprema HACCP,
2. Pravljenje studije i razvoj HACCP plana,
3. Implementacija HACCP plana,
4. Sertifikovanje HACCP sistema od međunarodnog sertifikacionog tela, kao i
5. Održavanje i praćenje HACCP sistema.

 

Sertifikacija i resertifikacija 

Sertifikaciju HACCP sistema sprovode nezavisne sertifikacione kuće koje su akreditovane za tu delatnost od strane Akreditacionog tela Srbije - ATS i/ili Evropske kooperacije za akreditaciju - EA. Sistem se može sertifikovati prema pravilima dokumenta Codex Alimentarius (bez akreditacije), odnosno prema standardu EN ISO 22000:2006. Cenu sertifikacije utvrđuju sertifikacione kuće. 

Izdati sertifikat važi 3 godine od datuma izdavanja, a na svakom izdatom sertifikatu piše datum važnosti. U periodu trajanja sertifikata obavezna je godišnja nadzorna provera, inače se sertifikat povlači. Resertifikacija podrazumeva isti postupak kao i inicijalno ocenjivanje, dakle ponovno detaljno preispitivanje dokumentacije i ocenjivanje.

Podrška države

Uviđajući strateški značaj uvođenja ovog sitema kvaliteta za ukupnu konkurentnost naše privrede, podrška Vlade Republike Srbije preduzećima koja žele da uvedu HACCP nije izostala. Državne agencije povremeno nude bespovratnu finansijsku pomoć domaćim privrednim društvima za aktivnost uvođenja, sertifikacije i resertifikacije HACCP sertifikata.

Iznos podsticajnih sredstava zavisi od procenjene vrednosti projekta i to za:

• uvođenje i sertifikaciju HACCP programa,
• resertifikaciju HACCP programa,
• uvođenje i sertifikaciju HACCP programa integrisanog sa sistemom upravljanja kvalitetom SRPS ISO 9001/ISO 9001,
• uvođenje i sertifikaciju HACCP programa integrisanog sa sistemom upravljanja kvalitetom SRPS ISO 9001/ISO 9001 i sistemom upravljanja zaštitom životne sredine SRPS ISO 14001/ISO 14001.

Zvanično objavljene oglase i javne pozive portal InfoGO.biz objavljuje u sekciji KONKURSI.

Halal

O Halalu

Halal na arapskom jeziku znači dozvoljeno. Kada se kaže 'dozvoljeno' misli se na hranu koja je pripremljena po šerijatskim zakonima i većina muslimana širom sveta primenjuje ovaj način ishrane.

Halal standard proističe iz šerijatskog zakona i firma koja je zainteresovana za uvođenje ovog standarda mora aplicirati Agenciji islamske zajednice. Tom prilikom zainteresovana firma daje izjavu da su joj poznati svi zakoni koji se odnose na Halal standard, kao i sve zabrane koje proističu iz njega. Kada se ispune svi neophodni uslovi kompaniji se izdaje Halal sertifikat koji važi jednu godinu.

Primena Halal standarda

Halal se najčešće primenjuje u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji, kao i proizvodnji kozmetike. Da bi se ispunili uslovi za dobijanje sertifikata u proizvodnji hrane ne smeju se primenjivati sledeći sastojci:

• svinjsko meso,
• krv,
• životinje mesojedi,
• ptice grabljivice,
• životinje koje su zaklane u ime nekog drugog a ne alaha,
• aditivi i emulgatori (emulgator E 120).

Takođe, zabranjena je i upotreba alkohola (likeri koji se koriste u konditorskoj industriji), kao i želatina koji je svinjskog porekla.

Ono što je još bitno napomenuti je da Kuran propisuje poseban način klanja životinja. Zabranjeno je da to radi osoba pod dejstvom alkohola, a takođe je zabranjeno da to radi neko ko nije musliman, hiršćanin ili Jevrej jer samo oni znaju šta znači pomen božijeg imena prilikom klanja.

Neophodna dokumentacija

Da bi proizvođači pristupili postupku sertifikacije potrebno je da dostave:

• Dokument o opredeljenosti menadžmenta za Halal sertifikat,
• Dokument kojim se potvrđuje da se u proizvodnji primenjuju odredbe o zdravstvenim, higijenskim i sanitarnim merama u koje spadaju i međunarodni standardi (HACCP i ISO standardi),
• Dokument kojim se potvrđuje da se delatnost obavlja u skladu sa važećim propisima.

Nakon toga se sprovodi postupak u kome se utvrđuje da li su sirovine koje se koriste u proizvodnji dozvoljene prema zakonu „haram" muslimana. Nakon ispunjenja predviđenih uslova izdaje se odgovarajući sertifikat koji potvrđuje halal status proizvoda i tada se odobrava upotreba halal znaka na pakovanju proizvoda.

U toku trajanja sertifikata vrši se redovna kontrola od strane halal kontrolora i takođe se vrši uzorkovanje proizvoda sa tržišta. Na taj način se obezbeđuje sigurnost da neće doći do oharamljenja (religijskog skrnavljenja) proizvoda u bilo kojoj fazi proizvodnje.

Prednosti Halala

Trenutna vrednost tržišta na kojem se trguje Halal sertifikovanom hranom i prehrambenim proizvodima u celom svetu se procenju na 547 milijardi dolara. Broj stanovnika muslimanske veroispovesti u svetu je oko 1,6 milijardi i sve je veća tražnja za sertifikovanom Halal hranom u državama sa populacijom muslimanske veroispovesti. Od ukupnog prometa hranom i prehrambenih proizvoda na svetskom nivou, Halal tržište obuhvata 12% globalne trgovine.

Podrška države

Uviđajući strateški značaj uvođenja ovog sitema kvaliteta za ukupnu konkurentnost naše privrede, podrška Vlade Republike Srbije preduzećima koja žele da uvedu HALAL sertifikat nije izostala. Državne agencije povremeno nude bespovratnu finansijsku pomoć domaćim privrednim društvima za aktivnost uvođenja, sertifikacije i resertifikacije HALAL sertifikata.

Zvanično objavljene oglase i javne pozive portal www.InfoGO.biz objavljuje u sekciji KONKURSI.

Sistem menadžmenta zaštite i bezbednosti zaposlenih – OHSAS 18001

OHSAS 18001 standard

Savremeni zakoni zahtevaju sistematsko praćenje i otklanjanje svih mogućih opasnosti na radnom mestu. Implementacijom Sistema menadžmenta zaštite i bezbednosti zdravlja zaposlenih OHSAS 18001 doprinosi se znatnom smanjenju povreda na radu i poboljšanju radnih uslova.

Sve kompanije koje implementiraju OHSAS 18001 su obavezne da imaju lice za bezbednost i zdravlje na radu, procenu opasnosti na radu u pisanoj formi, vođenje knjige o povredama na radnom mestu, obučene i informisane zaposlene o zaštiti na radu i pružanju prve pomoći. Vlasnik kompanije je u potpunosti odgovoran čak i u slučaju kad zaposleni ne izvršavaju njihove obaveze prema zaštiti na radu.

Prednosti implementacije OHSAS 18001

Postoje mnogobrojni razlozi zbog kojih je implementacija OHSAS 18001 neophodna, prvenstveno među velikim korporacijama, širom sveta. Neki od njih su da OHSAS 18001:

• svodi na minimum povrede na radnom mestu,
• pruža zaštitu, kako svim zaposlenim, tako i svim posetiocima od mogućih povreda,
• utiče na spremnost kompanije da pravovremeno otkloni opasnost,
• usklađuje radne procese kompanije sa zakonskim propisima,
• poboljšava generalnu sliku kompanije,
• privlači strane ulagače, kao i da
• pruža prednost na lokalnom i međunarodnom tržištu.

Osnova ovog sistema je sigurnost zaposlenih na radnom mestu koja se postiže praćenjem sledećih koraka:

• određivanje opasnosti u skladu sa zakonskim propisima,
• određivanje ciljeva,
• obuka zaposlenih o opasnostima na radnom mestu,
• planiranje, razvoj i implementacija sistema zaštite zdravlja zaposlenih,
• kontrola sistema,
• periodično nadgledanje sistema, kao i
• sertifikacija.

Sertifikacija OHSAS 18001

Sertifikat OHSAS 18001 štiti organizaciju od nepotrebnih nadoknada, omogućuje povoljnije ugovore sa osiguravajućim društvima, poboljšava odnose sa državnim organima, povećava produktivnost radnika tako što smanjuje povrede, a samim tim i bolovanja.

Prilikom sertifikacije posebna pažnja se pridaje određivanju stepena opasnosti na radnom mestu i uspostavljanju zaštitnih mera radi smanjenja ili eliminisanja istih.

Za uspešno funkcionisanje OHSAS 18001, a samim tim i za sertifikaciju od velikog su značaja obaveštenost zaposlenih o opasnostima, njihovo poznavanje zaštitnih mera i pružanje prve pomoći.

Košer 

O Košeru

Reč Košer u izvornom (širem) značenju se može prevesti kao odgovarajući, u skladu, ispravan. Ujedno, to je i naziv sertifikata u industriji hrane i pića kojim se garantuje da je određeni prehrambeni proizvod ispunio zahteve propisane Torahom (poznatijim kao pet proroka Mojsijevih knjiga) i da kao takav može biti konzumiran od strane pripadnika jevrejske verske zajednice. Postoji knjiga koja sadrži detaljna objašnjenja za sve grupe prehrambenih proizvoda, a ovde su izdvojena samo osnovna pravila koja određuju koja hrana jeste „odgovarajuća" u najužem smislu:

Meso i mesni proizvodi 

Meso i mesni proizvodi samo određenih vrsta životinja smatraju se Košer. To su životinje koje se hrane iz posebnih posuda i žvaću hranu, te tako teletina i ovčetina spadaju u kategoriju dozvoljenih vrsta mesa, dok npr. meso zeca i svinje ne spada u Košer namirnice. Da bi meso pojedinih životinja bilo Košer, životinje moraju biti zaklane na tačno određen i ritualan način, koji takođe mora biti sertifikovan kao Košer. Suština je da životinja mora da bude ubijena na način koji ne zadaje bol, a takav obred isključivo obavlja specijalno obučeno osoblje koje se zove „šočet" (shochet). Nakon što životinja ne daje znakove života, pristupa se ispitivanju na bolesti i odstranjivanju iznutrica, krvi i nerava. Posebna pažnja se posvećuje plućima životinje koja moraju biti zdrava i čista.


Piletina i ostalo živinsko meso

Košer živinom smatraju se samo kokoška, ćurka, guska i patka, a živinsko meso se ne sme mešati sa mlečnim proizvodima. I u ovom slučaju, klanje živine može da obavi samo „šočet".


Riba

Sve vrste ribe koje imaju krljušt i peraja su Košer (npr. tuna, šaran, bela riba, losos). Druge vrste morske ribe, kao i morske životinje (sve vrste ljuskara, jastog, rakovi, hobotnice, školjke, krabe i sl) nisu Košer. Takođe, Košer nisu ni som i šaran. Za razliku od životinja, za ribu ne postoji propisan ritual ubijanja, ali je za raspoznavanje i garanciju da je neka riba Košer neophodno da se na ribi, prilikom kupovine, nalaze peraja.


Voće, povrće i zrnasto povrće

Ove vrste proizvoda, po pravilu jesu Košer. Postoji samo jedan izuzetak, a to su pojedine vrste proizvoda koji se dobijaju od grožđa.


Sir 

Iako je sir mlečni proizvod, neke vrste sireva jesu Košer, uz uslov da su proizvedeni od Košer životinje.


Dodaci

Riba, jaja, povrće, voće i mahunarke mogu biti konzumirani sa mlečnim ili mesnim prozvodima. Stoga, ulja kao što su biljna, se mogu koristiti u pripremi mlečnih i mesnih proizvoda.

Kako do sertifikata?

Sertifikat izdat od ovlašćenog Rabina garantuje da se Vaša proizvodnja obavlja u skladu sa Košer pravilima. S obzirom da Košer nije tako redak kod nas, možete se raspitati među preduzećima iz Vaše branše koje korake treba preduzeti u cilju pribavljanja ovog sertifikata. Tendencija da se, bez obzira na veroispovest, ljudi sve više okreću zdravom načinu života, pa samim tim i ishrane, otvara nove tržišne mogućnosti za sva domaća preduzeća kojima je cilj širenje i unapređivanje postojećeg načina proizvodnje i poslovanja.

U zavisnosti od karakteristika samog proizvodnog procesa, verifikacija usaglašenosti sa Košer standardom može biti zahtevnija ili manje zahtevna (npr. za mesnu industriju je potrebna detaljna kontrola, samim tim je i verifikacija dugotrajnija i skuplja). Takođe, posedovanje drugih standarda i sertifikata poput HACCP i Halal znatno olakšavaju uvođenje Košer standarda. Kako ne biste uvodili novu liniju, savet je da neku od postojećih proizvodnih linija prilagodite Košer zahtevima.

Posedovanje Košer sertifikata omogućava osvajanje novih tržišta i klijenata.

Sistem menadžmenta bezbednosti hrane – ISO 22000

ISO 22000 standard

Bezbednost hrane u svim prehrambenim granama industrije (proizvodnja, prerada, pakovanje, skladištenje, transport i prodajna mesta) svakog dana ima sve veći značaj, ne samo zbog zakonskih odredbi i novčanih kazni usled eventualnog nepoštovanja istih, već i zbog ozbiljnih finansijskih posledica koje mogu da budu rezultat smanjene potražnje, ili čak u nekim slučajevima, rezultat potpunog bojkota proizvoda ili lanca proizvoda nekog proizvođača ukoliko se ustanovi da je svojim proizvodom dovela u pitanje zdravlje potrošača.

U septembru 2005. godine u Međunarodnoj organizaciji za standardizaciju (ISO) objavljen je ISO 22000 ili Sistem menadžmenta bezbednosti hrane.
ISO 22000 standard je prvi međunarodni standard za menadžment bezbednosti hrane (Food safety management systems) izdat 1. septembra 2005 od strane Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO) i u mnogim evropskim zemljama je već uveliko zauzeo mesto HACCP u oblasti prehrambene industrije.

Imajući u vidu da se opasnost za bezbednost hrane može pojaviti u bilo kom stadijumu proizvodnog lanca, neophodna je efikasna kontrola i eliminacija ili smanjenje mogućnosti pojave opasnosti na prihvatljiv nivo. Standard ISO 22000 moguće je primeniti u svim oblicima poslovanja koji se dovode u direktnu ili indirektnu vezu sa prehrambenim lancem: od proizvodnje hrane za životinje, preko primarne proizvodnje, proizvodnje, prerade i skladištenja, distribucije pa sve do maloprodaje, ugostiteljstva i drugih vidova raspoloživosti hrane potrošačima, uključujući i poslovanja koja pružaju samo uslugu, proizvođače mašina, ambalaže, sredstava za čišćenje i dezinfekciju, dodataka i ostalog što ulazi u oblast poslovanja sa hranom.

Sistem menadžmenta bezbednosti hrane sadrži:

• sistematsko održavanje sistema,
• kontrolu opasnosti preko unapred predviđenih programa i preko HACCP plana,
• kontinuirano poboljšavanje i ažuriranje sistema,
• zahteve za uzajamnu komunikaciju i razmenu informacija/podataka između svih zainteresovanih strana (proizvođača, dobavljača, kupaca i nadležnih organa),
• jedinstvo načela HACCP sa koracima za implementaciju Komisije Codex Alimentarius,
• kombinaciju HACCP plana sa preduslovnim programima,
• zahteve za poštovanje zakona i zakonskih odredbi, kao i
• zahteve koji su u vezi sa standardom.

ISO 22000 je priznat svuda u svetu i može da se sertifikuje. Predstavlja bazu izveštaja za razne kontrole koje se vrše na osnovu nacionalnih standarda ili drugih oblika sertifikacije koji su obavezni u nekim stadijumima prehrambenog lanca. Sistem menadžmenta bezbednosti hrane uliva poverenje, kako potrošačima tako i svim zainteresovanim stranama, pruža mogućnost preduzeću da održava usaglašenost sa obostrano usvojenim zahtevima kupca.

Analiza opasnosti je vrlo osetljiv proces koji zahteva tačno utvrđivanje plana za bezbednost hrane i sadrži:

• uočavanje mogućih opasnosti i određivanje gornje granice prihvatljivog stepena opasnosti u krajnjem proizvodu,
• procenu svih mogućih spoljnih opasnosti i određivanje opasnosti koje zahtevaju kontrolu,
• izbor odgovarajućih preventivnih mera i načina praćenja, ili preko kritičnih kontrolnih tačaka, ili sa unapred određenim (zakonskim ili internim) metodama.

ISO 22000 može da se implementira samostalno ili paralelno sa drugim sistemima kvaliteta kao što su ISO 9001:2000 Ili ISO 14001:2004 sa kojima je potpuno uskladljiv, a postoji mogućnost ugrađivanja i u već postojeće sisteme kvaliteta.

Prednosti implementacije ISO 22000

Implementacija Sistema menadžmenta bezbednosti hrane ima brojne prednosti od kojih ćemo navesti samo neke:

• Sistem menadžmenta bezbednosti hrane je podoban za sve organizacije u lancu ishrane, od primarnih proizvođača, dobavljača, prerade pa sve do servisne usluge u lancu ishrane.
• Dizajniran je da podrži komunikaciju sa svim stranama vezanim za lanac ishrane radi povećanja standarda u sklopu prehrambene industrije.
• Dosledan je prepoznatljivim principima HACCP-a razvijenom od strane Codex Alimentarius Commission.
• Integriše pristup za bezbednost hrane koji obuhvata 4 ključna elementa:

1. Preduslovne programe,
2. Sistem HACCP,
3. Sistem menadžmenta,
4. Komunikaciju sa „zainteresovanim“ stranama uključujući potrošače, snabdevače, nadležne za nadzor i primenu i sl.

Ovaj standard može se koristiti za eksternu kontrolu (koju sprovodi treća strana), a takođe ga može koristiti svaka organizacija koja se bavi preradom i proizvodnjom hrane radi uvođenja sistema za upravljanja bezbednosti hrane. Pored toga on obezbeđuje da je proces koji se koristi za kontrolu bezbednosti hrane, implementiran, nadgledan, upravljan i verifikovan.

Implementacija ISO 22000

S obzirom na to da je HACCP kao sistem teško primenljiv na velike proizvodne ili prodajne lance, da bi mogao uspešno da funkcioniše zahteva implementaciju ISO 9001, a samim tim i dodatne rashode za preduzeće. Da bi se izbegli ovi nedostaci HACCP u primeni, u velikim preduzećima koja se bave prehrambenom industrijom, došlo je do izražene potrebe za stvaranjem jednog novog standarda kao što je ISO 22000. ISO 22000 u sebi integriše ne samo HACCP i ISO 9001 već se bavi predviđanjima i analizom velikog broja spoljnih faktora i opasnosti koji, ne samo što mogu da ugroze bezbednost hrane, već mogu negativno da utiču i na proizvodni proces, finansije preduzeća i zaposlene.

Ovim standardom se utvrđuju zahtevi za Sistem upravljanja bezbednosti hrane i mogu ga primeniti sve organizacije u lancu snabdevanja hranom, uključujući i one koje imaju udela i uticaja na njih, što znači da se može uspešno primeniti na:primarne proizvođače hrane, uključujući i prerađivače hrane,maloprodaju i isporuku hrane,proizvodnju stočne hrane,proizvođače opreme i materijala za pakovanje, kao iproizvođače adativa, sastojaka i sredstava za čišćenje.

Sistem menadžmenta bezbednosti hrane zahteva od organizacije da:

• Definiše oblasti Sistema menadžmenta bezbednosti hrane,
• Dokumentuje Sistem menadžmenta bezbednosti hrane,
• Razvije interne i eksterne komunikacije sa nadležnim i zainteresovanim stranama vezanim za bezbednost hrane,
• Razvije sistem za bezbednost hrane koje će omogućiti identifikaciju i kontrolu svih rizika vezanih za bezbednost hrane,
• Utvrdi procedure za postupanje prilikom potencijalnog vandrendnog stanja koje može da utiče na bezbednost hrane.

U okviru implementacije ISO 22000 potrebno je obezbediti sve neophodne informacije potrebne za analizu opasnosti, kako bi se mogućim opasnostima moglo upravljati i kako bi se uspostavio sistem za njihovo kontrolisanje. Kombinacije kontrolnih mera se sprovode uz pomoć unapred zahtevanih programa i/ili uz pomoć HACCP planova. Takođe, je neophodna primena sistema za sledljivost radi brzog i efikasnog povlačenja proizvoda u slučaju identifikacije opasnosti u bilo kom stadijumu upravlaja hranom.

Sertifikacija ISO 22000

Da bi se izvršila sertifikacija ISO 22000 potrebno je zvanično izvršiti proveru da li su ispunjeni svi zahtevi vezani za standard, kao i ciljevi i politika poslovanja kompanije. Sertifikaciju vrše nezavisna međunarodna sertifikacion tela. Proces sertifikacije je mnogo složeniji u odnosu na sertifikaciju HACCP sistema, s tim da sticanje sertifikata ISO 22000 daje veliki ugled preduzeću i priznat je na internacionalnom nivou.

BRC standard

O BRC standardu 

BRC (British Retail Consortium) standard je namenjen svim proizvođačima hrane koji hoće da uvedu dobru proizvodnu praksu, a imaju kvalitatetan sistem za proizvodnju. Ovaj standard se može primeniti na svaku prerađivačku operaciju u kojoj se rukuje hranom, odnosno od samog početka proizvodnje tj. pakovanja svežih proizvoda, preko klanica, do prerađivanja hrane u konzerve, kao i prilikom proizvodnje visoko higijenskih proizvoda.

 

1. Posvećenost izvršnog menadžment konstantnom napretku - Da bi bio efektivan svaki sistem kvaliteta u proizvodnji hrane neophodna je potpuna posvećenost izvršnog menadžmenta permanentnom napretku i razvoju.

2. Plan bezbednosti hrane (HACCP) - Podloga sistema bezbednosti rukovanja hranom je efikasno sproveden HACCP sistem baziran na potrebama internacionalno priznatog Codex Alimentarius sistema.

3. Bezbednost hrane i menadžment kvaliteta - Zahtevi koji su ovde potrebni su zasnovani na principima ISO 9000. Ovaj set ukjlučuje potrebe za specifikaciju proizvoda, potvrdu kvaliteta dobavljača, praćenje celog procesa proizvodnje, menadžment svih potencijalnih incidenata i opoziva pošiljki proizvoda.

4. Standardi održavanja objekata za proizvodnju hrane - Neophodno je da budu jasno definisani zahtevi za uslove rada pri preradi hrane i okruženja uključujući održavanje zgrada i opreme, čišćenje, kontolu štetočina i otpada.

5. Kontrola proizvoda - Zahtevi dizajna pakovanja određenog proizvoda, kontola na potecijalne alergente i rezultate laboratorijskih analiza.

6. Kontrola proizvodnog procesa - Utvrđivanje osnova održavanja sigurnog proizvodnog procesa, kontrola mase/težine i kalibraže opreme za merenje.

7. Obrazovano osoblje - Edukacija zaposlenih, kao i propisana odeća i lična higijena zaposlenih u proizvodnom procesu.

Kako dobiti sertifikat BRC?

Prvi korak - Planiranje
Za dobijanje BRC sertifikata najvažnije je da preduzeće budu upućeno u pravila po kojima se izdaje sertifikat i da pažljivo planira sve neophodne korake.


Drugi korak - Priprema
Naručivanje publikacije "Standardi i načini prilagođavanja" gde se nalazi uputstvo za primenu i vođenje dobre prakse i standarda. Da bi pomogao u implementaciji BRC globalnog standarda, postoji veliki broj praktičnih treninga. 


Treći korak - Samostalna priprema
Utvrđivanje sopstvenih sistema rada i prakse koji su u konfliktu sa BRC standardom i identifikacija svih kritičnih tačaka koje se moraju poboljšati pre uvođenja BRC standarda. Ova preliminarna proverea se radi na licu mesta, u samoj proizvodnji od strane konsultanta koji je upoznat sa principima BRC standarda i predstanja u proizvodnji. Sertifikaciona tela ne daju konsultantske usluge već samo identifikuju delove proizvodnje na kojima su neophodna dalja poboljšanja.


Četvrti korak - Izbor sertifikaciong tela
Izbor akreditovanog sertifikacionog tela (registrovanog od strane BRC) koje će da izvrši ocenjivanje proizvodnje na licu mesta. 


Peti korak - Revizija
Plan za reviziju bi trebalo da bude obezbeđen od strane sertifikacionog tela da bi se utvrdilo da je kompanija pripremljena za reviziju. Priprema dokumentacije je esencijalna za reviziju, kao što je važno da se revizija uradi na licu mesta.


Šesti korak - Ispravke
Na kraju revizije sertifikaciono telo treba da obezbedi pismenu listu svih delova proizvodnje kod kojih je neophodno poboljšanje, kako bi preduzeće dobilo sertifikat. Ta lista treba da bude poslata u roku od 28 dana. Ponekad je potrebno da kontrolor dođe ponovo na mesto proizvodnje i da utvrdi da li su sve provere preduzete. 


Sedmi korak - Odluka o sertifikaciji
Sva dokumentacija o ispravkama treba da stoji na raspolaganju sertifikacionom telu da bi donelo odluku o sertifikaciji.


Osmi korak - Krajnji izveštaj i sertifikacija
Krajnji izveštaj i sertifikat treba da budu izdati u roku od 42 dana od revizije, pri čemu se kopija izveštaja automatski šalje BRC. Preduzeće šalje sve podatke o sertifikaciji koji se postavljaju na sajt BRC Directory. 


Deveti korak - Izdavanje izveštaja kupcu
Izveštaj o reviziji se nalazi u vlasništvu preduzeća i kopija se može izdati trećem licu samo uz saglasnost i pristanak vlasnika.

Podrška države

Uviđajući strateški značaj uvođenja ovog sitema kvaliteta za ukupnu konkurentnost naše privrede, podrška Vlade Republike Srbije preduzećima koja žele da uvedu BRC sertifikat nije izostala. Državne agencije povremeno nude bespovratnu finansijsku pomoć domaćim privrednim društvima za aktivnost uvođenja, sertifikacije i resertifikacije BRC sertifikata.

Zvanično objavljene oglase i javne pozive portal www.InfoGO.biz objavljuje u sekciji KONKURSI.

Sistem ekološkog menadžmenta kvalitetom – ISO 14001

 

 

• ISO 14001:2004 standard
• Implementacija ISO 1401:2004
• Prednosti implementacije sistema ISO 14001:2004
• Sertifikacija ISO 14001:2004

ISO 14001:2004 standard

Standard ISO 14001:2004 predstavlja Sistem menadžmenta zaštite životne sredine, odnosno upravljanje uticajima organizacije na životnu sredinu. Implementacijom ISO 14001:2004 utvrđuju se radni procesi koji zagađuju životnu sredinu, određuju se realni ciljevi i uvode se neophodne mere za ostvarenje definisanih ciljeva. Pored toga, tokom uvođenja ISO 14001 vrši se odgovarajuća obuka osoblja za upravljanje ovim sistemom i opisuju se obaveze i ovlašćenja za izvršavanje ovih procesa.

Sistem ekološkog menadžmenta predstavlja usavršavanje poslovanja u cilju poboljšanja ekološkog učinka, prvenstveno postepenim smanjenjem zagađenja zasnovanog na dužoj vremenskoj osnovi. Implementacija Sistema ekološkog menadžmenta može se odnositi na čitavu kompaniju, jedan ogranak ili na samo jedan radni proces, a izbor uglavnom zavisi od potrebe kompanije.

Osnovni razlozi koji dovode do izražene potrebe za uvođenjem ekološkog sistema ISO 14001:2004 su:

• neprestano zagađivanje životne sredine,
• strah od potpunog iscrpljenja prirodnih resursa,
• zakonska rešenja,
• povećana zainteresovanost javnog mnjenja za očuvanjem životne sredine,
• nedostatak organizovanog i sistematskog praćenja posledica zagađenja, kao i
• posebni uslovi rada u ugroženim oblastima.

Implementacija ISO 1401:2004

ISO 14001 se zasniva na proceni uticaja koje preduzeće može imati na životnu sredinu i utvrđivanju preventivnih mera za zaštitu životne sredine. Obuhvata izradu studije i sprovođenje konsultacija uz učešće javnosti, kao i analizu alternativnih mera, sa ciljem da se prikupe podaci i predvide štetni uticaji određenih projekata na životnu sredinu. Cilj je da se utvrdi uticaj negativnih činilaca na zdravlje ljudi, floru, faunu, zemljište, vodu, vazduh, klimu, materijalna i kulturna dobra i da se predlože mere kojima se ti uticaji mogu sprečiti, smanjiti ili u potpunosti otkloniti.

Prilikom implementacije ISO 14001 vrše se preispitivanja u sledećim oblastima menadžmenta:

• sveobuhvatni opis menadžmenta,
• ekološka politika,
• registar ekoloških aspekata i uticaja,
• ekološki zakoni i zakonski propisi,
• ciljevi i nastojanja,
• programi ekološkog menadžmenta,
• ekološka struktura i odgovornost,
• obuka, svest i kompetentnost,
• ekološke komunikacije,
• dokumentacija ekološkog menadžmenta,
• kontrola ekološke dokumentacije,
• operativna kontrola,
• ripremljenost i reagovanje u hitnim slučajevima,
• monitoring i merenja,
• neusaglašenosti, korektivne i preventivne mere,
• ekološka evidencija,
• provera sistema ekološkog menadžmenta, kao i
• preispitivanje od strane menadžmenta.

Implementacijom ISO 14001 preduzeće stiče veći deo dokumentacije neophodne za dobijanje Integrisane ekološke dozvole. Važno je napomenuti da proces procene uticaja organizacije na životnu sredinu zahteva duži vremenski period i samim tim bi zainteresovana preduzeća trebala na vreme da stupe u proces procene i pribavljanja neophodne dokumentacije.

Prednosti implementacije sistema ISO 14001:2004

Sistem ekološkog menadžmenta je oruđe za upravljanje proizvodima, uslugama i procesima jedne organizacije koji utiču posredno ili neposredno na životnu sredinu i doprinosi:

• smanjenju rashoda (ispravnijim i ekonomičnijim korišćenjem primarnih materijala, prirodnih resursa i ispravnim odlaganjem otpadaka),
• lakšem sprovođenju zakona,
• poboljšanju opšteg i ličnog zdravlja,
• poboljšanju odnosa sa mesnom ili opštinskom upravom,
• usklađenju dobavljača i saradnika sa politikom ekološkog menadžmenta organizacije,
• osiguranju preventivnih mera i pravovremenom suzbijanju ekoloških katastrofa,
• uvećanju vrednosti i poverenja koje organizacija ima na tržištu,
• stalnom usavršavanju u oblasti zaštite životne sredine,
• poboljšanju opšte slike organizacije, kao i
• prednost na globalnom tržištu.

Implementacija Sistema ekološkog menadžmenta može da dovede i do smanjenje bruto rashoda u preduzeću, a samim tim dolazi i do povećanja produktivnosti i profitabilnosti poslovanja. Povećanje zarade proizilazi iz pronalaženja načina za drastično smanjenje otpada, za njegovo pravovremeno i adekvatno uklanjanje, kao i za efikasnije i racionalnije korišćenje energije.

Takođe, ovaj standard zahteva i potvrdu o ustanovljenim kriznim procesima od strane preduzeća, kao i apsolutnu saradnju oko preduzimanja korektivnih mera i sprovođenja zakona. Pored toga Sistem ekološkog menadžmenta znatno umanjenje rizike koji bi mogli da dovedu do ekološke katastrofe ili nedozvoljene zagađenosti.

Implementacija ovog standarda i sertifikacija od strane ovlašćenog sertifikacionog tela uliva poverenje organizacijama za zaštitu životne sredine, kupcima i zaposlenima, što u velikoj meri pozitivno utiče na sam poslovni imidž preduzeća, povećava prodaju i otvara nove horizonte na globalnom tržištu.

Sertifikacija ISO 14001:2004

Sistem ekološkog menadžmenta ISO 14001 propisuje zahteve koji se odnose na životnu sredinu, a ne govori o samom ekološkom učinku. Stoga, sertifikacija se odnosi na sam sistem upravljanja, a ne na konkretni ekološki efekat. Proces provere usaglašenosti sistema sa standardom, podrazumeva proveru da li sve neophodne komponente jednog radnog sistema postoje i da li one ispravno funkcionišu.

Postoji veliki broj razloga za sertifikaciju ISO 14001, od kojih ćemo navesti samo neke od njih:

• Sertifikat je dokaz o pozitivnoj oceni preduzeća od strane nezavisne, akreditovane treće strane.
• Sertifikat predstavlja zainteresovanost kompanije za poboljšanje ekološkog učinka.
• Sertifikat je od izuzetne koristi pri dobijanju međunarodnih i državnih ugovora.
• Sertifikat smanjuje period trajanja dugotrajnih zakonskih provera o usaglašenosti.
• Obnavljanje sertifikata i periodične provere od strane sertifikacionog tela motivišu održavanje, poboljšavanje i integritet vašeg sistema.

Organic sertifikat (BIO)

 

Organska sertifikacija je sertifikacioni proces namenjen proizvođačima organske hrane i drugih poljoprivrednih proizvoda. Neophodni uslovi za sertifikaciju se razlikuju od države do države, ali generalno uključuju paket standarda za gajenje, skladištenje, prerađivanje, pakovanje i pošiljku. 

Svrha sertifikacije

Usled prekomernog zagađenja planete i težnje za očuvanjem opšteg zdravlja, osamdesetih godina prošlog veka nametnula se potreba za smanjenjem hemijskih proizvoda koji se koriste u proizvodnji hrane. Intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom kakva je danas zastupljena na globalnom tržištu i sve većom upotrebom đubriva i pesticida, došlo je do preteranog zagađenja na poljoprivrednim površinama koje zahvataju veliki procenat naše planete. Iz tog razloga bilo je neophodno organizovati alternativni način proizvodnje koji će obezbediti dovoljne količine zdravije hrane, čija će proizvodnja i potražnja prevladati sadašnju konvencionalnu proizvodnju. Cilj je da se obezbedi kvalitet, spreči zloupotrebe i promoviše trgovinu organskom hranom. Današnji vid trgovine hranom zahteva obavezan organic sertifikat da bi svi korisnici u lancu trgovine bili sigurni da su kupili organski proizvedenu hranu, naročito krajnji konzumenti jer moraju da se oslone na sertifikaciona tela kako bi bili sigurni da su kupili kvalitetan organski proizvod.

Farme i proizvođači hrane koji poseduju BIO sertifikat imaju strogo kontrolisanu proizvodnju biološki vrednije hrane. Biološku vrednost hrane određuje sam način gajenja, izbor vrsta i sorti ili rasa, kao i rast i razvoj u uslovima približnim prirodnoj sredini. Drugim rečima, u pitanju je proizvodnja sa što manje tretiranja, koja isključuje prisustvo fungicida, pesticida, insekticida, rodenticida, anti-biotika, hormona i sintetičko-hemijskih supstanci.

 

Uslovi

Obavezna je upotreba zemljišta koje je bilo oslobođeno tretmana od hemijskih đubriva u periodu od nekoliko godina (3 godine i više),
Neophodno je:

• izbegavanje velikog broja hemijskih supstanci (npr. đubriva, pesticida, antibiotika, aditiva, rodenticida i fungicida), genetski modifikovanih organizama i sredstava za tretman voda,
• detaljno zapisani podaci o proizvodnji i prodaji organski proizvedenih proizvoda,
• strogo fizičko razdvajanje organske proizvodnje od konvencionalne proizvodnje,
• stalne inspekcije i nadgledanje proizvodnje u toku proizvodnog procesa.

 

Sertifikacioni proces 

Vlasnik farme ili menadžer je u obavezi da sprovede nekoliko novih aktivnosti, da bi farma dobro funkcionisala u novim uslovima:

• da nauči sve o organskom standardu, šta nije dozvoljeno u korišćenju na farmi, uključujući skladištenje, transport i prodaju;
• Uslovi na farmi i proizvodnja se moraju uskladiti sa standardima, koji mogu usloviti menjanje objekta, nalaženje i menjanje potencijalnih dobavljača i dr.
• Neophodno je detaljno vođenje dokumentacije, prethodni istorijat farme, način organizacije i rezultati ispitivanja vode i zemlje koji se koriste, svakodnevno beleženje proizvodnih i marketinških aktivnosti;
• Pismena evidencija o godišnjem proizvodnom planu, sa svim neophodnim detaljima, od semena do prodaje: izvori nabavke semena, lokacije svih polja i useva, đubriva i kontrola suzbijanja štetočina, metodi žetve, evidencija skladištenog prostora;
• Neophodna je godišnja inspekcija, ispitivanje sve dokumentacije i usmeni razgovori sa svim učesnicima u proizvodnji;
• Godišnja inspekcijska/resertifikaciona naknada koja zavisi od države do države i od veličine poseda odnosno proizvodnje.

Prva sertifikacija farme zahteva da zemljište bude pripremljeno tj. da se nisu upotrebljavale nedozvoljene supstance (sintetički materijali i dr.) u određenom broju godina. Konvencionalna farma mora biti u periodu konverzije, tj. da ispunjava standarde organske pojloprivrede dve do tri godine. Proizvodi koji se dobiju u ovom periodu ne smatraju se u potpunosti organskim.


Sertifikacija kompanija koje ne proizvoda hranu je slična. Fokus je na sastojcima koji utiču na krajnji proizvod i uslovi rukovanja tim proizvodima. Transportna kompanija koja hoće da uvede organski sertifikat treba da ima detaljnu dokumentaciju o vozilima, skladištima, kontejnerima i sl, a restorani treba da imaju dozvolu inspekcije i od dobavljača koji su sertifikovani organik.


Država koja je najdalje odmakla u napretku i razvoju organske proizvodnje je Danska, gde je 25% ukupne poljoprivredne proizvodnje pod BIO sertifikatom. Od domaćih preduzeća koja imaju Organic sertifikat izdvajaju se: Midi Organic, Zadrugar, Beli Stonovi, Sirogojno, Suncokret, Albox, Foodland, Fungo Jug, DMV i drugi.

Podrška države

Uviđajući strateški značaj uvođenja ovog sitema kvaliteta za ukupnu konkurentnost naše privrede, podrška Vlade Republike Srbije preduzećima koja žele da uvedu organski sertifikat nije izostala. Državne agencije povremeno nude bespovratnu finansijsku pomoć domaćim privrednim društvima za aktivnost uvođenja, sertifikacije i resertifikacije organskog sertifikata.

Zvanično objavljene oglase i javne pozive portal www.InfoGO.biz objavljuje u sekciji KONKURSI.

ISO 9001

 

• Međunarodna organizacija za standardizaciju
• ISO 9001:2000 standard
• Postupak uvođenja ISO 9001:2000
• Sertifikacija i prednosti implementacije ISO 9001:2000
• Sistem menadžmenta kvalitetom

Međunarodna organizacija za standardizaciju

Globalno tržišište predstavlja potencijal za svako preduzeće, a ono se sastoji od više milijardi ljudi. Prodaja na ovom tržištu predstavlja izuzetno konkurentan posao koji podrazumeva oslanjanje na međunarodno prihvaćene procedure i standarde.

U uslovima poslovanja na Evropskom tržištu kvalitet igra značajnu ulogu ne samo u osvajajnju novih tržišta, već i u zadržavanju postojećih. Savremeni potrošači očekuju kvalitetan proizvod, kao i dokaz da je kompanija sposobna da proizvede kvalitetne proizvode, odnosno da pruži kvalitetnu uslugu. Za sada jedini međunarodno priznat dokaz kvaliteta predstavlja sertifikat Sistema menadžmenta kvaliteta ISO 9001: 2000. Ove certifikate izdaje nezavisno međunarodno sertifikaciono telo.

Uticaj standarda na svakodnevne životne aktivnosti je enorman i pruža ogroman doprinos gotovo svim aspektima života. Potrošači unapred podrazumevaju da će proizvod koji kupe kvalitetom odgovarati njihovim zahtevima, da će biti kompatibilan sa uređajima koje već poseduju, da će ispunjavati pretpostavljene kriterijume bezbednosti, pouzdanosti i efikasnosti, kao i da će obezbeđivati svaku od tih pogodnosti po odgovarajućoj ceni.

Međunarodna organizacija za standardizaciju, ISO (International Organisation for Standardisation), je najveća svetska institucija za razvoj standarda i predstavlja mrežu nacionalnih instituta od preko 160 zemalja. Primenjen je princip jedan član - jedna zemlja, a sedište organizacije je u Ženevi (Švajcarska) gde se ceo sistem koordinira. Iako je ISO osnovana kao nevladina organizacija, mnogi članovi nacionalnih instituta su ili imenovani od strane izvršnih vlasti u svojim zemljama ili su u isto vreme članovi tih izvršnih vlasti. Samim tim, ISO predstavlja organizaciju u kojoj se konsenzusi postižu na bazi rešenja koja odgovaraju zahtevima kako poslovnih, tako i drugih interesnih grupa kao što su potrošači ili državna uprava.

Usvajanje ISO standarda suštinski znači da poslovni subjekti koji primenjuju međunarodne standarde mogu da se takmiče sa konkurentima na tržištima širom sveta. Za državne uprave, međunarodni standardi obezbeđuju tehnološku i naučnu bazu koja omogućava kreiranje zdravstvenog, bezbednosnog, ekološkog i pravnog okvira. Za potrošače, postojanje globalne kompatibilnosti tehnologija koja se postiže primenom međunarodnih standarda na razvoj proizvoda i pružanje usluga donosi mogućnost značajno šire ponude, kao i pozitivne efekte konkurentske borbe između dobavljača. Pored toga, sama činjenica da proizvod ili usluga odgovara međunarodnim standardima pruža garanciju bezbednosti, kvaliteta i pouzdanosti a samim tim i vrstu sigurnosti za potrošače.

Implementacija Sistema menadžmenta kvaliteta je od strateškog značaja za sve organizacije. Na dizajn i implementaciju Sistema menadžmenta kvaliteta uticaće njene raznolike potrebe, ciljevi, proizvodi, procesi koji se koriste, kao i sama veličina i struktura organizacije. Standard ISO 9001:2000 može se primeniti na sve organizacije bez obzira na njihov tip, veličinu, proizvod/uslugu i ostale specifikacije.

ISO 9001:2000 standard

Postizanje visokog stepena kvaliteta sve više dobija na značaju zbog sve veće konkurentnosti na globalnom svetskom tržištu. Za ulaznicu na globalno tržište više nije dovoljan samo kvalitet već i međunarodno priznat dokaz kvaliteta u vidu sertifikata ISO 9001: 2000. Sistem menadžmenta kvaliteta je ujedno i jedini standard koji se može koristiti za sertifikaciju manadžmenta u poslovnom svetu, imajući u vidu njegove sledeće zahteve:

• obezbeđenje zadovoljenja kupaca,
• zadovoljenje svih zahteva kupaca,
• ocenivanje sposobnosti organizacije da udovolji zahtevima kupaca putem internih ili eksternih kontrola.

Svaka aktivnost ili grupa aktivnosti koja ulaze ptretvara u izlaze može se smatrati procesom. ISO 9001: 2000 se sastoji iz 4 osnovna poslovna procesa:

• Odgovornost menadžmenta,
• Menadžment resursa,
• Realizacije proizvoda, kao i
• Merenje analiza i unapređenje procesa.

Sistem menadžmenta kvaliteta podrazumeva osam sledećih principa:

1. Organizaciju koja je usmerena na korisnika
Organizacije zavise od svojih korisnika i stoga treba da razumeju tekuće i buduće potrebe korisnika, treba da ispune zahteve korisnika i da nastoje da pruže i više nego što korisnici očekuju.

2. Liderstvo
Menadžment preduzeća uspostavlja jedinstvo zajedničkih ciljeva i definiše smer kojim organizacija treba da se kreće. Menadžment treba da kreira ambijent koji ohrabruje saradnike na rad i postizanje ciljeva organizacije.

3. Uključenje zaposlenog osoblja
Osoblje na svim nivoima čini suštinski deo svake organizacije. Organizacija treba da ohrabri zaposlene da prihvate odgovornost za rešavanje problema i unapređene procesa, da omogući zaposlenima da stalnim sticanjem novih znanja i veština, kao i slobodnom razmenom znanja i iskustava unutar timova, doprinesu povećanom zadovoljenju pri obavljanju posla a samim tim i rezultatima organizacije.

4. Procesni pristup
Svi procesi neophodni za ostvarenje željenog rezultata moraju biti definisani, a ulazi i izlazi iz procesa zajedno sa funkcijama organizacije identifikovani i praćeni. Pored toga, organizacija mora da definiše jasne nadležnosti u upravljanju procesima, kao i da omogući korisnicima obuku, materijal i potrebne informacije.

5. Sistemski pristup upravljanju
Definisanje sistema identifikacije ili razvoja procesa i njegovo postavljanje na način da zadati cilj bude postignut na najefikasniji način. Sistemski pristup podrazumeva i potpuno razumevanje međuzavisnosti procesa u sistemu kao i neprekidno unapređenje sistema kroz merenje i vrednovanje rezultata.

6. Stalno poboljšanje
Princip konstantnog poboljšavanja ukupnih performansi organizacije treba da predstavlja njen osnovni cilj. Takođe, veoma je bitno obezbediti neprekidno poređenje učinaka sa postavljenim kriterijumima.

7. Odlučivanje na osnovu činjenica
Efektivne odluke zasnivaju se na analizi podataka i informacija. Ovaj princip se odnosi na prikupljanje onih podataka i informacija koji su relevantni za ispunjenje unapred postavljenih ciljeva, kao i na analizu prikupljenih podataka korišćenjem validnih metoda.

8. Obostrano korisni odnosi sa dobavljačima
Organizacija treba da identifikuje i izabere ključne dobavljače, sa kojima kroz jasnu i otvorenu komunikaciju i zajednički rad na razvoju i unapređenju proizvoda i procesa treba da ostvari dugoročnu saradnju na obostranu korist.

Postupak uvođenja ISO 9001:2000

Postupak uvođenja ISO 9001:2000 podrazumeva saradnju sa ovlašćenim konsultantima, jer loš rad i neiskustvo konsultanata može da dovede do kontraproduktivnog efekta i nerazumevanja standarda od strane zaposlenih, koji su osnova za uspešno funkcionisanje standarda u svim organizacijama. Vremenski period procesa implementacije Sistema menadžmenta kvaliteta zavisi pretežno od spremnosti organizacije na saradnju i stručnosti njenog osoblja, tako da sama brzina procesa uglavnom zavisi od same organizacije.

Prva etapa implementacije odnosi se na menadžment organizacije koji je u obavezi da se u potpunosti upozna sa zahtevima ISO 9001:2000. Menadžment je taj koji donosi odluku o uvođenju Sistema menadžmenta kvaliteta, vrši izbor spoljnih saradnika (konsultanata), obezbeđuje materijalne i ljudske resurse, odnosno obavlja i mnoge druge aktivnosti od prvorazrednog značaja za funkcionisanje sistema upravljanja kvalitetom (QMS).

Druga etapa kod implementacije ISO 9001 se odnosi na idenfikovanje procedura i procesa, kao i na izradu Poslovnika kvaliteta. Poslovnik kvaliteta predstavlja sponu između praktičnih procedura i zahteva ISO 9001:2000, i on zavisi od politike poslovanja i razlikuje se od organizacije do organizacije.

Treća etapa se sastoji iz dokumentovanja identifikovanih procedura i procesa, što je jedna od najzahtevnijih etapa ovog procesa. Od jasnoće i efikasnosti dokumenata zavisi sama uspešnost implementacije.

Nakon identifikacije i dokumentovanja procedura, prelazi se na njihovu implementaciju. Implementacija predstavlja primenu ISO sistema u praksi i vrši se postepeno, korak po korak. Svaka procedura se mora proveriti pre implementacije, a naročita pažnja se mora obratiti na ispravnost dokumentovanja zapisa koji se na nju odnose. Ukoliko je neophodno, za neke od operativnih procedura izrađuju se uputstva, koja objašnjavaju primenu procedura u praksi.

Sertifikacija ISO 9001:2000 se vrši nakon implementacije i uspešnog funkcionisanja standarda u organizaciji. Ona se obavlja od strane nezavisnog međunarodnog sertifikacionog tela, tako da sama sertifikacija sistema menadžmenta kvaliteta predstavlja eksternu kontrolu. Nakon pozitivnog izveštaja sa ove kontrole sledi izdavanje sertifikata za kvalitet koji se obnavlja na godišnjem nivou.

Peta etapa se sastoji od interne kontrole (first control audit). Interna kontrola je kontrola koju vrši organizacija po ustanovljenoj proceduri u cilju pronalaženja i otklanjanja grešaka u sistemu organizacije. Interne kontrole služe za ispunjavanje osnovnog zahteva Sistema menadžmenta kvaliteta koji se odnosi na stalno otklanjanje nedostataka i usavršavanje procesa, u cilju neprestanog poboljšanja QMS u organizaciji.

Sertifikacija i prednosti implementacije ISO 9001:2000

Pre pokretanja procesa sertifikacije, sistem upravljanja kvalitetom mora biti potpuno dokumentovan, proveren i odobren od strane menadžmenta, a nakon toga i implementiran u organizaciju.

Sistem upravljanja kvalitetom sačinjava:

• poslovnik kvaliteta - opisuje kako organizacija zadovoljava zahteve ISO 9001:2000,
• procesi - opisuju aktivnost od početka do kraja,
• procedure kvaliteta - opisuju metod putem kojih se upravlja procesima, i
• radne instrukcije - opisuju kako se obavljaju individualni zadaci i aktivnosti.

Menadžment je dužan da imenuje jednoga člana (obično nekoga iz menadžmenta) koji pored ostalih radnih obaveza treba da bude odgovoran i ovlašćen za:

• obezbeđenje uspostavljanja, implementiranja i održavanja procesa sistema menadžmenta kvaliteta,
• izveštavanje menadžmenta o sistemu menadžmenta kvalitetom i izmenama neophodnim za njegovo poboljšanje,
• podizanju nivoa svesti kod zaposlenih o zahtevima kupaca, kao i
• vezu sa eksternim stranama po pitanjima vezanim za Sistem menadžmenta kvaliteta.

Sertifikat ISO 9001:2000 je dokaz kvaliteta poslovanja, koji preduzeću omogućava ulazak na svetsko tržište koje ujedno diktira i određene standarde. Od početka implementacije ISO 9001:2000 pa do same sertifikacije koja se ogleda u kontroli i dodeli međunarodno priznatog sertifikata potrebno je da prođe određeni vremenski period u kome organizacija vrši sve neophodne promene u cilju ispunjenja svih zadatih zahteva Sistema menadžmenta kvaliteta. Sertifikaciju uvek vrše nezavisna sertifikaciona tela.

Prednosti implementacije ISO 9001:2000 ogledaju se prvenstveno kroz:

• veću odgovornost i svest zaposlenih, kao i lojalnost kupaca,
• kvalitetnije korišćenje radnog vremena i resursa,
• povećanje stepena zadovoljenja kupaca,
• bolju identifikacija proizvoda i usluga na tržištu,
• smanjenje potencijalnih gubitaka,
• povećanje profitabilnosti, kao i
• kontinuirano unapređivanje kvaliteta i efikasnosti poslovanja.

Sistem menadžmenta kvalitetom

Savremeni načini i pristup poslovanju uveliko se razlikuje u odnosu na onaj od pre svega nekoliko godina. Promene se ne mogu ograničiti, niti se na njih može uticati jer su sastavni deo globalizacije u mnogo širem smislu.

Tržišni način poslovanja dominantno definisan postojanjem slobodne konkurencije na svakom segmentu tržišta i dalje predstavlja konstantu, međutim faktor poslovanja koji se znatno izmenio jeste vreme. Pored toga u savremenom načinu poslovanja sve značajniju ulogu preuzima i logistika. Logistika predstavlja upravljanje procesima u preduzeću, kao što su:

• upravljanje narudžbinama,
• upravljanje zalihama,
• upravljanja skladištenjem,
• upravljanje distribucijom,
• upravljanje nabavkom materijala, kao i
• organizaciju poslovanja.

Sistem menadžmenta kvaliteta upravlja logistikom i daje tehnička rešenja za celovitost kvaliteta koji zahteva jedan sistem upravljanja kvalitetom procesa u preduzeću. Ovaj sistem upravljanja ima sposobnost samokontrole koja ga čini sprovodljivim i efikasnim u praksi.

Procesi koji se najčešće susreću prilikom implementacije ISO 9001 su:

• organizacija,
• razvoj proizvoda.
• nabavka materijala,
• zaposleni,
• proizvodnja,
• kontrola proizvoda i materijala,
• distribucija proizvoda,
• skladištenje,
• usluga/podrška posle prodaje,
• proizvodni procesi,
• obuka osoblja,
• interna kontrola dr.

ISO 9001:2000 je sistem upravljanja procesima preduzeća koji utiču direktno ili indirektno na kvalitet proizvoda i pružanja usluga.